„Može, ali bez moje saglasnosti.” Ovim rečima je još početkom marta, učestvujući na „Kopaonik biznis forumu”, ministar finansija Dušan Vujović odgovorio na pitanje novinara šta ako, ipak, u toku ove godine bude predloženo još jedno povećanje plata i penzija.
Ministar, koji je s tim u vezi u poslednjih nekoliko meseci izražavao profesionalno neslaganje sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem, pre nekoliko dana podneo je ostavku iz ličnih razloga.
U danu kada je predsednik kao izvesno najavio još jedno povećanje plata zaposlenima u javnom sektoru od 10 odsto, u medijima je prostrujala vest da ministar finansija definitivno odlazi. Prethodno je u zgradi Narodne banke Srbije u Ulici kralja Petra otvoren plenarni sastanak sa zvaničnicima Međunarodnog monetarnog fonda (MMF), kome Dušan Vujović nije prisustvovao. Iako je pre desetak dana na godišnjem sastanku MMF-a i Svetske banke u Vašingtonu sa zvaničnicima Fonda razgovarao o tome da Srbija uđe u još jedan aranžman sa ovom međunarodnom finansijskom institucijom, popularno nazvan „čuvarkuća”.
Vujovićev stav o dodatnom povećanju plata i penzija bio je jasan. U budžetu za ovu godinu za povišice je već izdvojeno 60 milijardi dinara, što predstavlja čak 1,5 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP). Realno, plate su ove godine porasle za oko šest odsto, što je znatno više od očekivanog rasta BDP-a.
Gde god da se u poslednjih nekoliko nedelja pojavljivao, Vujović se suprotstavljao toj ideji. Tako je na jednom zatvorenom skupu u Udruženju korporativnih direktora Srbije (UKDS), sa kojeg je „Politika” izveštavala, ministar finansija rekao da bi udovoljiti takvim zahtevima bilo „isto kao kada bismo od semenske pšenice napravili hleb i pojeli ga”.
Suštinski, povećanje plata od 10 odsto, koje predsednik najavljuje, trajno će povećati rashode u budžetu za 44 milijarde dinara, što je više od jedan odsto BDP-a. To će i deficit u budžetu povećati za nešto manje od jedan odsto, jer će deo manjka pokriti veći poreski prihodi po osnovu privrednog rasta većeg od očekivanog. Istovremeno, najavljeno je i dodatno povećanje penzija do kraja godine, ali se procentima nije licitiralo.
Svom nasledniku Vujović u amanet ostavlja punu kasu (na kraju prošle godine suficit je iznosio 1,2 odsto) i opadajuću putanju javnog duga. U vreme kada je početkom septembra 2014. godine nasledio Lazara Krstića na poziciji ministra finansija, Srbiju je, po Vujovićevom priznanju, 78 dana delilo od bankrota.
U Vladu Republike Srbije ušao je kao ministar privrede, 27. aprila 2014. godine. Kako je nedavno objasnio, on je u to vreme osetio da se pojavio politički prostor za reforme. „I ja sam danas zahvalan na tom prozoru koji se otvorio”, rekao je Vujović nedavno.
Uprkos svim pohvalama MMF-a i Svetske banke, po kojima je Srbija ostvarila impresivne fiskalne rezultate, mrlja na kraju Vujovićeve karijere jeste to što je naša zemlja u februaru ove godine dospela na crnu listu Međunarodnog tela za borbu protiv pranja novca (FATF). Suštinska primedba FATF-a bila je da je broj procesuiranih za pranje novca i finansiranje terorizma mali u odnosu na procenjeni kriminalni BDP koji se u našoj zemlji ostvaruje. Srbija nije ispunila preporuku iz akcionog plana, po kome je u parlamentu trebalo da usvoji izmene i dopune Zakona o sprečavanju pranja novca i finansiranju terorizma. Bez obzira na to što je to u nadležnosti tri resora (MUP, Ministarstvo pravde i Ministarstvo finansija), u vladi je Vujović bio jedan od „glavnih osumnjičenih” za taj propust. Formalno, Uprava za sprečavanje pranja novca je u njegovom resoru.
Suštinski, šta god ko mislio o radu Dušana Vujovića, on je kao ministar finansija za 2015. godinu skrojio budžet koji je potpuno preokrenuo noviju srpsku ekonomsku istoriju. Bila je to prva državna kasa u kojoj rashodi nisu bili skriveni ispod crte, što je ranije bila uobičajena praksa. U budžetu za 2015. godinu prihodi nisu bili precenjeni, a rashodi potcenjeni, što je takođe bio način na koji se dugi niz godina u Srbiji planirao budžet. Od te godine, državne garancije se više nisu izdavale za tekuću potrošnju u javnim preduzećima, već samo za investicije. Vujović je i prvi ministar finansija koji u budžetu nije planirao 100 miliona evra prihoda od sive ekonomije. Ali je jedini kome je pošlo za rukom da te prihode u toku godine ostvari, što je u najvećoj meri, osim konzervativnog planiranja, doprinosilo da ostvareni rezultat bude bolji od planiranog.
