subota, 19.10.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 16:55

Gospodar alternativnih istina

Gost Beldoksa biće i Rut Bekerman, pobednica Berlinala sa dokumentarnim filmom „Valdhajmov valcer” o nacističkoj prošlosti generalnog sekretara Ujedinjenih nacija
Autor: Dubravka Lakićsubota, 05.05.2018. u 22:00
Из филма „Валдхајмов валцер” (Фото Белдокс)

Kada je nedavno kao ličnost u žiži 20. Solunskog festivala dokumentarnog filma Austrijanka Rut Bekerman predstavljala „Valdhajmov valcer”, sa kojim je u februaru inače pobedila na 68. Berlinalu, rekla je publici da je reč o filmu o čoveku koji je „čitavog svog života lagao i napravio veliku karijeru”.  To se odnosi na Kurta Valdhajma, dugogodišnjeg (1972 – 1982) generalnog sekretara Ujedinjenih nacija. Čoveka čiju je nacističku prošlost Bekermanova iz više uglova osvetlila i raskrinkala u ovom filmu.

 Na 11. Beldoksu, koji počinje sutra, Rut Bekerman će se i lično pokloniti beogradskoj publici koja je, takođe nedavno, na 65. Martovskom festivalu imala priliku da u njenom odsustvu vidi i kompletnu retrospektivu njenih uvek politički i društveno angažovanih i širom sveta nagrađivanih filmova.

 U „Valdhajmovom valceru” Bekermanova sada sa već dovoljne istorijske distance, u neku ruku nastavlja misiju demaskiranja čoveka kojem je, sa njegove pozicije markantnog i ubedljivog čelnika UN, ceo svet verovao. Njen film započinje scenama onog glasnog „Ne ,Valdhajmu!” izgovorenog na bečkim ulicama tokom protesta protiv njegovog izbora za predsednika Austrije (1986), razvija se „kopanjem” kroz privatne i javne arhive o mračnoj i antisemitskoj prošlosti ovog lidera sveta (tu su i dokumenti o tome da je Valdhajm znao i za deportaciju 60 hiljada solunskih Jevreja u logore smrti) i izdiže do uznemiravajućeg upozorenja – da se otkrivanjem prošlosti zapravo prikazuje stanje u kojem se Evropa nalazi danas ...

 Tokom solunskog susreta Rut Bekerman je u razgovoru za „Politiku” na pitanje o njenim ličnim sećanjima na Valdhajma rekla i sledeće:

– I ja sam kao veliki broj Austrijanaca u to vreme o njemu razmišljala vrlo površno i samo u kontekstu UN. Rođena sam u jevrejskoj porodici i moji roditelji nisu voleli njegovu politiku, a ja ga nisam smatrala interesantnom ličnošću. On je uvek bio nekakav funkcioner.

 

Kada je vaše interesovanje za njega poraslo?

Onda kada se kandidovao za predsednika Austrije i kada je postalo očigledno da će pobediti na izborima zahvaljujući tome što je on navodno „čovek kome verujemo” jer je toliko dugo obavljao funkciju generalnog sekretara UN.

 

Snimali ste proteste protiv njegove kandidature, ali ste na filmu počeli da radite tek  2013. godine?

Nisam sigurna zašto sam tek tada izvadila VHS kasete koje sam još onda snimila i počela da ih gledam. Razgovarala sam i sa svojim asistentom i rekla da je sve prilično šokantno čak više nego u trenucima kada se „afera Valdhajm” i događala. Počeli smo još dublje da istražujemo, nailazili na užasavajuće stvari u arhivama, a sve se to tako dobro krilo od javnosti toliki niz godina. On je čak počinio i ratne zločine nad srpskim civilima dok je kao Hitlerov oficir tokom Drugog svetskog rata boravio u Jugoslaviji.

 

Mi ovde smo mnogo toga znali i vremenom još više saznavali, a kakav je bio slučaj kod vas u Austriji?

Malo se znalo, jer se malo govorilo. Mislim da su i oni koji su sve znali ćutali, jer su se sa njim i njegovim „delima” slagali. Drugi su sami sebe uveravali da „to ne može biti istina”, jer kako bi postao „vladar sveta” da jeste. „Afera Valdhajm” je prekinula tabu temu u Austriji i sve je glasnije počelo da se govori o pravim žrtvama nemačkih nacista, o krivici, o činjenicama. Za Austriju ova afera je bila vrlo dobra, otrežnjujuća. Probudili su se oni koji su bili toliko zauzeti time da igraju žrtve i da zbog toga nema mesta za jevrejske žrtve. Austrijanci su dugo sebe smatrali najvećim žrtvama nacista. Tada su se osvestili, a sada smo opet u situaciji kada je amnezija na delu.

 

Ima mnogo amnezije u današnjem svetu, vaš film je opominjući?

Populizam je oduvek u igri, taktike sa kojim se vrši podela u društvu takođe. U vreme Valdhajmove kampanje korišćen je antisemitizam, danas sve više rastu negativna energija, rasizam i ksenofobija, a ljudi su prezauzeti svojim konzumentskim životom. Moj film je pre svega namenjen mladim ljudima koji pokazuju interesovanje za prošlost i spremni su da postavljaju pitanja, jer oni nisu bili ni rođeni kada su se sve te stvari dešavale. A treba da znaju da su se desile. Zbog budućnosti.


Komentari3
fe575
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Margita Husnak
Austrija i narodi srednje Evrope moraju da zaborave prošlost i rade na trajnom pomirenju i obnovi svekolikih privrednih i drugih veza medju tim narodima. Njihova nacionalistička retorika i stalno vraćanje na dešavanja iz sredine XX veka ne doprinosi pomirenju i napretku društva. U tom smislu, evropska perspektiva Austrija pod kancelarom Kurcom otvara se samo ako se okanu teritorijalnih pretenzija prema susedima, i iskorače napred bez stalnog vraćanja na nacizam i slične teme.
Vladislav Marjanovic
Austrijski filmski stvaraoci kao da su opsednuti vecitim razracunavanjem sa svojom nacistickom prosloscu. Kao da drugih, aktuelnijih, gorucih socijalnih i politickih tema nema. Nezaposlenost, dzihadizam, korumpiranost elita, hipokrizija lazne levice i njena servilnost prema americkom (posebno demokratskom) establishmentu, dzenderizam, politicka korektnost, sve to vapi za obradom. Ali ocevidno je da je izbor tema za filmsku obradu sponzorisan i da producenti odn. reziseri znaju odakle vetar duva, pa se angazuju u skladu sa konjunkturom, pa ako se konjunkturna tema tehnicki i umetnicki profesionalno obradi, nagrada ne gine. Precutno pravilo glasi: pljuj po proslosti do mile volje, ali ne diraj u danasnjicu. Svaka slicnost sa stanjem u kulturi u nekadasnjim klasicnim totalitarnim sistemima kao da (ni)je slucajna. Ali rezultat je isti. U austrijskoj kinematografiji i dalje dominiraju stare price, a sa Zapada se ionako ne pojavljuje nista novo. Sve je mrtvo, sve sterilno.
milan
Nacisticku proslost Kurta Valdhajma je prvi u svetu raskrinkao Politikin novinar Bozidar Dikic. Valdhajm je bio nosilac najvecih jugoslovenskih odlikovanja kojim ga je odlikovao drug Tito. Mogao bi jos svasta da napisem ali vi to necete objaviti...

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja