utorak, 14.07.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
ponedeljak, 07.05.2018. u 14:22

Prvi raskid ugovora o kreditu u švajcarskim francima u korist pravnog lica

(Фото Пиксабеј)

Privredni apelacioni sud doneo je prvu pravnosnažnu presudu kojom je raskinut ugovor o kreditu u švajcarskim francima za pravno lice, saopštilo je danas Udruženje Efektiva.

Iste pravosnažne odluke o raskidu ugovora zbog promenjenih uslova, odnosno rasta kursa švajcarskog franka prethodno je u dva navrata doneo i Apelacioni sud u Novom Sadu u korist građana, dok je Apelacioni sud u Beogradu imao drugačiji stav.

Naime, početkom aprila Apelacioni sud u Beogradu je odbacio tužbu za poništenje ugovora o stambenom kreditu u švajcarskim francima iz 2008. godine između klijenta i banke i istovremeno odbio tužbeni zahtev za raskid tog ugovora zbog promenjenih uslova, odnosno rasta kursa švajcarskog franka.

Taj sud je međutim ukazao da očekuje stav Vrhovnog kasacionog suda povodom ovog pitanja, pa je sudijama svog Građanskog odeljenja predložio da zastanu sa odlučivanjem po žalbama „radi jednakog postupanja u jednakim stvarima koje se zasnivaju na istom činjeničnom stanju i pravnom osnovu”.

Pravosnažnom presudom u korist pravnog lica, Privredni apelacioni sud je potvrdio prvostepenu presuda Privrednog suda u Beogradu, a kojom je raskinut ugovor o kreditu u švajcarskim francima.

Tužba za raskid ugovora podneta je preko udruženja Efektiva 2015. godine, prvostepena presuda je doneta u decembru 2016, a potvrđena je februaru ove godine, precizira se u saopštenju ovog udruženja.

Presudom je utvrđeno da je od trenutka podizanja kredita 2007. godine, do kraja 2016. godine došlo do rasta kursa franka u odnosu na dinar za 239 odsto.

Na ime kredita, korisnik je dobio nešto manje od dva miliona dinara, do trenutka donošenja presude je vratio nešto više od pet miliona, a preostalo je da plati još oko 700.000 dinara, što predstavlja značajnu nesrazmeru uzajamnih davanja na štetu klijenta.

Te okolnosti sud je cenio kao otežavajuće ispunjenje obaveza jedne ugovorne strane, u ovom slučaju dužnika i zaključio da bi bilo nepravično da se takav ugovor održi na snazi, pošto kao takav više ne odgovara očekivanjima ugovornih strana kao ni svrsi samog ugovora.

„Najbitnija konstatacija ove presude je činjenica da je dužnik na ovakav način doveden u neravnopravan položaj u odnosu na banku, tj doveden je u situaciju da sam snosi rizik poslovanja banke, u smislu da je rizik kursnih i kamatnih oscilacija prenet isključivo na njegovo poslovanje”, smatra Efektiva.

Takođe, potvrđeno je i da valutna klauzula ne sme biti instrument bogaćenja jedne strane, ovde banke, već da ona služi isključivo u svrhu očuvanja vrednosti pozajmnjenog novca, ali do granice jednakosti uzajamnih davanja, što kod kredita u švajcarskim francima nije slučaj, navodi se u saopštenju.

Udruženje Efektiva smatra da je ova presuda novi podstrek za oko 20.000 zaduženih u švajcarskim francima, koji sada na identičan način mogu da traže raskid ugovora.

Sa druge strane, bankama se pruža mogućnost dogovora sa klijentima u cilju pravične izmene ugovora, odnosno svođenja potraživanja kroz dinarsku restituciju.

To podrazumeva da svaka ugovorna strana vrati drugoj ono što je od nje primila u dinarima, uz pripis zatezne kamate, čime bi se kod dugoročnih stambenih kredita postigao efekat umanjena glavnice i mesečne rate za 30-70 odsto, dok bi dobar deo ovih kredita, kao što je slučaj u konkretnoj presudi, zapravo bio u pretplati i banka bi određeni novac morala da vrati klijentu. (Tanjug)

Komentari9
df2bc
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Miroslav M.
Koliko Demokratije ima u neoliberalnom kapitalističkom sistemu može da se vidi u ovakvim zakonskim rešenjima, gde Banke mogu da indeksiraju kredite u valuti koju ne izdaju klijentima.
Mihajlo
Postoji jedna stvar koja se stalno gura pod tepih a to je da su se banke zadužile u inostranstvu za kreditne linije koje su bila izražene u švajcarskim francima. Banke će te kredite morati da vrate - u švajcarskim francima. Dakle, i pored upornog ponavljanja "Efektive" da se banke nisu zadužile u francima, to nije tačno. Jesu, zadužile su se u francima! Ovakvim presudama se bankama nanosi šteta, jer sad one neće moći da dobiju dovoljno novca da bi vratile svoja dugovanja stranima kreditorima. Pošto banke na tako nešto sigurno neće pristati bez žestoke borbe, zanima me kako će im naša država tu štetu nadoknaditi? Sudovi koji donose ovakve presude su državni organi, pa će onda verovatno država morati to da nadoknadi (pretpostavljam pod pritiskom stranih sudova). Odakle će onda država uzeti novac kojim će da nadoknadi štetu bankama, a sve da bi se skinula beda s vrata onima koji su se zadužili u francima?
Бојан
Ја просто не знам о чему ви причате. Хоћете да кажете да су банке издавајући кредите који су по уговору само индексирани у CHF морале да се за тај износ кредита задужују у иностранству? То нема везе са реалношћу. Кредит је само у отплати био индексиран у CHF а исплаћиван у РСД. Није постојала никаква потреба и обавеза да банке имају резервисан свој депозит у CHF за издате кредите. Самим тим није постојала никаква потреба да се банке задужују у иностранству нарочито не у швајцарским францима. Да ли ће се банке задуживати за издате кредитне линије зависи искључиво од пословодства банке и највећем лаику је јасно да чак и да је постојало задуживање у иностранству сигурно није било по условима једнаким оним које су те банке задуживале грађанство. Никакве ту штете по банке нема.
ana
pricate neproverene informacije i navodite ljude na zakljucak koji ne stoji. banke i to ne sve, koje su se zaduzivale u chf su se odavno razduzile, vratile su chf odavno i ne zele da javno iznesu koliko su se zaduzile i kad su se razduzile, jer bi se iz toga tacno videla sva spekulativnost ovakvih kredita. nasa domaca komercijalna banka je cak pismeno potvrdila svom klijentu da se nikad nije zaduzila u chf, tako da o gubitku banaka nema ni reci i nikakva nadoknada drzave nije niti ce biti u pitanju. malo elementarnog postenja kad komentarisete ovako osetljive teme bi bilo nephodno.
Prikaži još odgovora
Милан
Држава би можда и решила овај проблем да није сама допринела његовом настанку и истовремено се и дубоко упетљала у исти кроз НКОСК.
Иван Р
Државом Србијом владају неолиберални кругови тако да нема шансе да се проблеми грађана било какве природе решавају. А поготово не проблем са банкама.
marko
И сад када се неки суд и судија одлучио да примени закон, одмах проблеми. И најгоре од свега наљутише нам министра Вујовића, не може човек на миру да ради свој посао.
Pedja
Sve zemlje sveta su koliko znam rešile problem gradjana koji su na ovakav način zaduženi. Pa bi valjda tako isto trebala da uradi i država Srbija.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja