sreda, 16.10.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 15:03
RAZGOVOR NEDELjE: VLADIMIR JAKUNjIN, predsednik Fondacije Andreja Prvozvanog

Samo Evropljani mogu sprečiti svetski rat

Nije dovoljno da samo ponavljamo reči o istorijskim vezama Rusa i Srba, o bratstvu i međusobnoj ljubavi. Tu tradiciju treba negovati, obnavljati i delima potvrđivati
Autor: Darko Pejovićsubota, 05.05.2018. u 22:00
Владимир Јакуњин (Фото Д. Жарковић)

Jedna stara izreka, iz azijskog dela nekadašnjeg Sovjetskog Saveza, glasi ovako: „Reč alva možeš ponavljati sto puta, ali ti od toga neće biti slađe u ustima.” Kao što nas uči ova narodna mudrost, nije dovoljno da samo ponavljamo reči o istorijskim vezama naša dva naroda, o pripadnosti istočnoevropskoj grani hrišćanske civilizacije, o bratstvu i međusobnoj ljubavi. Da bi nam bilo slađe, tu tradiciju treba negovati, obnavljati i delima potvrđivati.

Ovako je, u tri efektne rečenice, Vladimir Ivanovič Jakunjin, predsednik Fondacije Andreja Prvozvanog, jedne od najstarijih ruskih društvenih organizacija, odgovorio na naše pitanje o tome šta su motivi njegove fondacije da već 21 godinu gradi mostove prijateljstva između Rusije i Srbije sa svojim partnerima iz obe zemlje. U tom nizu akcija su konvoji humanitarne pomoći za naš narod na Kosovu i Metohiji, ugošćavanje 500 mališana s Kosmeta u letnjim kampovima u Rusiji tokom juna 2004, spomenici podignuti Srbima koji su u istoriji Rusije ostavili dubok trag, brojni forumi, naučne konferencije i kulturne manifestacije... Poslednji u nizu programa, nazvan „Most prijateljstva”, fondacija je organizovala krajem aprila u Beogradu, što je i bio povod da Vladimir Jakunjin poseti glavni grad Srbije. Odseo je – naravno – u hotelu „Moskva”.

Uz vaše ime, u medijima po pravilu stoji odrednica „bliski prijatelj i saradnik predsednika Putina. Da li s njim razgovarate o Srbiji i Kosovu, s obzirom na vaš angažman u našoj zemlji?

Istina je da se dugo poznajemo, još od ranih devedesetih, kada smo zajedno radili u Sankt Peterburgu. Kao direktor AD „Ruske železnice”, najveće infrastrukturne organizacije u našoj zemlji, bio sam član različitih državnih tela i učestvovao na skupovima koje je Putin organizovao kao predsednik vlade i kao predsednik države. Ali, nikada se nismo upuštali u razmatranje političkih tema, razgovarali smo o onome što se ticalo mojih profesionalnih zadataka. Putin je na moj angažman u društvenim organizacijama gledao s rezervom, sve dok mu nisam obećao da to neće uticati na ispunjenje mojih drugih zaduženja i obaveza. Od kada više nisam na čelu železnica, viđamo se s vremena na vreme. Na primer, na uskršnjoj ceremoniji u Hramu Hrista Spasitelja, koju predsednik redovno posećuje. Fondacija Andreja Prvozvanog za tu priliku po tradiciji organizuje donošenje specijalne kapsule s blagodatnim ognjem iz Jerusalima.

Na čelu „Ruskih železnica bili ste od 2005. do 2015. U tom periodu ugovoren je ruski kredit za modernizaciju srpskih pruga, vredan više od 200 miliona evra. Da li ste i danas na neki način uključeni u ovaj projekat?

Čovek impresivne biografije
Biznismen, naučnik, državni funkcioner, diplomata, filantrop, društveno angažovani intelektualac – sve to su segmenti impresivne životne i profesionalne biografije sedamdesetogodišnjeg Vladimira Ivanoviča Jakunjina.Diplomirani inženjer mašinstva postaje 1972, zatim radi na Državnom institutu za primenjenu hemiju. Od 1977. do 1982. član je Komiteta za međunarodne ekonomske odnose pri Savetu ministara Sovjetskog Saveza, potom je šest godina bio sekretar misije SSSR-a u Ujedinjenim nacijama. Visoke državne i privredne dužnosti obavljao je i u Rusiji – od 2002. do 2005. je zamenik ministra saobraćaja, da bi narednih deset godina bio na čelu „Ruskih železnica”.Uporedo, gradi i akademsku karijeru. Kao doktor političkih nauka, postaje šef Katedre za državnu politiku na moskovskom Univerzitetu „Lomonosov”, gostujući profesor Univerziteta u Pekingu, počasni doktor diplomatske akademije ministarstva inostranih poslova, član Ruske akademije društvenih nauka.Osim što je predsednik Fondacije Andrej Prvozvani, Jakunjin je i koosnivač Istraživačkog instituta „Dijalog civilizacija”.Za svoj profesionalni rad i društveni angažman, Vladimir Jakunjin je nagrađen s više od 30 ruskih i inostranih priznanja. Srpska pravoslavna crkva ga je 2005. odlikovala Ordenom Svetog Save, a predsednik Srbije Tomislav Nikolić mu je 2013. uručio zlatnu medalju za izuzetne zasluge.

Nisam uključen u taj poduhvat, ali znam da ruska kompanija kojoj je posao poveren strogo poštuje zacrtanu dinamiku i da se radovi obavljaju čak i kvalitetnije nego kod sličnih projekata u Rusiji. Znam i da postoji mogućnost da se nastave ovakvi projekti sa srpskim železnicama i srpskom državom. Iskreno želim mojim kolegama da na taj način doprinesu razvoju ekonomske saradnje naše dve zemlje.

Fondacija Andreja Prvozvanog u Novom Sadu podržava realizaciju projekta „Ti nisi sama, čiji je cilj prevencija abortusa kroz psihološko savetovanje. Kakva su iskustva u primeni takvih mera u Rusiji, na čemu je fondacija angažovana duže od deset godina?

Reč je o programu koji smo nazvali „Sveto majčinstvo”. Cilj nam je bio afirmacija porodice kao najviše vrednosti i skretanje pažnje javnosti i države na demografski problem s kojim se, baš kao i Srbija i mnoga druga društva, već dugo suočavamo. Deo tog programa je projekat „Ti nisi sama”, koji smo započeli u gradu Krasnojarsku. O trošku fondacije angažovali smo psihologa da u okviru lekarskih konsultacija razgovara sa ženama koje su došle radi prekida trudnoće. Posle godinu dana, rezultat je bio više nego ohrabrujući – čak trista žena odustalo je od abortusa. Vremenom smo za ovaj projekat zainteresovali regionalne, pa i federalne vlasti, tako da je uvedeno radno mesto psihologa u okviru lekarskih konsultacija za trudnice i za to su u budžetu obezbeđena sredstva. Prema podacima iz 29 od 85 ruskih regiona s kojima sarađuje fondacija, desetogodišnja akcija „Ti nisi sama” doprinela je da na svet dođe oko 50.000 dece, što je čitav mali grad.

Ovo što ste ispričali ilustracija je praktičnog doprinosa preporodu ruskog društva, u doslovnom značenju te reči.

Tako je, mi smo društvena organizacija koja reaguje na goruće probleme, a imamo i globalnu misiju. Andrej Prvozvani je međunarodna društvena fondacija pružanja podrške duhovnom i moralnom preporodu savremenog sveta.

Ali, sudeći po imenu, delujete u okvirima pravoslavlja?

Da objasnim: Fondacija Andreja Prvozvanog nije religiozna organizacija, to što nosimo ime prvog Hristovog apostola, koji je jevanđelje propovedao i u Rusiji, odavanje je počasti korenima naše hrišćanske civilizacije. Već dve decenije, svakog 13. decembra, na praznik Svetog Andreja Prvozvanog, dodeljujemo orden „Za veru i vernost”, na ceremoniji u moskovskom dvorcu Kremlj. Nosioci tog odlikovanja su i bivši predsednik Irana Mohamed Hatami, tvorac teorije o dijalogu civilizacija, Aleksandar Boroda, predsednik Federacije jevrejskih zajednica u Rusiji, ali i obični ljudi, poput Asgata Galimzjanova, filantropa i dobrotvora iz Kazanja. On je godinama skupljao prehrambene otpatke po pijaci, tom hranom tovio svinje koje je prodavao, a od dobijenog novca kupio je više od 60 autobusa i poklonio ih dečjim prihvatilištima i drugim organizacijama kojima su vozila bila potrebna. Dakle, nikakvih okvira i ograničenja nema, ni verskih, ni regionalnih, ni po osnovu društvenog statusa. Fondacija nagrađuje i promoviše ljude koji su, svako na svoj način, doprineli duhovnom i moralnom preporodu savremenog društva.

Jedan od doprinosa svetu drugačijem od onog kakav znamo je i u ideja koju ste u januaru 2016. izložili u Ruskoj akademiji nauka. Predložili ste da se povezivanjem postojeće i izgradnjom nove putne mreže stvori „superput dugačak čak 20.777 kilometara, od zapada Evrope, preko Rusije, tačnije Sibira, Aljaske, Kanade i severa SAD do Njujorka.

Istina, još dok je bila u fazi razrade, ova ideja je mnogima izgledala kao utopija. Ali, i ja i ruski akademici s kojima sam na tom projektu radio, pošli smo od toga da je tako nešto potrebno Rusiji, za formiranje ekonomske politike i za prostorni razvoj, ali i za saradnju s drugim zemljama. Izgradnjom superputa Rusija bi postala centar razvoja visokotehnološke industrije, a stvorili bi se i uslovi za nicanje novih gradova duž te saobraćajnice, sa svom pratećom energetskom i drugom infrastrukturom. Ujedno, bio bi to međucivilizacijski projekat čijom bi realizacijom nastala „svetska zona budućnosti”. Ono što danas rade Kinezi, odnosno njihova politika „Jedan pojas – jedan put”, pokazuje da je to ostvariva koncepcija.

Imaju li tako smele vizije snagu da se nametnu kao alternativa sadašnjem svetu dubokih političkih, ideoloških i ekonomskih konfrontacija?

Aktuelni politički lideri moraju da budu svesni pouka prošlosti, moraju da se uzdrže od poteza koji bi nas sve skupa uvukli u kataklizmu globalnog oružanog sukoba. Smatram da Evropljani mogu zaustaviti srljanje u treći svetski rat jer niko kao Evropa, a pod tim podrazumevam i Rusiju i zemlje bivšeg Sovjetskog Saveza, nije proživeo tako velike ratne strahote. Jedan francuski pisac je rekao da će se ratovi voditi sve dok oni koji ih proglašavaju u njima ne učestvuju. Ako bismo ovu misao osavremenili, ona bi glasila da će se ratovi voditi sve dok ih budu proglašavali ljudi koji vojne sukobe doživljavaju apstraktno, kao kompjuterske igrice.

Potreban nam je, dakle, duhovni i moralni preporod međunarodnih odnosa?

Moramo težiti izgradnji sveta koji počiva na dijalogu, na međusobnom uvažavanju. To je preduslov da bolje upoznamo jedni druge, da učimo jedni od drugih. To što smo različiti, ne znači da smo neprijatelji. Ja poštujem vas i vaš način života, ali želim da živim na svoj način, onako kako mislim da je ispravno. I od druge strane očekujem da to uvažava.


Komentari21
b2569
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Bratislav Grujovic
Genije...
Dragan Pik-lon
Nazalost,Evropa ne moze spreciti svetski rat.Vec je dva izazvala i umesto da se stidi,ona pere zlocine.Manipulise sa Rusima i Amerikancima, da bi dosla do ponovnog proleca-Nemacke.To vidimo posle pada berlinskog zida,narocito u Srbiji.Evropa se vratila u tacku gde je bila 1389.godine na Kosovo Polje!Nadam se da ce Politika objaviti ovaj komentar.Mi (Srbi),imamo najvise prava da otvorimo usta jer smo najvise kostura ulozili u temelje Evrope!!!
Jeremija
Imamo i mi poslovice. Jedna je, recimo: Uzdaj se use i u svoje kljuse.
Nikola Nesic
Nama, srbima, kada se pominje rusko-srpsko prijateljstvo i odnosi, uvek predstavljaju uski krugovi predsednika Putina. Taj sanpeterburški krug je jedini aktivan u poslovnoj i političkoj sceni u Rusiji. Pitanje je šta će biti kada, ako ne političkom, a onda biološkom smenom dođe do kraja njenog uticaja? Hoćemo li biti braća i prijatelji, što nam za sad jedino nude Rusi, ili ćemo doći na neku drugu listu, koju poznajemo iz istorije. Naime Rusi ni prema svojim neistomišljenicima nisu milosrdni, kako bi se odnosili tek prema južnim rođacima? Veze između naroda trebaju postojati, ali treba biti oprezan koliko su takvi zagrljaji obavezujući i dobornamerni.
Nikola Nesic
Hm, borba za lajkove je unapred izubljena, većina nije naklonjena ni visokoobrazovanima, ni poliglotama, ali ni stradalima. Evo ja ću Vam dati šest nula za stradale u gulazima ili holodomoru, a vi stavite jednocifren ili dvocifren broj ispred. Za naše žrtve posle Filipa Filipovića na tri nule iza, prema nacionalnoj pripadnosti dodajte sami. 7 ili 3, nećete pogrešiti. Lajkove bi Kardašijani ili Prince dobili kao od šale, zato Vam ih poklanjam-
Preporučujem 0
Радо Мир
Таман човек помисли да сте свој највећи бисер већ 'извалили', а Ви нас обрадујете новим, још већим. Хајте, молим Вас, просветлите нас. Конкретизујте ово: ''...Rusi ni prema svojim neistomišljenicima nisu milosrdni, kako bi se odnosili tek prema južnim rođacima?'' Верујем да ће и друге занимати, 'лајкови' ће уосталом показати.
Preporučujem 48
Osman Delić
Čak i prije ratova u bivšoj Jugoslaviji nisam mogao shvatiti da je nekome više stalo do nekoga ko je toliko daleko, a da ne uvidi da mu je preči onaj što je tik do njega, njegov prvi komšija. To sam još kao mladac raspravljao sa svojim drugovima iz razreda, naravno Srbima. Imali smo još kao osnovci duge rasprave o tome. Nevjerovatno je to kada se prisjetim. Dakle, i tada sam govorio da smo preči mi jedni drugima, nego svi Rusi, Turci, Britanci ili bilo koji drugi narod, po meni, nama svima tako daleki i STRANI. Ne vjerujem da Srbi, kada su sami sa sobom, u svoja četiri zida, vide u Rusima takvu bliskost. Istovremeno, da ne bi bilo zabune ni većina Bošnjaka ne vidi u Turcima nešto tako blisko. Ovakve izvještačene floskule ne donose dobro ovom prostoru. Mislim da je suština ovih usiljenih veza u strahu i našim neiskrenim odnosima. Dakle, prije rata mi nismo uspjeli do kraja iskomunicirati sve što nas muči i sve što nas plaši i tu se krije klica "bratimljenja" s dalekim i tuđim narodima.
Радо Мир
Да сте желели, уважени Османе, до сада сте могли да увидите да се нимало не ради о истом типу везе. Српско-руска љубав је и генетска и братска, духовна, православна а опет искрена, свевремена, ванвременска. Понајмање је империјални однос, као што је то турски; османски (или неоосмански) према некада поробљаваном и превереном народу Балкана а и шире. Наравно, били сте потпуно у праву својевремено када сте говорили ''...da smo preči mi jedni drugima, nego svi Rusi, Turci, Britanci ili bilo koji drugi narod''. Потпуно. Подсетићу Вас да су, вођени истим тим начелима, (само) Срби, наивно у заједничку државу уложили (крвљу милиона повраћен) суверенитет, државност, територије, националност, језик... све. Чак два пута. Заузврат су напослетку проглашени окупаторима од те исте 'најпрече' браће, искориштени и 'жедни преко воде' преведени. Савест нам је мирна, драги Османе, али више права на таква пијанства ми немамо. Подразумева се: добросуседски односи, трговина и ствари попут АБА лиге остају.
Preporučujem 64
Slobodan Ratković
Dvadeseto stoljeće,i ne samo ono, preplavljeno je s krvlju na životinjski način izmasakriranih pripadnika srpskog naroda.Tačan broj se nikada neće znati,ali nije manji od 4 do 5 miliona nevinih ljudi.I ko ugasi njihove živote na najneljudskiji način?Rusi NE.Pa ko onda,ako ne te naše "komšije"o kojima Vi govorite.Lijepo bi,i normalno bilo da živimo u dobrosusjedskim odnosima,da njegujemo uzajamno prijateljstvo,ali,,,Poštovani gospodine,cijeli zapad nastoji da razbije Rusiju,iako jedino ona štiti svjetski mir i ulaže ogromne nepore da ne dodje do Trećeg sv.rata koji nam je sve bliži.Ako do njega,ipak dodje po nekoj višoj pravdi i univerzalnim zakonima najdeblji kraj će izvući upravo oni koji su u službi zla,a ne oni koji su uvijek bili spremni da praštaju i da svakog čovjeka gledaju kao bogoliko biće.Nažalost jedino Rusi i Srbi shvataju suštinu,razmjere i uzroke ovozemaljskog zla,i u kojoj mjeri je nečastivi ovladao dušama,razumimima i postupcima djavoljih sluga.Pozdrav od S.R.
Preporučujem 45

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja