subota, 21.09.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 22:20

Rubinštajn je podučavao sopstvenim primerom

Za uspešnu karijeru neophodno je zdravlje, mentalno i fizičko, zato što se talenat na određenom nivou podrazumeva – kaže pijanista Eugen Inđić koji je sa četiri godine emigrirao u SAD
Autor: Mirjana Sretenovićsubota, 05.05.2018. u 22:00
Еуген Инђић (Фото Шопен фест)

Poslednji put u Beogradu sam svirao 1984. i vrlo sam uzbuđen zbog povratka u domovinu, koju sam napustio kao četvorogodišnjak, ali je ona bila konstantno prisutna u razgovorima sa mojom majkom ‒ kaže za naš list pijanista Eugen Inđić, koji će u utorak održati koncert u Kolarčevoj zadužbini od 20 časova, u okviru Beogradskog Šopen festa koji se, pod pokroviteljstvom ambasade Poljske, održava od sedmog do trinaestog maja.

Majka Eugena Inđića (1947) bila je Ruskinja, pijanistkinja-amater, a otac srpski general u jugoslovenskoj vojsci. Nakon emigriranja u SAD, Eugen pohađa časove klavira i sa devet godina prvi put javno nastupa sa Simfonijskim orkestrom Springfilda, izvodeći Mocartov klavirski koncert. Posle dve godine započeo je rad sa Aleksandrom Borovskim, ruskim pijanistom i učenikom Prokofjeva. Sa 11 godina svirao je Listovu La kampanelu i treću Mađarsku rapsodiju na televiziji NBC, da bi kao godinu dana kasnije za „RCA Victor” snimio Betovenove Dijabeli varijacije. 

U 13. godini izveo je Listov Prvi koncert za klavir, a potom i Bramsov Drugi klavirski koncert sa Nacionalnim simfonijskim orkestrom Vašingtona. Smatra da ovako rani dečji nastupi grade iskustvo i predstavljaju pozitivan pritisak: „ Negativni pritisak je kada to pređe u eksploataciju mladosti i stav da vam vreme ističe i da će vas uskoro zameniti neko mlađi. Jedna od studentkinja je čak izjavila da se osećala kao stara dama u svojoj 21 godini! To je zastrašujuće za muzički razvoj i danas je primetno više nego ikad. Većina mladih, podstaknuta komercijalnom stranom muzike, više razmišlja o osvajanju takmičenja i kako će da ugode svojim menadžerima.”
U periodu 1961- 1971. Inđić je nastupao sa Boston pops orkestrom. Svoju prvu turneju održao je 1963. u Danskoj a časopis „Politiken” iz Kopenhagena zabeležio je: „On svira Šopena kao Poljak, Debisija kao Francuz a Prokofjeva kao ruski majstor”.

Diplomu je stekao na Filips akademiji u Andoveru, u državi Masačusets, a zatim ga dirigent Erih Lajnsdorf poziva da svira sa Bostonskom filharmonijom, što ga čini najmlađim solistom koji je ikada nastupao sa pomenutim orkestrom. Upisao je muzikologiju i kompoziciju na Harvardu i uzimao privatne časove na Džulijard školi za muziku kod Rozine Levine. Poznatog pijanistu Artura Rubinštajna upoznao je 1968. i on mu je postao mentor, a ubrzo i prijatelj. 

‒ Rubinštajn je podučavao sopstvenim primerom. Iako je imao poštovanja za moje ideje, ja bih se posle časa osećao glupo ako ne uradim nešto na njegov način. Sećam se kada su posle takmičenja u Tel Avivu takmičari zamolili da im članovi žirija ostave mejlove i brojeve telefona, i većina žirija je dala broj svog menadžera, a Rubinštajn im je ostavio sve svoje kontakte ‒ priča Inđić, koji je studije kompozicije nastavio je u Parizu kod Nađe Bulanže.

Od 1972. i živi u Francuskoj. Oženio se sa Idol Rabo, unukom francuskog kompozitora Anri Raboa, naslednika Forea na pariskom Konzervatorijumu. Nastupao je sa orkestrima SAD, Evrope i Azije, uz dirigente kao što su Bernštajn, Gergijev, Lajnsdorf, Sinopoli, Solti, Zinman. Aplauzima je ispraćen u Karnegi holu, milanskoj Skali, Muzikferajnu. Nedavno je pozvan da učestvuje u televizijskoj koprodukciji (Francuska, Poljska, Japan) celog opusa Frederika Šopena. Snimao je za kuće Nagrania Muza i Soni.

‒ Smatram da interpretacija nikad nije dovoljno dobra i da posao nikad nije završen. I da ne treba odustajati ni zbog spoljašnjih prepreka ni zbog sopstvene lenjosti. Za uspešnu karijeru neophodno je zdravlje, mentalno i fizičko, zato što se talenat na određenom nivou podrazumeva. Rubinštajn je to nazivao srećom, duhovito dodajući da je imao sreću da dugo živi i da je sva njegova konkurencija pomrla, što mu je dalo poziciju velikog gospodara ‒ kaže Inđić.

Ovaj pijanista je često član žirija na takmičenjima poput Šopenovog konkursa u Varšavi, Listovog takmičenja u Vroclavu, takmičenja „Rubinštajn” u Tel Avivu. Proglašen je 2010. za rezidencijalnog umetnika Praškog simfonijskog orkestra.
‒ U Beogradu ću svirati Šopenova dela i Šumanovu Krajslerijanu. Bilo bi mi zadovoljstvo da čujem i srpske pijaniste. Pre deset godina, bio sam impresioniran talentima iz Novog Sada.


Komentari2
b5091
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Sasa Trajkovic
Divna biografija i karijera dostojna jednog maestra i virtuoza na klaviru.
natalija
"...отац српски генерал у југословенској војсци..." tj. u kraljevini YU znači general dinastije Karađorđević... zato ovaj svetski poznati pijanista zapravo uopšte nije bio poznat u Srbiji (i komunističkoj YU).

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja