nedelja, 28.02.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
četvrtak, 03.05.2018. u 22:00 Anica Telesković

Šta građanima donosi rekordni rast BDP-a

Ukoliko se ostvari prognoza EK, to će zaista biti najbolji rezultat u poslednjih deset godina

Najveći privredni rast u poslednjih deset godina. Ovim rečima su i premijerka Ana Brnabić i zvaničnici Evropske komisije opisali rast bruto domaćeg proizvoda (BDP), tačnije, svega što građani i privreda stvore za godinu dana. Predsednica vlade komentarisala je ostvareni rezultat iz prvog tromesečja (4,5 odsto), dok je EK u svom izveštaju govorila o očekivanom rastu od 3,3 odsto, koliko će prema njihovoj prognozi, Srbija ostvariti do kraja ove godine.

Ako sve bude išlo dobro, do kraja godine biće rasta plata i penzija, najavila je premijerka pre nekoliko dana.

Podaci zvanične statistike pokazuju, da ukoliko se ostvari prognoza EK, to će zaista biti najbolji rezultat u poslednjih deset godina. Ali, daleko od toga da je vreme za slavlje i šampanjac. I to uprkos tome što pojedini ekonomisti očekuju da će srpski BDP do kraja godine porasti četiri odsto, što je znatno više od plana ministra finansija Dušana Vujovića (3,5 odsto). Pritom, sve prognoze pokazuju da će rast u evrozoni biti nešto malo veći od dva odsto. Što je, takođe, najveći rast evropske privrede od početka svetske ekonomske krize 2008. godine.

Ipak, prevedeno u pare, prosečnom Evropljaninu će rast BDP-a od dva odsto, doneti mnogo više novca nego što bi prosečnom Srbinu doneo rast od četiri odsto. Ako zarade rastu onoliko koliko raste BDP-a za prosečnog Nemca, čija je zarada oko 2.300 evra, rast od dva odsto donosi dodatnih 46 evra. Dok za prosečnog Srbina, sa platom od oko 400 evra, rast od četiri odsto donosi dodatnih 16 evra.

Pritom, budžetom za ovu godinu za povećanje plata i penzija već je izdvojeno 60 milijardi dinara, što je prema rečima ministra finansija Dušana Vujovića ogroman novac. Ipak, ukoliko rast bude 0,5 odsto bolji od plana, onda će sve što građani i privreda stvore za godinu dana vredeti 20 milijardi dinara više. To, međutim, ne znači da će sav taj novac otići u budžet. U državnu kasu ide nešto malo više od 35 odsto, što znači da će po tom osnovu prihodi biti veći osam milijardi. Iz ugla budžeta, to su male pare. Jer, tim novcem plate i penzije mogu da se povećaju samo jedan odsto.

Na pitanje šta za građane konkretno znači veći privredni rast Milojko Arsić, profesor Ekonomskog fakulteta i urednik „Kvartalnog monitora” kaže da sigurno to otvara veći prostor za rast plata i penzija.

– Međutim, mi smo ove godine već imali relativno veliko povećanje plata u javnom sektoru i penzija. Lična primanja građana u javnom sektoru su već realno povećana oko šest odsto, što je iznad očekivane stope privrednog rasta, dok će realni rast penzija biti oko tri odsto. U tom smislu, dobro je poređenje ministra finansija Dušana Vujovića, povodom zahteva za dodatne povišice u ovoj godini, da bi to bilo isto kao kada bismo do semenske pšenice napravili hleb i pojeli ga – smatra Arsić.

Kako bi onda trebalo potrošiti višak, ukoliko ga bude? Na veće javne investicije, odgovara naš sagovornik. Na konstataciju novinara da mi nismo u stanju da za te namene potrošimo i novac koji je već planiran budžetom, Arsić kaže da niska efikasnost u izvršenju rashoda za javne investicije nije nešto što ne može da se promeni.

– Mi smo pre desetak godina na javne investicije trošili oko 4,5 odsto BDP-a, što znači da to nije nemoguće. Takođe, ako se do kraja godine u budžetu ponovo pojavi suficit, bilo bi bolje da se taj fiskalni prostor iskoristi za smanjenje poreza privredi. Jer, to ostavlja prostor za veće privatne investicije. Domaći privatni sektor, takođe nedovoljno investira. U zavisnosti od toga na koji način taj višak bude potrošen vlada će da otkrije šta više preferira. Da li kratkoročne rezultate preko povećanja plata i penzija ili stvaranje temelja za dugoročno održiv rast, preko povećanja javnih investicija ili smanjenja poreza – zaključuje Arsić.

Naš sagovornik smatra da rast od 4,5 odsto u prvom tromesečju za Srbiju ne bi trebalo da bude razlog za slavlje i šampanjac.

– Mi smo u „Kvartalnom monitoru” predvideli da će rast BDP-a do kraja godine iznositi oko četiri odsto, a da će rast u prvom kvartalu biti oko 4,5 odsto. To je, pre svega posledica niske prošlogodišnje baze, jer je prošle godine na kraju prvog tromesečja ostvaren rast od svega 1,1 odsto – podseća Arsić.

On dodaje da je u prvom kvartalu došlo pre svega do oporavka proizvodnje u sektoru građevinarstva, ali i industrijska proizvodnja beleži solidne stope rasta. Trgovina i turističke usluge, takođe, daju dobre rezultate, napominje.

– Došlo je i do oporavka proizvodnje u poljoprivredi, građevinarstvu i energetici u odnosu na prvi kvartal prethodne godine – kaže naš sagovornik.

On ističe da bi, kad bi se isključili svi privremeni faktori, trendni rast bio oko tri odsto. Da prošle godine nije bilo pada proizvodnje u poljoprivredi i energetici naš rast bi bio nešto niži od tri odsto, umesto ostvarenih 1,9 odsto.

– Naš rast u prvom tromesečju nije zasnovan na investicijama i izvozu, kao što to tvrdi premijerka Ana Brnabić. Udeo investicija u BPD-u je oko 18 odsto i tako nizak nivo investicija ne može da utiče na povećanje privredne aktivnosti. Rast je, najvećim delom zasnovan na oporavku domaće tražnje. Ono što nije dobro je što je taj rast praćen povećanjem spoljnih neravnoteža, jer na početku ove godine, slično kao i u prethodnoj godini, raste deficit tekućeg računa. Nije tačno da je rast uvoza posledica veće kupovine kapitalne opreme i opreme za investicije. Nema nikakvih naznaka da se to događa – zaključuje Arsić.

EK: Industrijska proizvodnja ostvarila snažan rast

„Kratkoročni indikatori ukazuju na ubrzanje privrednog rasta Srbije na početku 2018. godine, a u prilog tome govori činjenica da je industrijska proizvodnja u prva dva meseca ostvarila snažan rast, a ubrzala je i maloprodaja, što govori o rastu domaće potrošnje”, navodi se u izveštaju Evropske komisije.

Nove investicije i ciklus privrednog rasta u punom su zamajcu, ocenjuje EK, i dodaje da će rast ulaganja ostati snažan zahvaljujući povećanom prilivu direktnih stranih investicija i većoj kapitalnoj potrošnji srpske vlade.

Privatna potrošnja biće drugi ključni pokretač privrednog rasta, konstatuje se u dokumentu i dodaje da su veća zaposlenost i blago povećanje plata već doprineli ubrzanju ekonomske ekspanzije.

Komеntari33
ac509
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Mile
U nasem slucaju samo gore uslove zivota. Vlast povecava uzimanje od gradjana kroz vece poreze , troskove komunalnih racuna , struje , goriva , hrane , uz sve to angazovali su privatne izvrsitelje kao inkviziciju i tako okupirali ljude , kojima je drzavna vlast postala veliki protivnik , ozbiljan ugnjetac standarda i slobode zivljenja, jednistven primer u Evropi. Da li ce misleci , ljudi lojalni naciji smoci snage da se oslobode od ugnjetaca i ugnjetavanja .Ovo stajne u Srbiji je ekonomski zulum i aparthejd?Neverovatno koliko je vlast drska i nemolosrdna prema gradjanima , kao da su u pitanju najcrnji odnosi i najcrnjeg perioda istorije ? Srbija ima sve uslove da bude kvalitetno mesto za zivot ,ali kadrovi na funkcijama to ne dozvoljavaju , svi , ovi i prosli , jednako su losi .
Radovanka
Mnoge su stvari upitne u ovom tekstu,pocev od naslova. Medjutim, u jedno sam sigurna. Nikakvo lobiranje,spinovanje i slicno ne moze da promeni sliku mog teskog zivota koji zapocinje svakog jutra pitanjem "sta cemo danas da jedemo". Ne zbog nemanja,nego zbog toga sto u ovoj zemlji mozda i 90% prihoda ode na dazbine drzavi i hranu. Na svu tu bedu,drzava menja racunanje prosecne potrosacke korpe, objavljuje nam neke samo njima znane prosecne plate,a u ovakvim tekstovima i price o "nikad vecim uspesima" koji su cak i lazni. Izuzimajuci to sto nam "rekordni rast BDP-a" daju za prva 3-4 meseca,cak i tada je ta cifra manja od cifre iz 2008. godine. I sta je za mene najgore? Pa to sto se citava masinerija pokrenula da me ubedi kako mi je bolje iako to ne vidim,niti osecam,niti je realno tako. To ponizavanje mog osecaja za istinom je meni najteze.
Marko Trifunović
Povećanje BDP-a od 4,5% nije nastalo kroz rast domaće privrede,već je posledica kursnih špekulacija i veštačkog podizanja kursa dinara.Poredjenjem kursa dinara za 31.03 ove godine i za isti datum u 2017,vidimo da je dinar porastao 4,7% u odnosu na evro.Kada ovu vrednost odbijemo od rasta BDP-a,dobija se pravi BDP,koji je realno 0.2% manji u odnosu na mart prošle godine.Veštačkim podizanjem kursa dinara stvara se lažna slika o domaćoj ekonomiji i što je još gore privlači strani špekulativni kapital koji investira u dinarske obveznice zbog izuzetno visokog prinosa od preko 10%(6% prinos+4,7% kursne razlike) .Isto je radio i bivši guverner Jelašić,pa kada se strani špekulativni kapital povukao,kurs dinara je pao 50% za mesec dana.Taj će se lažni rast istopiti do avgusta,jer je u julu i avgustu prošle godine došlo do naglog skoka dinara. Sve ovako pompezne izjave naših političara treba gledati kroz prizmu Ilije Čvorovića - " Sve je suprotno od onoga što izgleda da jeste"
Trifun
@Marko Trifunović Dajete negativnu ocenu ekonomskih pokazatelja,koja se ne zasniva na cinjenicama.Povecanje stope BDP-a je posledica povecanih investicija i povecanje proizvodnje,a stabilan kurs dinara je posledica toga,odnosno male stope inflacije,smanjenih kamatnih stopa,suficita u budzetu."Međugodišnji porast industrijske proizvodnje u prva dva meseca 2018 je 6,9 %" tvrde analiticari MAT-a(Makroekonomske analize i trendovi)."Izuzetno visok međugodišnji rast imale su proizvodnja široke potrošnje (17,1%) i intermedijarnih proizvoda osim energije (17,6%).Nastavlja se trend iz 2017.g kada je ukupna industrijska proizvodnja u Srbiji dostigla najveći nivo u poslednjih 25 godina, kao i sektor prerađivačke industrije.Tako brz rast industrije ne možemo naći ni u najboljoj deceniji pred raspad SFRJ..Inflacija nije promenjena i međugodišnja je u februaru na donjoj granici cilja za 2017. i 2018. odnosno 3%,a prognoze su da će i u dužem roku, i u 2019. i 2020. ostati na sredini cilja od 3%.."
Sofronije
Dva puta ništa ostaje ipak ništa, crva nije ni bilo.
Славољуб Гордић
И ја сам увећао капитал за 100 посто. Имао сам динар, а сада имам два. Сваког дана напредујем за 100 посто.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja