utorak, 18.12.2018. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 14:30
U KULTURNOM DODATKU 5. MAJA

Užasavam se bregzita

petak, 04.05.2018. u 18:59
Мајкл Винтерботом са „Златним маслиновим дрветом” за свеукупну каријеру (Фото Прес-служба 19. Фестивала европског филма у Лечеу)

„Pohlepa” je priča o milijarderu Filipu Grinu, kontroverznom maloprodajnom mogulu koga nazivaju „britanskim Trampom”. Nadam se da će publika posle gledanja ovog filma razmišljati o tome koliko je danas ogroman, čini se nikada veći, disparitet između bogatih i siromašnih, kaže reditelj Majkl Vinterbotom

Jedan od stvaralački najaktivnijih i najraznovrsnijih reditelja današnjice još uvek je Britanac Majkl Vinterbotom (1961), koji se od svog prvog filma Poljubac leptira (1994) pa do danas okušao u gotovo svim filmskim žanrovima – od adaptacije literature preko politički angažovanih, muzičkih, erotskih, kriminalističkih filmova do naučne fantastike.

Vinterbotom je i jedan od retkih reditelja koji od početka karijere snima jedan, nekada čak i dva filma godišnje, istražujući granice ovog medija i prilagođavajući svoj stil svakom novoj filmskoj slici. U tom smislu, on je i neka vrsta rekordera – 42 igrana, dokumentarna i televizijska filma za samo 22 godine profesionalne, međunarodne karijere.

Na nedavno završenom 19. FEF-u, Festivalu evropskog filma u Lečeu, Vinterbotomu je Alberto la Monika, osnivač ove cenjene manifestacije i njen čelnik, uručio nagradu Zlatno maslinovo drvo za sveukupnu karijeru što je bio zgodan povod za ovaj intervju za Politiku vođen na krovnoj terasi hotela Rizođimento u srcu starog grada...

Dubravka Lakić

KRITIKA PREVODA
Bdenje nije buđenje

Nepoznati izdavač objavio je knjigu Džejmsa Džojsa čiji je naslov nepoznati prevodilac preveo kao Finegana buđenje. Bila sam preneražena da ovako nešto može da se objavi, jer ko je to preveo kao „buđenje” očigledno ne razume ni naslov, a šta bi se moglo dalje očekivati

Pre nekoliko dana sam prošla pored izloga moje omiljene knjižare u centru grada i u omanjem izlogu pored svoje knjige (Skice za portrete) videla i neku knjigu označenu kao „Novo”, zbog koje sam se zaustavila posle nekoliko koraka i vratila u rikverc da proverim da li sam dobro videla ono što mi se učinilo. Da, dobro sam videla.

Naslov je glasio Finegana buđenje, a kao autor je naveden Džejms Džojs. Bila sam preneražena da ovako nešto može da se objavi, jer ko je to preveo kao „buđenje” očigledno ne razume ni naslov, a šta bi se moglo dalje očekivati.

Kada sam stigla kući, odmah sam proverila na internetu ko je objavio ovaj prevod i saznala da je to meni nepoznati izdavač (Pasus), što nije ni čudo jer mu je to izgleda jedino i prvo izdanje. A taj „herojski” poduhvat ostvario je meni nepoznati prevodilac, izvesni Siniša Stojaković, koji pre toga ima jedino upisan prevod intervjua sa Kastanedom, što sigurno ne može da se kvalifikuje ni kao književni, a kamoli književnoumetnički prevod.

Maja Herman Sekulić

DVANAESTI IGRAČ
Ko je zapravo špijun?

Imajući u vidu slučaj „Skripalj” i ulogu „Sabine” u životu Julije Kristeve, lako se može zaključiti kako su špijuni ljudi do čijih života ama baš nikome nije stalo. Ipak, znatno kompleksniji i kudikamo vredniji odgovor možemo naći u knjizi „Pisma iz tamnice: prepiska Branka Vukelića i njegove supruge Jošiko Jamasaki 1941–1945”

Čim su, polovinom aprila, na Siriju pale prve Trampove „lepe, pametne” bombe, svetska javnost je naprasno zaboravila na slučaj „Skripalj”! Tako, za sada, ostaje nejasno ko je otrovao dvostrukog ruskog obaveštajca i njegovu kćerku Juliju. Jedino dobro u toj špijunskoj zavrzlami jeste to što će dvoje ljudi, sva je prilika, ipak uspeti da prežive, ali intenzitet optužbi kojima su prvo britanski, a potom i svetski mediji zasuli rusku stranu, a potom muk koji prati potonuće ove afere u zaborav, više nego jasno odslikavaju svu hipokriziju onih koji nastoje da vladaju savremenim svetom.

A dok je priča o bivšem ruskom tajnom agentu, njegovoj kćerki i nervnom otrovu „novičok” bila u žiži svetske javnosti, u Bugarskoj je objavljen tajni dosije svetski poznate teoretičarke Julije Kristeve. Prema oceni članova tamošnje komisije koja se bavi otkrivanjem svih skrivenih rabota bugarske službe državne bezbednosti u vreme vladavine socijalizma, Kristeva je bila „tajni saradnik” i radila je za službu pod konspirativnim imenom „Sabina”. Kristeva, koja već više od pola veka živi u Parizu i koja je sva svoja dela (od kojih su najznačajnija prevedena na srpski) napisala na francuskom jeziku, odlučno je odbacila ove optužbe.

Vule Žurić

Da li ćemo istinu proneti kroz ovaj vek

U modernim društvima došlo je do razgradnje i smanjenja uloge prirodnih  prenosilaca tradicije – porodice i rodovsko-plemensko-teritorijalne zajednice, a težište kolektivnih identiteta prebačeno je na nacije

Spomenik braniocima Beograda 1915. na beogradskom Ušću (Foto Beograd Info)

Čuveni francuski antropolog Klod Levi Stros priznao je jednom prilikom da  oseća kao da je samo instrument za pisanje. „Čim završim sa pisanjem, zaboravim sve što sam napisao. Potpuno sam ispražnjen.“ Ovo zanimljivo iskustvo Stros je poredio sa procesom prenošenja mitova i predanja, potvrđujući zapažanje Jana Asmana da u modernim društvima profesori, naučnici i umetnici postaju ono što su u premodernim zajednicama bili šamani i drugi posvećeni čuvari i prenosioci tajne.

Nastalo kao sećanje na neki stvarni događaj ili ličnost, predanje se prenosi kroz vreme kreirajući neku vrstu metarealnosti koja je istovremeno i nezavisna i dvosmerno povezana sa specifičnostima određenog društva, ali i sa univerzalijama ljudskog mišljenja. Sa stanovišta moderne racionalnosti, sadržaj mitske priče često je nelogičan i istorijski netačan. Međutim, za pripadnike zajednice, primarna vrednost mita nije njegova istorijska verodostojnost, već sakralna poruka koju sadrži. Jezik poruke ekstremno je simboličan, a njeno dejstvo ogleda se u polju kolektivnog nesvesnog odakle, kao kakva nevidljiva nit, održava vezu između, početka i kraja, reda i haosa, znaka i označenog. Prenošenje poruke neprikosnoveni je zadatak svake generacije, koja predanje prihvata kao svetu priču i neupitni, sveprožimajući princip kolektivnog bivstvovanja.

Aleksandra Pavićević


Komentari0
2b6ef
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna / Kultura /

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub Pravila o privatnosti

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja