nedelja, 15.12.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 22:04
Beogradske priče

Veliki grad po meri malog čoveka

Vlada Ilić, vodeći industrijalac Kraljevine Jugoslavije, vodio je izuzetno uspešno prestonicu države od 1935. do 1939. godine
Autor: Goran Vesićpetak, 04.05.2018. u 12:00
(Фото Петар Мирковић)

U toku prvomajskih praznika pročitao sam monografiju o Vladi Iliću „Prvi moderni gradonačelnik Beograda” iz pera Saše Z. Stankovića. Mnogo sam naučio o Vladi Iliću, verovatno najbogatijem Srbinu između dva svetska rata, jednom od vodećih poslovnih ljudi u Evropi, vlasniku petnaestak tekstilnih fabrika u Beogradu, Leskovcu, Zrenjaninu i Karlovcu i gradonačelniku Beograda od 10. januara 1935. do 13. septembra 1939. godine. Ono što je za modernizaciju i razvoj Beograda od 1964. do 1974. godine predstavljao gradonačelnik Branko Pešić, to je između dva svetska rata bio Vlada Ilić.

Period u kome je Ilić vodio Beograd ostaće upamćen kao „zlatno doba” razvoja našeg grada koje je grubo prekinuto ratom 1941. godine. Ilić je bio privrednik, ali se kao prvi čovek Beograda pokazao izuzetno sposobnim za vođenje javnih poslova. Sproveo je reforme u gradskoj opštini, umanjio cenu električne energije i na taj način uticao na razvoj zanatskih radionica. Sredio je finansije Beograda i tako omogućio javne radove velikih razmera.

Rešavao je socijalne probleme, gradio radničke stanove, zdravstvene ustanove, dečja prihvatilišta, škole i parkove. Ilić je sproveo planski razvoj grada i formirao Savetodavni komitet za uređenje i ulepšavanje Beograda. Ustanovio je i Tehničku direkciju Beograda koja je donela prvu Uredbu o zaštiti beogradskih starina. Tako su stvoreni uslovi da se čuvaju spomenici kulture Beograda.

Kada je izabran za gradonačelnika njegov program je žestoko kritikovan u opozicionoj štampi kao širenje „nerazumnog budžetskog optimizma”.

„To je po mom mišljenju, a i po mome dosadašnjem iskustvu, jedini put koji vodi uspehu. Njemu se može na prvi pogled zameriti samo jedno, a to je što je dug. Međutim, mi ćemo se odmah potruditi, i u tome ćemo uspeti, da ga znatno skratimo”, poručio je Ilić. Posle nekoliko godina, svi su mogli da se uvere da je bio u pravu. Beograd, koji je naglo rastao, vodio je domaćinski kao i svoje fabrike. Vilu u kojoj je živeo nije izgradio na Dedinju, već u krugu fabrike gde je gradio i stanove za radnike među prvima u Evropi. Tokom Ilićevog mandata izgrađen je novi most preko Save koji je poneo ime „Most Viteškog kralja Aleksandra Prvog”. Na stubovima ovog mosta, koji je srušila jugoslovenska vojska u aprilu 1941. godine, sagrađen je Brankov most kako su ga nazvali Beograđani. Otvorio je i drumsko-železnički most preko Dunava, koji je spojio Beograd i Pančevo, nazvan „Kralj Petar Drugi”. Dok je Ilić bio gradonačelnik počela je izgradnja Hrama Svetog Save, a izgrađeni su Gradska poliklinika, Gradska bolnica, Glavna pošta, Dom Narodne skupštine, Vukov spomenik... Sa kraljicom Marijom Karađorđević radio je na zaštiti dece. Izgrađeni su Dom dečje zaštite u Zvečanskoj i Univerzitetska dečja poliklinika u Tiršovoj.

„Ono što mi naročito ispunjava dušu radošću, to je fakat, da smo dečiju smrtnost u Beogradu poslednjih godina smanjili na polovinu”, govorio je Ilić. Imao je viziju razvoja grada, ali i hrabrost i znanje da je sprovede. Uspostavio je tramvajsku vezu između Beograda i Zemuna. Otvorio je Sajmište, koje je postalo ekonomski stub novog balkanskog velegrada, na kome je svoje proizvode izlagalo 17 najrazvijenijih industrijskih zemalja. Tamo su organizovani sajmovi automobila i vazduhoplovstva, a na štandu „Simensa” Beograđani su mogli prvi put da vide televizore. Beograd je poslednjih dana njegovog mandata, 3. septembra 1939. godine, bio domaćin trke tadašnje Formule 1 koja je održana na stazi oko Beogradske tvrđave. Nasipanje novobeogradske savske obale započelo je za vreme Vlade Ilića koji je planirao da na Novom Beogradu izgradi naselje za pola miliona ljudi. Beograd, dok ga je on vodio, po broju stanovnika, ali i po snazi industrije prestigao je Zagreb postavši finansijsko i poslovno središte Balkana. Vlada Ilić postavio je temelje evropskog Beograda.

Zoološki vrt, otvoren 11. jula 1936. godine, izgradio je od svojih para i na svom imanju. Vrt je bio dvostruko veći nego danas i prostirao se sve do Kule Nebojša. Otvarajući ga, Ilić je rekao da „ostavlja otvorenu knjigu, da iz nje uči, i da će sudbina vrta zavisiti od razumevanja Beograđana”. Donacijom gradonačelnika Ilića 1936. godine kupljen je i američki aligator Muja, danas najstariji stanovnik Vrta.

Ilić je 1945. godine osuđen na deset godina zatvora, sve fabrike su bile nacionalizovane, a imovina konfiskovana. Razlog za osudu bila je činjenica da su njegove „fabrike radile tokom rata” iako su nacisti u njima, kao i drugim fabrikama, postavili svoje uprave. Za nove vlasti, vodeći industrijalac Kraljevine bio je klasni neprijatelj koji je morao da bude uništen. Od smrtne kazne spasao ga je lično Vinston Čerčil. Proveo je sedam godina u zatvoru, a jedno vreme je pod prinudom čistio ulice kako bi bio dodatno ponižen. I taj posao radio je s ponosom, kao što je s ponosom vodio Beograd. Nekoliko meseci pošto je pušten iz zatvora umro je na mansardi rođaka u teškom siromaštvu. Sahranili su ga njegovi radnici koji su mu donosili pakete sa hranom dok je bio u zatvoru. Teška nepravda naneta ovom čoveku donekle je ispravljena 2009. godine kada je Vlada Ilić rehabilitovan. Beograd mu duguje mnogo više. Ne samo da ga se sećamo, već i da sledimo njegove i danas aktuelne planove. Recimo Ilićevu ideju o razvoju grada: „Poznata je činjenica da je Beograd grad malog čoveka. Dužnost svih nas je da ga učinimo gradom velike industrije, velike trgovine, velikih poslovnih i finansijskih transakcija”.


Komentari1
7af49
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Стеван
А где је данас потомство оних који су Влади Илићу узели све и натерали га 50ти година као подстанар . Диктатура пролетеријата , док пролетеријат не приватизује то што је национализовао и онда пуј пике не важи .

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja