četvrtak, 19.09.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 10:17

Kako se branila čast Srbije

U jeličkom selu Trnavi Krsmanovići otvorili porodični muzej
Autor: G. Otaševićnedelja, 06.05.2018. u 11:44
Потомци пред спомен-кућом Крсмановића – Разуменка, Михајло, Никола, Петроније и Василије (Фото Г. Оташевић)

Trnava kod Čačka – Krsmanovići su se onomad okupili za stolom ispred kuće svojih preteča, nazdravili jedni drugima i uzeli komad hleba. Valja se za ovu priliku jer su, evo, na jeličkoj strmini otvorili spomen-kuću svoje porodice, neku vrstu muzeja o Krsmanovim potomcima.

– U susret proslavi stogodišnjice proboja Solunskog fronta odlučili smo da saberemo porodične uspomene i pokoju fotografiju ili dokument, i tako od zaborava odbranimo ratnike koji su čuvali čast Srbije. Mog oca Miloša i njegovog brata Petronija – kaže za „Politiku” Mihajlo Krsmanović (89), koji naš list čita od 1947. godine.

Veli da je odluku o osnivanju muzeja doneo savet familije, dakle on, pa sinovci Milenko, Ratko i Vasilije, i sin mu Petronije.

Za ovo zbitije, o osunčanom proletnjem danu, pod vinjagu je selo petoro: Mihajlo i Petronije (66) došli su iz Resnika gde žive, inženjer Vasilije (71) iz Čačka, Mihajlova sestričina Razumenka (78) iz obližnje Atenice, a Milošev praunuk Nikola (29) iz Johanesburga gde mu je stanište s porodicom.

Pa se zametnula priča o predačkim podvizima. Mihajlo pripoveda da je njegov stric Petronije stupio u Srpsku vojsku još 1913. kao mladić od 20 leta, borio se od Cera do Beograda, stekao čin kaplara i navek ostao pred prestonicom, u Malom Mokrom Lugu 1915. Ne zna se grobno mesto počivšeg ratnika, ali postoje dva belega. Jedan stari: ime na spomen-ploči manastira Blagoveštenje ovde u zavičajnoj Trnavi; drugi novi – ploča koju je porodica postavila pre pet leta na trnavskom groblju, naslonivši je na spomenik Petronijevog oca Velimira.

Mihajlov otac Miloš (1897–1943) dobrovoljno je ušao u ratnu nesreću, prešao Albaniju sa Srpskom vojskom, i kad je počeo proboj na Kajmakčalanu palo mu je u deo da kao kurir javi vojvodi Stepi Stepanoviću da je neprijateljski front slomljen.

– Ranjen je dok se vraćao u jedinicu i, gladan i povređen, morao je sam da traži ambulantu. To mu je teško palo, pa je posle rata promenio političko ubeđenje i pristupio Komunističkoj partiji Jugoslavije – besedi Mihajlo o svom roditelju.

Prvi rat je preživeo, ali drugi ne mogaše. Miloša je ubila četnička trojka, septembra 1943. u središtu Trnave, pa su on i stariji mu brale Petronije ostavili kosti svako u svom svetskom ratu.

– Miloševi sinovi, Milun, Đurđe i ja, bili smo zahvalni ocu što smo posle Drugog svetskog rata mirno živeli i radili u oslobođenoj Jugoslaviji – reče Mihajlo, odlazeći sa štapom iz ozelenelog zavičaja u Gornjoj Trnavi, ka beogradskom predgrađu.

Ali, ljudima u srcu navek ostaju mesto njihovog postanja i starostavne pripovesti o junaštvu predaka.


Komentari4
7c303
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Stevan
Evo i ja da pomenem mog pradedu Vojina koji se prababi javio zadnji put sa puta za Solun. Od onda ga vise niko nije video. Moj deda Mihailo je bio u oficirskom konclageru u Ninbergu i vratio se babi i deci bez zuba. Propio se i umro od pokusaja da zaboravi kako je "ziveo" 4 godine. Ima jedna slika odatle pored drvene barake, gde je kako kaze otac ispricao kasnije da je morao da se sa ostalima smeje da bi imali sta da jedu sledece nedelje. Da se nisu smejali , svi od reda, svi bi gladovali dok se ne napravi takva slika za crveni krst. Poveden svim tim nedacama ja sam shvatio da sa germanskom rasom nevredi komunicirati sa muskarcima nego sa zenama. I mnogo sam se lepo proveo sa Nemicama, Svajcarkinjama i Austrijankama na toplom koralnom moru. To sam radio 1,5 deceniju, sa prekidima. Svaki put kada bih "opalio" ja sam to namenio , jednom pradedi jednom dedi, tj, pomislio sam ovo je za tebe V. a ovo je za tebe M. I tako, nadam se da je onaj "odozgo" to shvatio kako treba i da smo sad ok.
Петроније
Ово је мали допринос, сећања мог оца ( 89) који жели да остави и неке значајне трагове ХЕРОЈА ПРОШЛОСТИ. Хвала свима на лепим коментарима.
Станимир М.
Ово су светли примери, које данашњи Срби треба да памте, чувају и преносе на своје потомке.
Branislav A. Boskovic, dipl. inz. elektrotehnike
Крсмановићима свака част и чест. Бојим се да смо многи заборавили наше славне претке. Ако се млађи мало присете својих предака, можда никне још неки музеј. Јер је то један од начина да се западни свет мало уразуми према нама. Јер су нам велики дужници, да не идем у далеку прошлост, за прошли вијек. Ко прати ДНК сазнања може доста тога да види: како су нас лагали и стварали нову историју, посебно од 18 вијека па на овамо, итд. али не само они, него и наши*.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja