nedelja, 18.11.2018. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 23:35
MOJ ŽIVOT U INOSTRANSTVU

Imam skupe gaće šijo ih Versaće

Orkestar sa pevaljkom stigao je iz dalekog Brizbejna na Svetosavski vašar u Kanberi, strpljivo čekao da se završi liturgija i vladika održi govor, pa krenuo sa repertoarom.- Hit „Da sam žensko” pušta se gotovo bez prestanka a najprepoznatljiviji stih je „Davao bi i starom i mladom, spavao bih s republičkom vladom, samo da sam žensko ja…”
Autor: Predrag Vučinićsubota, 05.05.2018. u 10:37
(Фото Јутјуб)

Subotnje vedro jutro najavljivalo je vreli letnji dan u prestonoj Kanberi. Na petnaestak kilometara od glavnog grada Australije na velikom prostranom imanju je srpski manastir „Sveti Sava”, nekada centar Slobodne srpske pravoslavne crkve.

Ovde je jednom godišnje, uoči dana „Svetog Save”, znači krajem januara, baš u najvrelije vreme u Australiji, jedno od najvećih okupljanja srpske zajednice,  „Srpski svetosavski omladinski festival” ili u narodu poznat kao kanberski vašar.

Najveći deo gostiju je zauzeo stolove ispred manastirske sale i kuhinje koji su prekriveni metalnim krovom. Od ranog jutra počelo je pečenje prasića i jagnjića, a majstori bureka su na sabajle izbacivali svoje proizvode, roštiljdžije su isto tako već imali za one najgladnije stigle iz Sidneja spremne ćevape, kobasice, ražnjiće...

(Foto Jutjub)

Narodni orkestar sa obaveznom pevaljkom, došao čak iz dalekog Brizbejna, čekao je da se u obližnjoj manastirskoj crkvi završi arhijerejska liturgija kojoj su pored nadležnog vladike Milutina prisustvovali gotovo svi sveštenici iz Australije i, tu i tamo, po neki vernik. Po strogim pravilima pravoslavnog manastira muzika može da počne tek kada se liturgija završi, a preosvećeni vladika pred vernim narodom pod metalnim krovom održi prigodni govor i svečano otvori Srpski omladinski svetosavski festival.

Na fudbalskom terenu, odmah tu do centra događanja su brojni štandovi sa suvenirima, ikone, popularne pravoslavne brojanice, slike Mladića, Karadžića, majice sa likom Đokovića, opanci. Ipak, ubedljivo najveća od svih, kao neka mala robna kuća, u najvećem mogućem svadbarskom šatoru, centralna prodavnica CD-a uz ogromni snažni razglas ispred.

Vladika sa svitom dolazi da održi govor, po malo u nezgodno vreme jer je baš stigla sveža tura ćevapa. Uviđavni gosti koji stojeći slučaju obraćanje svog duhovnog vođe ipak znaju da vladika neće dugo, pa znaju da i ćevapi neće baš mnogo ni da se ohlade.

(Foto Jutjub)

Vladika bogougodno otvara festival uz par zamerki da ima nekih koji kritikuju rad crkve i da su to neprijatelji srpstva, ali uz obavezno podsećanje da danas  slavimo najvećeg Srbina, Svetog Savu koji sedi sa desne strane Boga i moli se za nas Srbe. Festival se otvara i započinje muzika a i narod seda i nastavlja da jede po malo ohlađene ćevape.

Muzika svira splet narodnih („Čuvah ovce pokraj rijeke Gruže..”) i nacionalnih pesama („Čiča Dražo da te nije bilo...”), a dok se estradna umetnica i njen kolega pevač odmaraju svi se uhvate u kolce.

U isto vreme aktivno traje i trgovina na mnogobrojnim štandovima a sa moćnog razglasa menadžer improvizovane muzičke robne kuće sve vreme pušta estradnog umetnika Di-Džej Krmka a koji je pretpostavljam vrlo popularan u srpskoj zajednici. Udarni hit, „Da sam žensko” pušta se gotovo bez prestanka na Festivalu a najprepoznatljiviji stih u toj pesmi je „Davao bi i starom i mladom, spavao bi s republičkom vladom, samo da sam žensko ja …”

Kao i na svim srpskih manifestacijama i ovde je uobičajna snažnija konzumacija alkohola, pogotovo dobrog australijskog piva koje leže na tropsku vrućinu. U sali se u isto vreme održava i nastup crkvenih folklornih grupa iz cele Australije.

(Foto Jutjub)

Kako vreme prolazi gosti su sve raspoloženiji, nacionalne pesme potiskuju one narodne, ali razglas sa Di-Džej Krmkom, ipak, se dobro drži. U ponoć je po pravilima fajront (završetak subotnjeg izdanja Srpskog svetosavskog omladinskog festivala) pa narod polako odlazi.

Dok idemo ka kolima prolazimo pokraj razglasa gde se u tom momentu čuje glas Krmka i stih „imam skupe gaće šijo ih Versaće”, ali dok odlazimo sada se jače čuje narodni muzički ansambl „Vidiš mala onu tamo šumu, tamo ćemo zakrpiti gumu”.

Odlazimo pomalo umorni sa Srpskog svetosavskog omladinskog festivala gde smo proslavili ime našeg najvećeg svetitelja, koji Srbe voli i za njih se Bogu moli.

„Pukla guma, a rezerve nema”.

Predrag Vučinić, Melburn


Komentari21
f38cc
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Stevan Jakovljević
Gruža nikada ne može biti rijeka!
Alisa
Nije problem samo u narodnoj muzici, koliko sam razumela, vec da i ta narodna muzika bude na nekom nivou. Ne treba da bude takmicenje ko ce gore i prostije da smisli.
Stevo
Kroz sve nase istorijske ephe, od Svetog save do danas, uglavnom uz blagoslov Crkve , provlacio se primitivizam kao deo nacionalonog identiteta. Dok su druge zemlje, u koje bezimo, radile na civilizovanju naroda u cemu su i uspeli i odvojili se u vladare sveta bas zbog toga, mi lipsemo na dnu upravo zbog tog primitivizma dao dominantnog odredjenja naroda, i iz pozicije bespomocnog autsajdera jos uvek pljuckamo po drugima verujuci da smo uz krmetinu i Krmka svetski vrh. Pobegao sam od toga i ponosan sam na to!
Vladija Sarac
Otidjite na vasare ostalih iseljenickih grupa. Svi se isto zabavljaju: malo muzike, vise pica, etnicki specijaliteti, suveniri, narodne igre i nosnje. Tako rade i Italijani i Grci i Nemci i Irci i Spanci. Nije to ruzno ni neprikladno ako se zna mera. Nije frula nekulturnija od skotskih gajdi. Kao da Italijani diskutuju o Danteu a Grci o Aristotelu na njihovim vasarima. A sto se ismevanja narodnjackih tekstova tice, ima i golicavijih pesama u Crven banu Vuka Karadzica. Ko ide na vasar zna unapred sta se tamo desava, nema smisla da se posle po novinama izruguje kad je nasao ono sto je trazio.
Sasha
Problem je vise u sredinama u kojima, sem vasara, nema drugog, kulturnijeg, okupljanja Srba. To je sustina problema. Kao i bolna cinjenica da velikoj vecini Srba i u zemlji i u inostranstvu, ne smetaju fekalije koje se pustaju sa zvucnika. Naprotiv, snazno se poistovjecuju s njima.
Preporučujem 1
Борис
Не читам Информер ни Курир, него Политику, као што видите. Немам ништа против ДЈ Крмка, иако такву музику приватно не слушам. Поента није у појединачним извођачима, него у идеји да је неко бољи од другога само због врсте музике коју воли. Тако и урођеници имају своју забаву, па нико нема права да их назива безвриједнима. Моји преци су на зборовима пјевали ојкаче и нису знали за Дилана и Рамонсе, али су били честити људи. Свако добро

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /
Moj život u inostranstvu
Moj život u inostranstvu
Moj život u inostranstvu
Moj život u inostranstvu
Moj život u inostranstvu
Moj život u inostranstvu
Moj život u inostranstvu
Moj život u inostranstvu

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub Pravila o privatnosti

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja