četvrtak, 21.11.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 14:54
INTERVJU: HIROŠI JAMASAKI VUKELIĆ, profesor i prevodilac

Za mene je najvažniji filozofski lik moga oca

Branko Vukelić bio je dopisnik „Politike” iz Tokija, o čemu svedoči i knjiga „Pisma iz Japana” u kojoj sam sakupio 56 članaka objavljivanih u ovom listu od 1933. do 1940. godine
Autor: Marina Vulićevićčetvrtak, 03.05.2018. u 22:00
(Фото А. Васиљевић

Knjiga lične prepiske „Branko Vukelić, Pisma iz tamnice”, člana obaveštajne grupe Riharda Zorgea, dopisnika „Politike” iz Japana, i njegove supruge Jošiko, vođena od 1941. do 1945 godine, tokom njegovog boravka u istražnom zatvoru u Tokiju, a posle presude na doživotnu robiju, u kaznionici Abaširi na severnom ostrvu Hokaido, objavljena je u „RTS izdavaštvu”. Knjigu je priredio i preveo s japanskog Hiroši Jamasaki Vukelić. Sva pisma Branka Vukelića, njih 159, preneta su u celosti, onako kako su pristizala supruzi Jošiko. Ona je autor predgovora „O mom Branku” koji govori o njihovom poznanstvu i zbližavanju, o obaveštajnom radu Zorgeove grupe, o Vukelićevom hapšenju, a napisala je i komentare uz pojedina pisma.

Zbog čega je ova knjiga važna za vas i vašu porodicu?

Moj otac Branko Vukelić ima bar tri lica. Jedno od njih je lice člana obaveštajne grupe Riharda Zorgea, koja je radila u Japanu pre Drugog svetskog rata, gotovo osam godina. Prema mišljenju nekih istraživača, slali su u Moskvu vrlo dragocene informacije. Pored ostalog, znali su i tačan datum nemačkog napada na Sovjetski Savez. Mnogo je pisano o liku mog oca kao obaveštajca, ali u tim knjigama on je uvek bio sporedna ličnost, zagonetna čak. U knjizi koja je svojevremeno bila objavljena u Sovjetskom Savezu, tumačeno je da je moj otac bio kelner koji je radio u jednom tokijskom restoranu, da je prisluškivao razgovore visokih oficira japanske armije, što je besmisleno. Ipak, njegova uloga bila je potcenjena u odnosu na Zorgea i Ozakija. Branko Vukelić bio je dopisnik „Politike” iz Tokija, o čemu svedoči i knjiga „Pisma iz Japana”, u kojoj sam sakupio 56 članaka objavljivanih u ovom listu od 1933. do 1940. godine, a radio je i kao dopisnik francuske novinske agencije Avas. Ti tekstovi u „Politici” predstavljali su dragocene informacije o politici, ekonomiji i kulturi Japana. Treće lice Branka Vukelića njegov je lik čoveka koji je filozofski promišljao život. Taj deo njegove ličnosti, za mene, kao njegovog sina, najbitniji je. Zato mi je ova knjiga njegovih pisama iz zatvora najdraža.

U tom izdanju saznajemo da je Branko Vukelić bio čovek kulture, poliglota, koji je sam naučio japanski i lako čitao i starojapanski, bio okrenut budizmu...

Moj otac bio je vrlo nadaren za jezike. Znao je mađarski, nemački, a otišavši u Francusku brzo je naučio francuski i diplomirao na Sorboni. Pisao je i na engleskom. Moju majku, koja je studirala taj jezik, znao je da iznenadi recitovanjem stihova nekih engleskih pesnika. Japanski je brzo naučio u razgovorima, ali i čitajući natpise firmi. Pisanje na japanskom, međutim, učio je sporije. Kada je bio uhapšen, odlučio je da intenzivnije piše, prvo fonetskim pismom, a kasnije i ubacujući kineska slova. Pošto je bio „knjiški moljac” i u zatvoru je dosta čitao. U knjizi „Pisma iz tamnice” vidi se njegova posvećenost klasici. Bilo mu je lakše da čita na starojapanskom nego na savremenom jeziku. Čitao je „Kođiki”, što je najstarija sačuvana knjiga u Japanu i najstariji roman na svetu, „Priču o Genđiju”, na starojapanskom. U starim japanskim pesmama uviđao je posebnu lepotu, pa i sličnost sa narodnom poezijom sa ovog područja. Sve se više okretao budističkim učenjima. Inače, još kao dete čitao je filozofske knjige, Šopenhauera i Ničea, iz biblioteke njegovog oca Milivoja Vukelića, austrougarskog oficira, koga su zvali filozofom u vojničkoj uniformi.

Njih dvoje su kroz simboliku tih knjiga govorili o sebi i o svom odnosu u tako teškoj situaciji?

Situacija je bila krajnje teška za oboje. On je bio u zatvoru, uhapšen kao strani obaveštajac, a majka je uslovno rečeno bila na slobodi, proglašena državnim neprijateljem, kao žena špijuna. Njen položaj bio je nezavidan, nije imala posao, bolovala je od tuberkuloze. U takvim uslovima oni su razmenjivali pisma u kojima je, pored svega, uočljiva i doza humora. To je bio način da se njih dvoje međusobno ohrabruju i teše. Otac je više bodrio moju majku koja je teže podnosila takve okolnosti. Ona je odrastala zaštićena u svojoj porodici i nije do tada bila upoznata sa naličjem života. To ju je slomilo.

Branko Vukelić je pre svega bio idealista?

Idealizam moga oca može se objasniti činjenicom da su Vukelići Ličani. On je bio dete oficira u Austrougarskoj i video je kako je austrougarska vojska streljala Srbe koji su bili vraćeni sa ruskog fronta. Stekao je uverenje o međunacionalnim odnosima koji nisu mogli da budu rešeni u režimu apsolutističke monarhije. U takvim uslovima svaka pomisao na dugoročnu reformu nije vredela ništa. Kasnije je u socijalističkom Sovjetskom Savezu video svetlo nade. U stvari je tražio „nebesko” rešenje. Nikada nije posumnjao u ideju socijalizma, to je dobro znala moja majka. Branko je u stvari bio kritičan prema Staljinovim postupcima i zato što nije uvažavao informacije svojih obaveštajaca. Pa i kao obaveštajac moj otac zapravo do kraja nije znao za koga je radio, mislio je da radi za Kominternu, a ne za Crvenu armiju. Imao sam u Japanu priliku da razgovaram sa tadašnjim istražnim tužiocem o mom ocu. Rekao mi je da su pričali na japanskom i da se moj otac stalno šalio, izbegavao je suštinu stvari. U zatvoru je imao problem sa probavom, hrana mu nije odgovarala. Kada je bio upućen na Hokaido, na doživotnu robiju, imao je jedva pola svoje težine. Tako nije ni mogao da preživi prvu zimu na krajnjem severu Japana. Majka mi je govorila o njemu, a u Jugoslaviju sam došao 1963. godine, posle završenog Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Tokiju.


Komentari2
f0891
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Marko Pravica Eisnev
Zlata vam vrijedi ovaj intervju. Gospodin Hirosi Jamasaki Vukelic opet je zaduzio nasu kulturu, a prica o njegovom ocu mogla bi da bude izvanredan film. Bilo bi dobro da scenario skupa napisu Vladimir Kecmanovic i neki japanski pisac njegovih godina, a da u rad na scenariju budu ukljuceni Dragan Bjelogrlic i Hirosi Jamasaki Vukelic, producent da bude Bjelogrlic, on neka i rezira ako hoce. Eto, sve je tu, jos samo da se nadju pare. Vidjecete, to nece biti problem!
Mladen Mladenović
Sećam se ovoga gospodina, kao i njegove majke za vreme mog boravka u Tokiju od 1979 do 1984 godine. Ova vremešna gospodja, na mene je uvek ostavljala utisak odmerene dame, kojoj ni odmakle godine nisu smetale da izgleda otmeno i lepo. Ne znam, šta se kasnije dešavalo, osim, što sam u nekoliko navrata gledao emisije u kojima je učestvovao njen sin, sada gradjanin Srbije. Sudbina Branka Vukelića je sudbina tipična za većinu Srba. Umro je za visoke ideale, skoro zaboravljen od svojih sunarodnika.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja