subota, 23.03.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 15:49

Male španske začkoljice

Mlak pri­jem Farhadije­vog fil­ma „Svi zna­ju” koji je otvorio festi­val. – Nervoza zbog novou­vedenih pro­mena i otvaranje vruće telefonske linije za svaku vrstu uznemiravanja
Autor: Dubravka Lakićsreda, 09.05.2018. u 22:00
Пе­не­ло­пе Круз и Ха­ви­јер Бар­дем у фил­му „Сви зна­ју” Асг­ха­ра Фар­ха­ди­ја

71. KAN

Kan – Na sce­ni ve­li­kog Te­a­tra Li­mi­jer le­gen­dar­ni ame­rič­ki re­di­telj Mar­tin Skor­se­ze i austra­lij­ska glu­mi­ca Kejt Blan­čet, ov­de u ulo­zi pred­sed­ni­ce zva­nič­nog ži­ri­ja, u du­e­tu na fran­cu­skom je­zi­ku sve­ča­no su pro­gla­si­li 71. Kan­ski fe­sti­val otvo­re­nim. Usle­di­la je isto­vre­me­na svet­ska pre­mi­je­ra fil­ma otva­ra­nja, jed­na u Te­a­tru Li­mi­jer, dru­ga za film­ske kri­ti­ča­re u Te­a­tru De­bi­si.

Ovo­go­di­šnji Kan za­po­čeo je špan­skim fil­mom iran­skog re­di­te­lja Asg­ha­ra Far­ha­di­ja, vla­sni­ka dva Oska­ra za fil­mo­ve „Raz­vod“ i „Tr­go­vač­ki put­nik“ i kan­ske na­gra­de za film „Pro­šlost“ ko­ji je sni­mio na fran­cu­skom je­zi­ku, fil­mom („Everybody Knows“) ko­ji je na ču­ve­ni kan­ski cr­ve­ni te­pih do­veo i dve ve­li­ke špan­ske i svet­ske zve­zde, glu­mač­ko-brač­ni par Pe­ne­lo­pe Kruz i Ha­vi­je­ra Bar­de­ma.

Re­ak­ci­je na Far­ha­di­jev film i u Te­a­tru Li­mi­jer i u Te­a­tru De­bi­si bi­le su mla­ke. Ovo ni­je nje­go­vo naj­bo­lje de­lo. Sa­ma film­ska pri­ča, ko­ju je Asg­har Far­ha­di na­pi­sao na far­si­ju pa je pre­ve­de­na na špan­ski, sme­šte­na je u gra­dić To­re­la­gu­na. Kon­ci­pi­ra­na je de­li­mič­no kao po­ro­dič­na dra­ma, a de­li­mič­no kao tri­ler, a kom­bi­na­ci­ja ova dva žan­ra ni­je se po­ka­za­la sa­svim do­bit­nom. Ono što je do­bit­no je­ste glu­mač­ka he­mi­ja iz­me­đu Pe­ne­lo­pe i Bar­de­ma ko­ji su us­pe­li da udah­nu ži­vot u svo­je li­ko­ve, čak i u onim tre­nu­ci­ma ka­da je oči­gled­no da ni u sce­na­ri­ju ni­su bi­li do­volj­no mo­ti­vi­sa­ni i raz­ra­đe­ni. 

Te­mat­ski, Far­ha­di se ba­vi po­ro­dič­nim od­no­si­ma što je­ste nje­mu po­zna­ti te­ren. Ono što de­lu­je da mu ni­je do­volj­no po­zna­to je mi­lje ka­to­lič­ke po­ro­di­ce, nje­nog od­no­sa pre­ma ve­ri i bo­gu, ali i pre­ma vla­sni­štvu i nov­cu. Tu ne­gde i na­sta­ju pro­ble­mi u sa­moj uver­lji­vo­sti pri­če ko­ju je Far­ha­di že­leo da uz­dig­ne na uni­ver­zal­ni plan. Na­ža­lost, uz pre­te­ra­nu upo­tre­bu kli­šea. Sre­ćom, uz po­vre­me­ne glu­mač­ke bra­vu­re špan­skih i ar­gen­tin­skih glu­ma­ca, uz iz­van­red­nu sce­no­gra­fi­ju i ras­ko­šnu fo­to­gra­fi­ju (di­rek­tor fo­to­gra­fi­je Ho­ze Lu­is Al­sen) Far­ha­di­jev film „Svi zna­ju“ na­ći će sa­svim do­vo­ljan broj i bi­o­skop­skih gle­da­la­ca. Di­stri­bu­ter­ska ku­ća „Me­ga­kom film“ ot­ku­pi­la ga je za pri­ka­zi­va­nje u Sr­bi­ji...

***

I dok je na cr­ve­nom te­pi­hu pred ka­me­ra­ma sve iz­gle­da­lo gla­mu­ro­zno ka­ko i do­li­ku­je Kan­skom fe­sti­va­lu, u sa­moj pa­la­ti i pro­jek­ci­o­nim dvo­ra­na­ma, i kod za­po­sle­nih i kod pred­stav­ni­ka me­di­ja, ose­ća­la se ner­vo­za zbog no­vo­u­ve­de­nih pro­me­na ko­je još ni­ko­me ni­su sa­svim ja­sne. Dan uoči fe­sti­val­skog po­čet­ka čel­nik Tje­ri Fre­mo odr­žao je sa­sta­nak sa akre­di­to­va­nim no­vi­na­ri­ma u još jed­nom po­ku­ša­ju da ob­ja­sni od­lu­ku o uki­da­nju no­vi­nar­skih pro­jek­ci­ja ko­je su či­ta­vih se­dam de­ce­ni­ja ov­de bi­le za­kon. Kao pra­vi po­li­ti­čar iz­dr­žao je ka­no­na­du ne­zgod­nih pi­ta­nja, po­vre­me­no je da­vao pre­du­ge od­go­vo­re ka­ko bi do­bio na vre­me­nu, po­vre­me­no je čak di­zao ton. Re­zul­tat ovog sa­stan­ka mo­že se naj­bo­lje opi­sa­ti kao obo­stra­no ne­za­do­volj­stvo, mo­žda čak i kao obo­stra­no ne­ra­zu­me­va­nje. Uobi­ča­je­ni rad­ni ri­tam dnev­nih kan­skih iz­ve­šta­ča je po­re­me­ćen i po­treb­no je ne­ko­li­ko da­na da se svi ne­ka­ko uho­da­ju. Mo­žda će u tom uho­da­va­nju po­mo­ći i od ove go­di­ne otvo­re­na vru­ća te­le­fon­ska li­ni­ja na ko­ju se mo­že pri­ja­vi­ti bi­lo ko­ja vr­sta uz­ne­mi­ra­va­nja i na­si­lja. I Kan­ski fe­sti­val se pri­dru­žio ak­ci­ji „Stop sek­su­al­nom uz­ne­mi­ra­va­nju“...

***

Ju­če je po­čeo ne­za­vi­sni kan­ski pro­gram „15 da­na auto­ra“ ko­ji obe­le­ža­va svo­ju 50. go­di­šnji­cu i u ko­jem se pri­ka­zu­je srp­ski film „Te­ret“ Og­nje­na Gla­vo­ni­ća. U okvi­ru ovog pro­gra­ma Mar­tin Lu­ča­no Skor­se­ze će odr­ža­ti svo­ju maj­stor­sku ra­di­o­ni­cu po­sle pro­jek­ci­je nje­go­vog re­sta­u­ri­ra­nog fil­ma „Uli­ce zla“ iz 1973. go­di­ne ko­ji je 1974. bio pri­ka­zan u Ka­nu upra­vo u pro­gra­mu „15 da­na auto­ra“. Skor­se­ze je ina­če osni­vač fon­da­ci­je i ini­ci­ja­tor re­sta­u­ra­ci­ja ko­pi­ja fil­mo­va ko­ji pri­pa­da­ju svet­skoj film­skoj ba­šti­ni i nji­ho­ve za­šti­te od zu­ba vre­me­na...

***

Da­nas se sve­ča­no otva­ra i zva­nič­ni kan­ski pa­ra­lel­ni tak­mi­čar­ski pro­gram „Iz­ve­stan po­gled“. Za film otva­ra­nja oda­bran je dra­ma­tič­ni „Don­bas“ ukra­jin­skog re­di­te­lja Ser­ge­ja Lo­zni­ce, ko­ji, ba­rem pre­ma na­ja­va­ma, pred­sta­vlja auto­rov po­gled na „rat­ni pa­kao u ukra­jin­skoj obla­sti u ko­joj se su­ko­be pri­pad­ni­ci raz­li­či­tih ile­gal­nih ban­di sa pred­stav­ni­ci­ma le­gal­ne i zva­nič­ne ukra­jin­ske voj­ske”... 


Komentari2
85d29
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Srboljub Tudej
U ovom filmu je drama otmica sesnaestogodisnje cerke zene koju igra Penelopa Kruz. U spaniji je od gradjanskog rata do pocetka devedesetih godina nestalo par stotina hiljada dece. Bio je to podmukli nacin da se rezim diktatora Franka sveti nad svojim protivnicima. Danas je to jos uvek tabu tema u Spaniji; vlasti uopste ne pomazu onima koji tragaju za svojom nestalom decom, bracom, sestrama. Ne mogu se setiti da su mediji u Srbiji bilo kada pisali o tom gnusnom zlocinu...
vuk dlaku menja...
srbija mnogo vise pise i prica o spaniji nego spanci o srbiji...inace,slazem se da se u spanija nije mnogo promenila od onda.
Preporučujem 6

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja