sreda, 03.03.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
sreda, 02.05.2018. u 22:00 Anica Telesković

„Hestil” ne mora da vrati pare u budžet

U Izveštaju o napretku EK navodi se da dotacije koje je Železara „Smederevo” dobijala pre prodaje Kinezima nisu bile u skladu sa SSP-om
(Фото А. Васиљевић)

Državna pomoć koju je Železara „Smederevo” dobijala pre nego što je prodata kineskom „Hestilu” nije u skladu sa Protokolom pet Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju. Ovo je epilog duge istrage koju je Evropska komisija vodila protiv Srbije, paralelno sa istragom o dampingu. I dok je, kada je o dampingu reč, naša zemlja uspela da ubedi Brisel da izvoza čelika ispod tržišne cene nije bilo, u ovom procesu to nam nije pošlo za rukom.

U Izveštaju o napretku EK koji je nedavno objavljen jasno se navodi da je istraga o državnoj pomoći završena u novembru 2017. godine, kao i da je ona pokazala da državna pomoć nije bila u skladu sa evropskom regulativom. Protokol pet SSP-a zabranjuje bilo kakvu vrstu državne pomoći čeličnoj industriji, uključujući i direktne transfere iz budžeta, poreske olakšice, jeftiniju struju ili gas i razne druge dotacije.

Protokol pet u Srbiji nije počeo da važi sa danom potpisivanja SSP-a – 1. februara 2009. godine. Domaća čeličana je bila zaštićena pet godina i u tom periodu je dotiranje železare bilo dozvoljeno. Međutim, od 1. februara 2014. godine Protokol pet je stupio na snagu i Srbija je morala da dokazuje da je državna pomoć koju je čeličana u Smederevu dobijala pre dolaska Kineza (jun 2016) bila u skladu sa SSP-om.

Uprkos ovoj lošoj vesti, ono što je za nas dobro jeste to da Srbija neće snositi nikakve finansijske posledice zbog toga, kaže Ranka Miljenović, izvršna direktorka Centra za evropske politike.

– To znači da kompanija koja je pravni naslednik Železare „Smederevo”, a to je „Hestil ajron end stil”, neće morati u budžet da vrati deo državne pomoći. Međutim, smederevska čeličana će i dalje biti pod nadzorom Brisela i ukoliko se ispostavi da je posle prodaje imovine i dolaska Kineza bilo nedozvoljene državne pomoći, moglo bi da bude i finansijskih posledica – kaže Miljenovićeva.

Da kaznenih novčanih penala neće biti vidi se iz saopštenja koje je EK na svom sajtu objavila u novembru prošle godine.

Kako se navodi, evropski komesar za susedsku politiku i politiku proširenja Johanes Han obavestio je premijerku Srbije Anu Brnabić da je završena analiza o davanju državne pomoći železari u Smederevu. Kako se dalje navodi, procenjeno je da železara, sada u vlasništvu „Hestila”, nije u obavezi da Srbiji vrati državnu pomoć koju je primala u prošlosti.

Kako se navodi u saopštenju, EK je bila u obavezi da izvrši tu analizu zbog obaveza Srbije u okviru Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju da se poštuju pravila EU u oblasti državne pomoći, posebno za kompanije u restrukturiranju, navodi se u saopštenju.

U Izveštaju o napretku navodi se i to da treba kadrovski osnažiti Komisiju za kontrolu državne pomoći i da je u njoj zaposleno samo petoro ljudi. Komisija je tokom 2016. i 2017. godine donela 46 odluka o dodeli državne pomoći kompanijama, a EK posebno podvlači da nije bilo nijedne zabrane, odnosno da niko za takvu vrstu dotacija nije odbijen.

Zanimljivo je i to da se u godišnjem izveštaju ove komisije navodi da u toku 2015. i 2016. godine državne pomoći čeličnoj industriji nije bilo. Situacija je nešto drugačija u 2014. godini, kada su takođe važila ograničenja za državnu pomoć. Tako se u godišnjem izveštaju komisije navodi da je pomoć države čeličnoj industriji iznosila 66,9 miliona evra.

Kada je dampingu reč, ono što za nas nije dobro jeste to što će Evrofer, udruženje evropskih proizvođača čelika, motriti na svaki naš korak. Pogotovo što u obrazloženju Evropske komisije, nakon završetka istrage o dampingu, kojom na našu sreću Srbiji nisu uvedene carine na izvoz, zvanični Brisel Evroferu ostavlja mogućnost da podnese novu žalbu protiv Srbije.

U tom obrazloženju se navodi da je tržišno učešće srpskog izvoza na evropskom tržištu 1,04 odsto, kao i da to nije nanelo direktnu štetu evropskoj industriji, iako Evrofer tvrdi suprotno. Dodaje se i to da cene po kojima je Srbija izvozila čelik nisu bile najniže u poređenju sa drugim zemljama. Pre bi se moglo reći da je Srbija pratila cenovne trendove, nego što ih je postavljala, navodi se u obrazloženju. Ukoliko se tvrdnje Evrofera u budućnosti ostvare, ovo udruženje moći će da podnese novu žalbu, navodi se u obrazloženju EK.

Komеntari5
dac92
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Aca
Bravo Dejane za komentar!Upravo tako!Drzava nije trebala da izdvaja pare iz budzeta i placa dugove zelezari, nego je trebala da dozvoli da zelezara proglasi bankrot i tako ostavi par hiljada radnika na ulici.Verujem da bi tada gospoda iz EU bili najsrecniji!!
marko
Па јел ви уопште и знате да је та железара велики увозник? А сад кад знате јел можете уопште да замислите шта они то увозе? Дакле ми ем што немамо ту руду ( што је можда још и добро), него чак ни мало плаћени радници не могу да компензују остале мане тог пословања. Ваљда је јасно да је тај бизнис био нодржив о чему и говоре губици од више стотине милиона еура. Свесни сте онда ваљда да то или плаћате, или је сада плаћено од смањене пензије, или сте задужени тако што се држава задужује за те минусе па ћемо касније сви кроз повећане порезе да плаћамо то лоше пословање.
Dejan Ranđelović
Dejan Tošić je lepo rekao. Ono što su prethodne vlasti radile a i sadašnja je da teško oporezuje produktivne delove privatnog sektora u Srbiji, i onda taj novac upumpava u ova gubitnička javna preduzeća tj. rupe bez dna. Ako IT sektor u Srbiji ostvari prihod od milijardu evra godišnje, nije li bolje da se taj novac ponovo reinvestira u IT sektor nego što se upumpava u ove "crne rupe" poput Železare, RTB Bora i slično. A druga stvar, ništa u životu nije zagarantovano, pa ni radno mesto. Upumpavanjem novca u ova neefikasna, gubitnička, državna preduzeća se možda čuva "socijalni mir" ali se ide na štetu celokupne privrede jer se novac usmerava tamo gde će eventualno biti izgubljen. A ljudi koji su protiv privatizacije su najčešće direktori tih javnih preduzeća jer znaju da kad privatnik dođe, onda nema više zabušavanja.
Prikaži još odgovora
Dejan.R.Tošić
Pa država daje poreske olakšice i subvencije stranim investitorima,država direktno iz budžeta finansira preduzeća kojima upravljaju Upravnici državnog kapitala,koji ne plaćaju ni struju ni gas,ni poreze.Ali zato Javni izvršitelji direktno naplaćuju dugovanja za Infostan od penzionera.Kakvi standardi E.U. ovo je diznilend . Pa kako misli vlada da pokrene ekonomiju kada stalno sipa vodu iz šerpe u prazan bunar,da li čekaju da se bunar napuni vodom,pa da onda pokrenu ekonomiju ?

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja