petak, 19.10.2018. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 23:41
JEDINA SAČUVANA VLADARSKA BIBLIOTEKA U SRBA

Knjige koje su preživele Majski prevrat

Dragoceni knjižni fond koji je osnovao knez Miloš Veliki je verovatno jedina tekovina koju su Obrenovići i Karađorđevići, uprkos krvavim dinastičkim borbama, čuvali i nadopunjavali kroz istoriju
Autor: Dimitrije Bukvićsubota, 05.05.2018. u 22:00
Вредне књиге сачуване од заборава: у првом плану екслибрис Обреновића из доба краља Милана (Фото Зоран Анастасијевић)

Šta je zajedničko Obrenovićima i Karađorđevićima? Imajući u vidu potresnu prošlost sukoba ove dve dinastije, naizgled je teško odgovoriti. Ali, uprkos svim krvavim poglavljima iz uzajamnih borbi, jedna važna riznica je, zahvaljujući doprinosu obe vladarske porodice, sačuvana do danas. Dvorska biblioteka, koju je osnovao knez Miloš Obrenović, ne samo da je pre 115 godina preživela Majski prevrat već predstavlja verovatno jedinu tekovinu koju su vladari obe dinastije čuvali i nadopunjavali kroz istoriju.

Čak i uprkos delimičnim stradanjima u svetskim ratovima, ovaj dragoceni knjižni fond koji se danas čuva u Narodnoj biblioteci Srbije i Dvorskom kompleksu na Dedinju, opstao je kao jedina sačuvana vladarska biblioteka u Srba. To za naš list ističe istoričar Dejan Ristić, nekadašnji upravnik NBS-a i bivši državni sekretar za kulturu, koji je upravo završio dugogodišnje istraživanje istorijata Dvorske biblioteke.

„Još su pojedini srpski srednjovekovni vladari postali utemeljitelji ličnih biblioteka koje, nažalost, nisu sačuvane, mada je u nekim slučajevima poznat sadržaj pojedinih fondova poput biblioteke despota Stefana Visokog. Nasuprot tome, Dvorska biblioteka iz perioda Obrenovića i Karađorđevića je sačuvana i sadrži veliki broj značajnih publikacija i jedinica neknjižne građe objavljenih na srpskom, ali i brojnim stranim jezicima poput impresivnog broja prvih izdanja dragocenih publikacija, bibliofilskih izdanja, stare i retke bibliotečke građe i publikacija s posvetama autora, odnosno uglednih darodavacaˮ, navodi Ristić.

Priča o ovoj vrednoj riznici počinje u vreme prve vladavine kneza Miloša Velikog (1815–1839), osnivanjem biblioteke Knjaževske kancelarije u prestonom Kragujevcu (kao pridvorne biblioteke) i knjižnice pri državnoj Tipografiji u Beogradu.

„Ne treba smetnuti s uma da je upravo uz podršku ovog vladara 12. jula 1838. godine u tada prestonom Kragujevcu utemeljena i Narodna biblioteka Srbije, koja je posle Drugog svetskog rata postala čuvar Dvorske biblioteke. Iako neuk u veštinama pisanja i čitanja, knez Miloš je pokazivao interesovanje za knjige. O tome svedoči i pismo koje je 1817. uputio Mihailu Germanu u Bukurešt, u kojem primećuje da ’prota Miloje do danas još došao nije, niti je knjige doneo’. Reč je o deset primeraka Svetog pisma i stotinu primeraka Novog zaveta – pošiljci Komiteta ruskog Biblijskog sanktpeterburškog društva, posredstvom srpskog opunomoćenika u Sankt Peterburgu Petra Dobrnjca. Prema nekim istoričarima, ovaj događaj se može smatrati osnivanjem prve zvanične, svetovne, u ovom slučaju dvorske biblioteke u Srbijiˮ, kaže Ristić.

Miloševi naslednici – knez Mihailo i kraljevi Milan i Aleksandar – nastavili su da obogaćuju fond koji će posle Majskog prevrata 1903. postati deo Dvorske biblioteke dinastije Karađorđević. Iako su pripadnici dve vladarske porodice bili skloni uklanjanju materijalnih tragova postojanja one druge dinastije, i dalje je nepoznanica zašto u tim momentima nije stradavala i biblioteka, kaže Ristić. Nasuprot tome, u njenom fondu postoje dve vrste ekslibrisa – prvi je pripadao Obrenovićima, drugi Karađorđevićima – sa zvaničnim grbovima ovih dinastija. Sam fond obiluje posvetama znamenitih Srba – književnika, naučnika, političara, ali i istaknutih stranaca. U njemu se nalaze i jedinstveni, dragoceni primerci neknjižne građe, poput herbarijuma kraljice Natalije.

„Teško je nabrojati sve najzanimljivije posvete, ali vredi, na primer, ukazati na posvete Ive Vojnovića na prvim izdanjima svojih dela koja je darovao regentu Aleksandru, budućem kralju Jugoslavije, iz vremena dok mu je Vojnović bio privatni učiteljˮ, ističe Ristić.

Posle delimičnog oštećenja u Prvom svetskom ratu usled dejstava po vladarskim rezidencijama, Dvorska biblioteka je početak Drugog svetskog rata dočekala u reprezentativnim vladarskim objektima u Beogradu, Topoli i na Brdu kod Kranja. Njen najznačajniji i najveći deo i dalje je bio u zvaničnim kraljevskim rezidencijama u prestonici, da bi u prvim mesecima nacističke okupacije ostao prepušten nebrizi i delimičnim krađama. U julu 1941. upravnik NBS-a Dragoslav Ilić je u razgovoru sa slikarom Vladimirom Žedrinskim saznao kako u „razrušenom dvoru ima jedna gomila nekadašnje dvorske biblioteke i da se te knjige razvlače, da svaki koji tamo prođe odnosi po neštoˮ. Zato Ilić okuplja stručni tim koji će spasti deo fonda iz razrušenog zdanja Kraljevskog dvora u Ulici kralja Milana.

Po okončanju rata i ukidanju monarhije, značajan deo Dvorske biblioteke će iz tadašnjeg Maršalata kraljevskog dvora biti predat Narodnoj biblioteci Srbije, koja ga i danas čuva. Tom prilikom, 1946. godine, sačinjen je i zapisnik u kojem je sadržan i najpouzdaniji podatak o obimu i sadržaju predatog fonda koji je činilo ukupno 20.709 knjiga, 121 primerak novina, 71 muzikalija, 64 slike i karte, kao i četiri police za knjige. Kao posebna celina je navedena Dvorska biblioteka dinastije Obrenović sa 2.266 publikacija, ističe Ristić.

O punom obimu i sadržaju Dvorske biblioteke, dodaje, u ovom trenutku je teško dati sud jer se ona i dalje nalazi na dve lokacije i do danas nije zakonom zaštićena proglašavanjem za biblioteku celinu od velikog značaja za Srbiju.

„Tek po okončanju procesa identifikacije i objedinjavanja svih bibliotečkih jedinica na jednom mestu bilo bi moguće govoriti o punom obimu i sadržaju. Kako je u toku revizija nacionalnog fonda, može se očekivati da i taj proces bude uspešno okončanˮ, zaključuje Ristić.


Komentari8
0e697
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Zoran Markovic
A sta je sa delom fonda ove biblioteke koji je pre par godina zavrsio u kontejnerima, a o cemu je pisala i Politika? Tada je tadasnji uptavnik Narodne Biblioteke Srbije "objasnio" da se radi o nebitnim knjigama, od kojih poneke imaju i po pet kopija, pa su bacene da bi se oslobodilo mesto za nova izdanja! Uporedite sa starijim brojevima Politike.
Teodora Lektora
Kako to da su knjige u tako lošem stanju? Zar Narodna biblioteka nema konzervatore, restauratore? Šta se čeka?
Milica
Pa kako to da nisu te knjige spalili komunisti kada su dojurili na Dedinje.
miroslav
Lepo, knjige nisu zlato, srebro, imovina, nekretnina, za njih nisu imale vrednost. Velika vecina ih je 1944 god. bila nepismena, samim tim i nije imala nikakvu vrednost. Na srecu svih nas danas...
Preporučujem 23
Mirko Mirković
Da li je neko tražio odštetu za uništavanje Narodne biblioteke u nacističkom bombardovanju? Da li takvi zločini zastarevaju? Ili se takve "neprijatnosti" ne spominju u razgovorima medju "prijateljima".
Петар Ј. Ветар
Зашто ли је Хитлер тражио да се обавезно бомбардује народна библиотека?!
Пекац
Ако не грешим да би се уништио примерак писменог договора који је Краснописом потписао Стефан Немања, а неписмени Фридрих Барабароза само крстом, сам договор се тицао се несметаног проласка Германских трупа у походу На Константинопољ.
Preporučujem 11
Милован Рафаиловић
Хитлер је наредио да се народна библиотека уништи како се будуће генерације Срба, тј. Словена, више никад не би сећали да су имали своју културу и уопште били културан народ. Немци су нешто слично радили и у Русији. Од Словена требало је направити неписмене слуге које би служиле вишој раси.
Preporučujem 25

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub Pravila o privatnosti

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja