subota, 19.09.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
ponedeljak, 07.05.2018. u 08:00 Zoran Milivojević
FORMULE ŽIVLjENjA

Prolećna mrzovolja

Nije ni poremećaj ni bolest, već samo sezonski pad životnog elana, a razlog za letargiju u ovo doba godine je to što se mnogi ne osećaju dobro u svom telu, pa to određuje njihovo raspoloženje
(Срђан Печеничић)

Većina ljudi proleće dočekuje sa optimizmom. Svet postaje lepši: dani su duži, više je sunca, toplije je, priroda je probuđena tako da se više vremena provodi u aktivnostima na otvorenom. Ove pozitivne promene u spoljašnjem svetu se odražavaju na povećanje onoga što se zove životna energija ili životni elan. Povećana količina svetlosti utiče na organizam tako da se u proleće povećava i seksualna energija.

Zbog svega toga ljudi u proleće postaju vedriji, zadovoljniji, aktivniji na različitim poljima. Kod nekih je ovo sezonsko povećanje životne energije prenaglašeno, tako da kod njih možemo govoriti o postojanju „prolećne groznice”.

Napred-nazad

S druge strane, proleće kod nekih ljudi izaziva suprotan efekat koji se naziva prolećni umor ili prolećna letargija, lenjost. Oni primećuju da svakog proleća, naročito na njegovom početku, doživljavaju pad telesne energije: lako se umaraju, postaju mrzovoljni, nemotivisani i pasivni, gube interesovanja. Nije reč o nekom poremećaju ili bolesti, već o sezonskoj pojavi pada životnog elana koju u nekom stepenu doživljava između polovine i dve trećine stanovnika.

Kako objasniti da ljudi na pozitivne promene u svetu oko sebe reaguju umorom i mrzovoljom?

Naši doživljaji su mešavina naših reakcija na svet oko nas i reakcija na ono što osećamo u svom telu. Kada smo odmorni i dobro se osećamo u sopstvenom telu, tada su naši doživljaji pretežno reakcija na draži koji dolaze iz spoljašnjeg sveta. Ali ako se neko ne oseća dobro u svom telu, ako ga nešto, na primer, boli, tada su njegovi doživljaji spoljašnjeg sveta „obojeni” tim bolom ili lošim telesnim osećanjem. To je kao kada nekoga stalno boli zub, a nalazi se u situaciji koja mu je inače veoma pozitivna. Tada će njegov doživljaj biti mešavina prijatnih osećanja koja su reakcija na situaciju i bolne neprijatnosti zubobolje. U toj mešavini oseta i osećanja, neprijatnost će prevladati, tako da će osoba biti mrzovoljna uprkos pozitivnosti situacije.

Razlog za prolećnu mrzovolju i letargiju jeste to što se mnogi u proleće ne osećaju dobro u svom telu, tako da te senzacije određuju njihovo raspoloženje.

U proleće se u našem organizmu pokreću procesi koji treba da prilagode funkcionisanje organizma višim temperaturama u spoljašnjoj sredini. Razlika između zimskih i letnjih temperatura je velika, tako da u ovo doba godine prelazimo iz zimskog na letnji režim unutrašnjeg funkcionisanja. Reč je o nevoljnim i sporim procesima u kojima učestvuju autonomni nervni sistem i hormonski sistem. Problem sa prolećem je što se smenjuju periodi naglog otopljavanja i naglog zahlađivanja, tako da se ovi procesi pokreću po sistemu „napred-nazad”, što stvara neravnotežu u funkcionisanju organizma i on je nesposoban da potpuno odgovori zahtevima dnevnih aktivnosti.

Toplije vreme dovodi do širenja krvih sudova i većeg znojenja, što se odražava na relativni pad krvnog pritiska. Zbog toga manje krvi dolazi do mozga koji se od toga brani smanjenjem svoje aktivnosti i stvaranjem težnje ka vodoravnom položaju tela u kojem dobija više krvi. Drugim rečima, prolećna lenjost je pokušaj organizma da se zaštiti od promena kojima se još nije prilagodio. Tome treba dodati i povećanu koncentraciju biljnog polena u vazduhu koji izaziva neprepoznate alergijske reakcije manjeg intenziteta.

Slušajte telo i – usporite

Kod osoba koje su inače u unutrašnjem disbalansu bilo zbog neke hronične bolesti bilo zbog neke duševne bolesti, prolećni umor i mrzovolja mogu dovesti do njenog pogoršanja.

Prolećni umor i mrzovolju trebalo bi prepoznati kao takve i prihvatiti, a ne koristiti za samooptuživanje zbog lenjosti i „kilavosti”. Najbolje je poslušati svoje telo i usporiti. Za one koji žele da izbegnu ovo stanje najvažniji su stalna fizička aktivnost tokom zimskih meseci i posledična dobra telesna kondicija, a na proleće unošenje dovoljno tečnosti, prilagođena ishrana i dovoljno spavanja.

Komentari3
b0a02
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Petar V. Terzic
Sta slavni pesnici, pisci i mislioci kazu o prolecu. "April polozi duh mladosti u svemu", kaze V. Sekspir. A tada i mladi i stari na svoje nacin - sa ljubavlju- zanosno sapucu: "Zelim da radim sa tobom ono sto prolece radi sa tresnjama" (P. Neruda). E. Hemingvej se radovao i varljivom prolecu: "Kad dodje prolece, cak i lazno prolece nema nikakvih problema, osim gde biti najsrecniji". R. M. Rilke se raduje prolecu kao dete: "To je opet prolece. Zemlja je kao dete koje zna pesme napamet". Nas nobelovac Ivo Andric, dubokomisaono pripoveda o prolecu: "Nista ziv covek ne moze izgubiti sto mu jedno prolece ne bi moglo povratiti, niti covek moze biti trajno nesrecan dok Bog daje da se dusa leci zaboravom i zemlja obnavlja prolecem". I anonimni autor oseca cari proleca i porucuje: " Sadite i gajite cvece u prolece/, / uz umilne zvuke carobne muzike/ i /eto dozivljaja neponovljive srece u prolece/.
Dragan Pik-lon
Sta treba nama(u zrelom dobu)za prolece?Treba nam dobro podmazana bicikla,bela kosulja sa povrnutim rukavima i posle cetri-pet, malo vecih krugova u prirodi svratiti na prvu terasu gde imaju toceno,hladno pivo.Pozeljno je da se toci u vlaznu i tananu casu.Terasa ne sme biti na betonu,vec na drvetu,travi ili kaldrmi od prirodnog materijala.Stolice moraju biti udobne i sa naslovom.Odakle se moze posmatrati ulica i razdragana mladost.Najbolji kelner je onaj koga to popodne necemo primetiti!!!
Berislavci
A kako ovaj cenjeni autor kojem je ovde svaka rec na mestu i koji "po jednostavnosti narasta"(Bjelinski o Gogolju), moze da komentarise optimisticnog autora ovih biranih stihova koji bude LJUBAV kao osnovnu pokretacku snagu ljudskog roda: "Draga, ako se budemo rastali neka to ne bude u prolece, kada se sve ljubavi radjaju i cvetaju, a nasa umire..."?

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja