utorak, 20.04.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
četvrtak, 03.05.2018. u 22:00 Aleksandar Mikavica

Ko neće smeti da štrajkuje

Nacrtom novog zakona štrajk nije dozvoljen profesionalnim pripadnicima Vojske Srbije, pripadnicima BIA, zdravstvenim službama koje pružaju hitnu medicinsku pomoć, kontroli letenja, pripadnicima specijalnih jedinica policije...
(Фото А. Васиљевић)

Tekst Nacrta novog zakona o štrajku biće predstavljen na okruglom stolu u organizaciji Ministarstva za rad 8. maja u Novom Sadu, 9. maja u Nišu i 10. maja u Beogradu.

Novim zakonom će se propisati pravo zaposlenih na štrajk, uslovi i način organizovanja štrajka, kao i prava i obaveze zaposlenih i poslodavaca u toku najave i za vreme štrajka.

Donošenje novog zakona o štrajku jedna je od obaveza Srbije u procesu evropskih integracija – da pravo na štrajk bude usklađeno sa stavovima i principima Međunarodne organizacije rada i standardima Evropske unije.

Po modelu EU, štrajk može da bude ograničen samo u delatnostima u kojima bi prekid rada mogao da ugrozi život, zdravlje i bezbednost stanovništva ili dela stanovništva.

Jedan od uslova je i da socijalni partneri imaju mogućnost da učestvuju u utvrđivanju minimuma procesa rada u ovim delatnostima, kao i da prioritet u rešavanju sporova, koji su prouzrokovali štrajk, imaju postupci mirnog rešavanja sporova.

U Nacrtu se štrajk definiše kao prekid rada koji organizuje sindikat ili većina zaposlenih kod poslodavca radi ostvarivanja i zaštite njihovih ekonomskih, socijalnih i profesionalnih interesa i prava iz radnog odnosa. Zasniva se na načelima dobrovoljnosti, mirnog rešavanja spora i saradnje u obezbeđivanju minimuma procesa rada i zaštite bezbednosti, zdravlja i imovine stanovništva.

Štrajk je sada regulisan različitim posebnim propisima. Tako Zakon o rudarstvu i geološkim istraživanjima predviđa zabranu štrajka u jamskim prostorijama. Štrajk se ograničava obavezom uvođenja minimuma procesa rada u Zakonu o predškolskom obrazovanju i vaspitanju, Zakonu o osnovnom obrazovanju i vaspitanju i Zakonu o srednjem obrazovanju i vaspitanju. Zato predlagač smatra da „postoji potreba usklađivanja Zakona o štrajku sa Ustavom Srbije, kao i međusobno usklađivanje Zakona o štrajku i posebnih zakona koji regulišu pitanje štrajka”. Ustavom je propisano da zaposleni imaju pravo na štrajk u skladu sa zakonom i kolektivnim ugovorom, a ono može biti ograničeno samo zakonom, shodno prirodi ili vrsti delatnosti.

Nacrtom novog zakona štrajk nije dozvoljen profesionalnim pripadnicima Vojske Srbije, pripadnicima Bezbednosno-informativne agencije, u zdravstvenim službama koje pružaju hitnu medicinsku pomoć, u kontroli letenja, pripadnicima specijalne i posebnih jedinica policije i u slučajevima propisanim zakonom o policiji.

Štrajk u delatnostima od opšteg interesa može da se organizuje ako se obezbedi minimum procesa rada kojim se obezbeđuje zaštita života, lične bezbednosti i zdravlja stanovništva ili dela stanovništva. Delatnosti od opšteg interesa su one u kojoj prekid rada ili obim trajanja prekida rada može da ugrozi život, ličnu bezbednost i zdravlje stanovništva ili dela stanovništva. Takve delatnosti su: elektroprivreda, vodoprivreda, saobraćaj, informisanje (radio i televizija), PTT usluge, komunalne delatnosti, proizvodnja osnovnih prehrambenih proizvoda, zdravstvena i veterinarska zaštita, prosveta, društvena briga o deci i socijalna zaštita.

Minimum procesa rada, odnosno vrsta i obim obavljanja poslova u ovim delatnostima, utvrđuje se kolektivnim ugovorom, odnosno poslodavac i sindikat, to jest većina zaposlenih, sporazumno utvrđuju minimum procesa rada u roku od 15 dana od podnošenja predloga jedne strane, ako nije utvrđen kolektivnim ugovorom.

Štrajk se najavljuje dostavljanjem poslodavcu odluke o stupanju u štrajk, a njen sadržaj će se novim zakonom o štrajku detaljno propisati. Pored toga, odluku o stupanju u štrajk štrajkački odbor dostavlja istovremeno i Republičkoj agenciji za mirno rešavanje radnih sporova.

Štrajk solidarnosti se organizuje radi podrške zaposlenima ili sindikatima koji su već u štrajku kod istog poslodavca, u istoj grani, grupi ili delatnosti, u trajanju od najduže jedan dan.

Učešće u štrajku, koji je u skladu sa zakonom, ne predstavlja povredu radne obaveze ili nepoštovanje radne discipline, piše u Nacrtu Zakona o štrajku.

Novi zakon će detaljno propisati pod kojim uslovima je moguć prestanak radnog odnosa zaposlenog, koji učestvuje u štrajku.

U slučaju nezakonitog organizovanja i učešća u štrajku, poslodavac ima pravo na naknadu štete, u skladu sa zakonom.

Komеntari3
26314
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Ivan
Zivim u Francuskoj-Paris,i mislim da u ovom predlogu ima nejasnoca ko sme a ko ne da strajkuje?U Fr.bukvalno svi imaju pravo na strajk,kontrolori letenja,policajci,i svi ostali!Naravno u osetljivim delatnostima je neophodno obezbediti minimum funkcionisanja,ali to neznaci zabranu strajka za iste!Koliko vidim aktuelna vlast ciljano stavlja zabranu na odredjene stukture,i istovremeno manipulise neistiniti informacijama o takvim zakonima u okviru EU!
Jovan
Kontrolori leta u nemackoj, francuskoj, VB i USA strajkuju brem dva puta godisnje. Tako da ostaje prilicno nejasno o kakvom se "modelu EU" govori ? Ovde se evidentno pripadnicima sile stavlja carapa u usta.
Sasa Trajkovic
Deklarativno mi smo društvo proklamovanih sloboda ( ma šta značilo ) i prava pa i prava na ŠTRAJK ali to je odavno sve samo ne sredstvo radničke borbe jer se u mnoštvu sindikata svaki sindikat bori za SEBE svoje interese parcijalno i čsto sa skrivenom političkom pozadinom, realnost je da je to pravo kao i svako drugo totalno obesmišljeno u medijskom mraku koji vlada i tiraniji skupštine koja u ime " većine" vodi NE državnu već partijsku politiku.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja