Pančevo – Gotovo mesec dana i u izmenjenom terminu, od 26. maja do 17. juna, Pančevom će vladati performans, u različitim medijima i očekivano neočekivanim lokacijama kao tema 18. Bijenala umetnosti uokvirenog imenom „Prostorni agens”. Majsko-junski termin osvežava dugovečnu manifestaciju, nekada Pančevačku izložbu jugoslovenske skulpture (PIJS), danas internacionalni hepening širokog okvira, a njegovo novo izdanje biće obeleženo umetničkim performansom, izrazom izuzetno značajnim poslednjih godina.
Selektora Bijenala dr Andrej Mirčev gost istraživač pri Centru za teatrologiju Univerziteta u Berlinu, dugo godina saradnik Galerije savremene umetnosti u Pančevu, otvara za „Politiku” ideju koncepta ovogodišnje manifestacije konstatacijom da čitava savremena umetnička proizvodnja nikada samo ne podražava stvarnost već je na neki način konstituiše, te da Bijenale nije posvećeno samo performansu nego se pruža u tri linije i tri pravca.
Jedan je autorska selekcija transgeneracijskog performansa, drugi se fokusira na pozicije i cirkulaciju na umetničkom tržištu, dok je treći označen pitanjima umetničkih doktorata, edukacije i problema teorije i prakse. Crvena nit koja povezuje te segmente je ideja performativnosti da umetnost sluti i menja određene navike, problematizuje norme i u tom činu konfrontacije zapravo proizvodi neku novu društvenu stvarnost. Ove godine u fokusu je pitanje kako performans utelovljuje i komunicira iskustvo traume, reaguje na određene društvene političke slepe mrlje, odnosno kako se kroz performans verifikuje društveni realitet. Pitamo se kako ćemo onda videti Bijenale?
– Reč je pre svega o doživljaju. Performans treba shvatiti kao niz malih pozorišnih predstava koje su uglavnom monolozi, jednočinke, kratke jezgrovite akcije koje se uglavnom izvode u javnom ili intimnom prostoru, naglasak je na dvosmernom odnosu koji se uspostavlja. On nastaje na raskršću likovnih i pozorišnih umetnosti, kao ovremenjavanje slike koja dobija trajnu dubinu. Unutar toga smo se odlučili da publici ponudimo i nešto konvencionalniju fotografiju dokumentarnog karaktera koja govori kako je određeni performans izgledao, video-radove kao proširenu dokumentaciju, s druge strane inscenirane situacije kroz filmski pristup, tu je i serija crteža, skulptura, slika…, kaže Mirčev, dok će na otvaranju publika dobiti „pravu predstavu” i moći da prisustvuje nekolicini performansa.
Međunarodna selekcija dolazi iz Velike Britanije, Meksika, Libana, Nemačke, Austrije, Mađarske, a deo autora pokriva prostor bivše Jugoslavije, insistirajući na odnosu koji umetnici sa tih prostora svojim performansima ispostavljaju spram kompleksa raspada i trauma, neostvarene revolucije, izneverenih očekivanja… zajedno: preko trideset autora nudi širu sliku stvarnosti. Biće kao i na ranijim izdanjima „angažovani” i najrazličitiji prostori, od Galerije savremene umetnosti, Narodnog muzeja Pančevo, kao prostora normative istorije u kojem će biti inscenirane pozicije, sve samo ne muzealne. Aktiviraće se i sale Studentskog doma i nekada popularnog bioskopa „Vojvodina”, novi ambijent „Galerije Bate Mihailovića”, ali i pančevačka novogradnja u centru grada.
– Bijenale je pre svega važno jer pančevačkoj publici omogućava susret sa, u tom trenutku, aktuelnim umetničkim stremljenjima. Držimo ga u jednom savremenom ruhu, a trendove apliciramo na specifičan lokalni kontekst. Čini mi se da je ono poligon da se vidi ono što je najaktuelniji presek umetničke prakse, kao ogledalo u vremenu, matira goruće probleme koji se tiču zajednice – položaja žene i određene tabue vezane za žensku seksualnost, bratoubilački rat u Jugoslaviji, klerikalizaciju i fašizaciju društva i naposletku tranzicijske procese, zaključuje dr Andrej Mirčev.
