četvrtak, 15.11.2018. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 23:33
INTERVJU: JU NESBE, autor bestselera

Ne moramo biti mrzitelji da bismo znali šta je mržnja

„Da bi pisac razumeo svoje junake, treba prvo da ih pronađe u samom sebi”
Autor: Marina Vulićevićutorak, 08.05.2018. u 22:00
(Фото Жељко Јовановић)

Kao u zaboravljena vremena, kada se u redovima čekalo za pozorišne ili koncertne karte, propraćeno je i potpisivanje knjiga Jua Nesbea, norveškog i svetskog bestseler autora trilera, u knjižari „Delfi” u beogradskom SKC-u. U izdavačkoj kući „Laguna” kažu da je povodom Nesbeovog dolaska u Beograd vladalo nezapamćeno interesovanje čitalaca. „Laguna” je objavila ukupno 16 Nesbeovih romana, a najnoviji je nastao u okviru projekta „Hogart Šekspir”, kojem je Nesbe priložio svoju verziju „Magbeta”. O slobodnom penjanju, njegovom čuvenom detektivu Hariju Huleu, bavljenju muzikom, prirodi zločina, razgovaramo sa Juom Nesbeom.

Zanimljivo je to što ste odmah po dolasku u Beograd otišli na slobodno penjanje u Topčider. Da li postoji neka sličnost između pisanja i fizičkog savladavanja uspona, da li je izazov sličan?

Ne bih mogao da uporedim penjanje sa bilo čim drugim. Pisanje je unutarnja stvar, dok penjanje zahteva rad, napor, prevazilaženje fizičkih ograničenja i strahova. To je konstantni dijalog između duha i tela, hladnog uma i uplašenog srca. Svakako je drugačije iskustvo od pisanja. Penjanje je veliki odmor od svega u životu, pa i od pisanja. Znam da Srbija nije planinska zemlja kao Slovenija ili Crna Gora i znao sam da neću imati mnogo vremena kada stignem, ali lepo je to što smo pronašli stenu za slobodno penjanje u samom Beogradu. Volim to, i kada na putovanjima srećem druge penjače. Oni su obično divni ljudi. Uživam u njihovom društvu, pošto delimo istu strast. To je i način da jedan grad ili zemlju uočim iz nekog drugog ugla, da vidim prirodu, da srećem i one ljude koji nemaju veze sa književnošću, umesto da samo utonem u hotelsku sobu. Uživao sam u penjanju u Beogradu.

Jednom ste rekli da je Hari Hule deo vaše mračne prirode. Zbog čega je važno upoznati svoju senku, svoj tamni deo?

Pisac treba da bude svestan svega u svojoj prirodi, mašta jeste zasnovana na piščevoj ličnosti, na načinu na koji vidi svet. Da bi pisac razumeo svoje junake treba prvo da ih pronađe u samom sebi. Treba da oseća empatiju, čak i prema negativcima, kako bi ih učinio ljudskim bićima. Takođe, pisac mora da potraži i sopstvenog zločinca, unutarnjeg psihopatu ili sociopatu, i da se pritom nada da u sebi ima manje negativaca nego u svom romanu. Da bi izgradio takve likove mora da se pouzda u ono što zna i što može da oseti. Ne moramo da budemo mrzitelji da bismo znali šta je mržnja, ili da budemo poniženi deo društva da bismo znali kako se takav položaj izrodi u smrtni bes ili ljubomoru.

Zbog čega ste inspektora Harija Hulea u romanima slali na putovanja od Australije do Konga? Da li njegov put pokazuje univerzalnu, nadnacionalnu prirodu zločina?

Ljudi su sličniji nego što su različiti, iako postoje kulturološke i razlike u mentalitetu. Verujem da postoje nacionalne psihologije koje jesu različite. Ali, opet, i nisu toliko različite. Tražimo obrasce, tragamo za različitostima i pronalazimo ih. Kada bi se među nas doselio neko sa druge planete ne verujem da bi našao mnogo razlika među ljudima bilo gde u svetu. Nema svesne namere iza Harijevih putovanja, jednostavno – druge priče traže drugačije pozadine. Svidela mi se ideja da Hari kombinuje kompaktni univerzum Osla, ograničenog geografskog područja, sa, na primer, Kongom.

Vaša verzija „Magbeta” priča je o korumpiranom policajcu koji želi da preuzme vlast u čitavom gradu i koji voli vlasnicu kazina Lejdi. Mislite li da su takvi ljudi stvarno sposobni za ljubav?

Definitivno. Vole jedni druge svaki dan, svuda u svetu.

Neki od zločinaca o kojima ste pisali imaju jasne predispozicije da budu kriminalci, njihova psihološka motivacija potiče iz društvene sredine, pre svega iz porodice. Međutim, kako objašnjavate postojanje onih negativaca kojima vlada metafizičko zlo, koji imaju čak natprirodna, demonska, vampirska svojstva, kao u romanu „Žeđ”?

Postoji ta razlika između zločinca koji vas podstiče na to da se sa njim poistovetite, na mestu takvog prestupnika mogli bismo da budemo vi ili ja. U takvom negativcu nema ničeg natprirodnog, on je tu da bismo svet mogli da vidimo i sa njegovog stanovišta. Tu je i ona druga vrsta prestupnika, koji je metafora monstruma, metafora svih vaših strahova. Tu može da bude uključen elemenat natprirodnog. Onda više stvar nije u samom liku, već u pojedincima koji se suočavaju sa ovim čudovištem. Monstrum ne mora da bude u prvom planu, karakterizacija drugih likova upravo počiva na njihovim reakcijama na to čudovište. To govori o njihovoj hrabrosti, inteligenciji, strahovima, nedostacima. Negativci, kao i njihovi oponenti, vođeni su svojim ciljevima i ambicijom, i u tome su slični. Međutim, kad je reč o društvenom poretku, razlikuju se po tome što su izvan ili unutar zakonskih normi. Ali, čudovište je nešto drugo, ono je svojevrsno ogledalo za različite protagoniste romana.

Zbog čega je ljudima potrebno da se plaše, da čitaju knjige koje će ih uplašiti?

U našim sigurnim životima i civilizovanim društvima kao da smo izgubili dodir sa strahom, iako smo sa evolucionističke tačke gledišta stvoreni da se sa strahom stalno suočavamo. Strašne priče stalno su bile prisutne tokom istorije, i to u manje spokojnim vremenima od našeg. Možda tu ima izvesne sličnosti između mog slobodnog penjanja i pisanja, to je ovladavanje strahom, uspostavljanje kontrole, koje je vrlo važno. Literatura opasne situacije postavlja u značajan kontekst. Postoji zanimljivo istraživanje koje pokazuje da su ljudi koji su se borili u Drugom svetskom ratu, ili u Izraelu, bili manje podložni posttraumatskom stresu nego ljudi koji su se borili u Vijetnamu, na primer. To je objašnjeno činjenicom da su ljudi, boreći se u Drugom svetskom ratu, imali bolje razumevanje razloga i svog učešća u ratu, tu je postojao razuman kontekst izlaganja stresu. Za razliku od toga, mladi Amerikanci koji su odlazili Vijetnam nisu razumeli zašto vode taj rat. Slično je u krimi romanima, postoji nasilje, kao i strašne situacije, ali čitalac razume kontekst. Ako se u priči pojavljuje čudovište, važno je pokazati čitaocu zbog čega je dobro rešiti ga se. Ako čitalac prihvati kontekst, on prihvata i to da bude uplašen, da prevlada strah, da se stavi na mesto junaka i da se bori sa mračnim silama.

Da li se nekada i sami uplašite kada pišete o ubicama, silovateljima, vampiristima, likovima koji vrebaju iz senke... Čega se u stvari vi plašite?

Valjda se plašim toga da ne poludim. Verovatno nisam „rizična” grupa... Viđao sam ljude koji samo skliznu u ludilo i to izgleda kao strašno i usamljeno mesto.

Slušate li muziku dok pišete, kojem pravcu pripada vaš bend?

Slušam sve vrste muzike. I moj bend kombinuje različite zvuke, norveške folk muzike, roka, kantrija...


Komentari3
0eea2
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Stevo
Zanimljivo, da u Norveskoj ne postoji socijalna literatura. Umesto nje hiperprodukcija krimi-romana, koji se kupuju po benzinskim pumpama, trgovinama mesovite robe, delova za auta. Citaju se po nalogu marketinga, za Uskrs na primer. Zanimljiv kulturoloski fenomen.
Слобо Н
ЕТО, сад су и бестселер-кримићи литература. Из земље која има 2 писца (Ибсена и Хамсуна) сада (на)долазе многобројни "нови писци", писци кримића које, за дивно чудо, успешно (блеферски) уваљују свету већ одавно презасићеном небулозама у књижевности. Успешан човек ... зарадио лепе паре код радозналог света. Браво!! А Боб Дилан тек прошле године и то једва, али заслужено, добио Нобелову за Књижевност.
slobodni
Nisam procitao ceo clanak, ali me zanima da li su mu postavljena pitanja povodom serije "Occupied" (Okupirani) , distopija o zlim Rusima koji su okupirali , u vecini, slobodarske Norvezane, uz saglasnost Evropske unije i zatvaranje ociju Amerike

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub Pravila o privatnosti

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja