subota, 27.02.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
sreda, 09.05.2018. u 22:00 J. An­telj / I. Al­bu­no­vić

Slovenci brendirali „kranjsku” i udvostručili promet u EU

Dok se proizvođači u regionu udružuju i bore za evropski žig, domaća industrija i dalje pritisnuta sivim tržištem na kome posluje oko hiljadu nelegalnih klanica
(Фото Пиксабеј)

Za­šti­ti ge­o­graf­sko po­re­klo pro­iz­vo­da i po­nu­di­ti ga evrop­skim po­tro­ša­či­ma za pro­iz­vo­đa­če tre­ba da bu­de pri­o­ri­tet. Je­dan od ta­kvih pri­me­ra je i slo­ve­nač­ka kranj­ska ko­ba­si­ca – brend či­ja je pro­da­ja od do­bi­ja­nja evrop­skog ži­ga kva­li­te­ta udvo­stru­če­na na tr­ži­štu Evrop­ske uni­je – sa 380 na 760 to­na u pro­šloj go­di­ni.

Da­nas sa­mo 15 slo­ve­nač­kih pro­iz­vo­đa­ča ima ser­ti­fi­kat da je pod ovim ime­nom sta­vlja u pro­met iako su u biv­šoj Ju­go­sla­vi­ji mno­gi pro­iz­vo­di­li ovaj spe­ci­ja­li­tet pod istim ge­ne­rič­kim ime­nom.

Hr­vat­ska i da­lje ima pra­vo da ko­ri­sti ovo ime, ali sa­mo do 2030. go­di­ne, dok će pro­iz­vo­đa­či iz Sr­bi­je na to ima­ti pra­vo do ula­ska u EU.

– Još 2006. go­di­ne naj­ve­ći slo­ve­nač­ki pro­iz­vo­đa­či su se udru­ži­li i na­pra­vi­li spe­ci­fi­ka­ci­ju ovog pro­iz­vo­da, na ko­ji na­čin se pra­vi, i za­šti­ti­li ga na na­ci­o­nal­nom ni­vou. Me­đu­tim, tre­ba­lo nam je se­dam go­di­na da to isto ura­di­mo i u EU. Sve to ne bi bi­lo mo­gu­će bez udru­ži­va­nja pro­iz­vo­đa­ča u gru­pa­ci­ju. Da­nas u okvi­ru me­sne in­du­stri­je ima­mo osam za­šti­će­nih pro­iz­vo­da na evrop­skom ni­vou, re­kla je za „Po­li­ti­ka” Ana Ah­čin, pred­stav­ni­ca Giz udru­že­nja me­sne in­du­stri­je Slo­ve­ni­je na ju­če­ra­šnjem obe­le­ža­va­nju Da­na evrop­skog kva­li­te­ta. 

Ka­ko ka­že, ka­da je reč o kranj­skoj ko­ba­si­ci, po­zna­to je da je naj­vi­še pro­ble­ma bi­lo sa Hr­vat­skom, ko­ja je tvr­di­la da je u sta­roj Ju­go­sla­vi­ji ovaj pro­iz­vod imao ge­ne­rič­ki na­ziv i da se kao ta­kav ni­je mo­gao za­šti­ti­ti. 

– Isti­na je da je jed­no vre­me bi­lo ta­ko, ali sto go­di­na ra­ni­je to je bio auten­tič­ni slo­ve­nač­ki pro­iz­vod. Mi smo mo­ra­li to da do­ka­že­mo i ceo pro­ces je zbog to­ga tra­jao du­go. Hr­vat­ska je do­bi­la ne­ku vr­stu sa­tis­fak­ci­je ti­me što će mo­ći i u na­red­noj de­ce­ni­ji da ko­ri­sti ovo ime – ob­ja­šnja­va Ah­či­no­va.

Ova gru­pa­ci­ja je ju­če na­ja­vi­la sna­žni­ji pro­boj na srp­sko tr­ži­šte gde, ka­ko sma­tra­ju, ima pro­sto­ra za rast pro­me­ta, po­seb­no sa svo­jim za­šti­će­nim bren­do­vi­ma ko­ji ima­ju do­dat­nu vred­nost. Evrop­ska uni­ja ova­kve pro­jek­te sti­mu­li­še jer ima in­te­res da obez­be­di tr­ži­štu je­din­stven kva­li­tet što bi i na­ši pro­iz­vo­đa­či na vre­me tre­ba­lo da shva­te. Ali za taj no­vac mo­gu da kon­ku­ri­šu sa­mo gru­pa­ci­je, a ne po­je­di­nač­ni pro­iz­vo­đa­či.

Ka­ko je „Po­li­ti­ka” već pi­sa­la u Evrop­skoj uni­ji je 2016. go­di­ne bi­lo 1.200 za­šti­će­nih po­ljo­pri­vred­nih pro­iz­vo­da, a iz na­šeg re­gi­o­na za to tr­ži­šte kon­ku­ri­še sto­ti­nak bren­do­va. Iako Sr­bi­ja na na­ci­o­nal­nom ni­vou ima vi­še od 50 pro­iz­vo­da sa ozna­kom ge­o­graf­skog po­re­kla, naj­vi­še 40 sa ove li­ste mo­ći će da kon­ku­ri­še za evrop­ski žig. Po­stu­pak za­šti­te je do­sta slo­žen i du­go­tra­jan. Iz ce­log re­gi­o­na naj­ve­ću per­spek­ti­vu ima­ju ko­ba­si­ce, pr­šut, med, sir i spe­ci­fič­ne vr­ste vo­ća i po­vr­ća. Raz­li­ka u ce­ni, ko­ja ima ovu ozna­ku i one bez nje, iz­no­si od 10 do 30 pro­ce­na­ta. Fran­cu­zi su, re­ci­mo, us­pe­li naj­bo­lje da is­ko­ri­ste ovaj žig, pa nji­ho­va vi­na mo­gu da bu­du sku­plja i do 230 od­sto u od­no­su na ona ko­ja ni­su za­šti­će­na. 

Ka­da je reč o me­snoj in­du­stri­ji Sr­bi­ja si­gur­no ima šta da po­nu­di. Me­đu­tim, za sa­da je blo­ki­ra i Evrop­ska uni­ja ko­ja zbog vak­ci­na­ci­je pro­tiv svinj­ske ku­ge, ne uvo­zi na­še me­so. Pi­ta­nje je u ko­joj me­ri su do­ma­ći pro­iz­vo­đa­či sprem­ni da se udru­žu­ju na ovaj na­čin i po­nu­de evrop­skom tr­ži­štu je­din­stven i pre­po­zna­tljiv pro­iz­vod. 

Vu­ko­je Mu­ha­di­no­vić iz Me­sne in­du­stri­je „To­po­la” ka­že da u ovoj in­du­stri­ji u Sr­bi­ji ima do­sta si­ve eko­no­mi­je, pa i udru­ži­va­nje te­ško mo­že ima­ti smi­sla.

– Ne zna­mo čak ni ta­čan broj pro­iz­vo­đa­ča ko­ji ra­de na cr­no, pret­po­sta­vlja se da ih ima vi­še od hi­lja­du što je ogro­man broj kla­ni­ca za ova­ko ma­lu ze­mlju, ali je naj­ve­ći pro­blem što vi­še od 90 od­sto njih ra­di na cr­no – ka­že on. 

Ka­da je reč o kva­li­te­tu on ni­je spo­ran, čak po­sto­ji i ozna­ka srp­ski kva­li­tet, ko­jim je obe­le­že­no de­se­tak pro­iz­vo­da do­ma­ćih me­snih in­du­stri­ja, ali to, do­da­je, ni­je do­volj­no, po­seb­no u tre­nut­ku ka­da, osim do­ma­će ne­lo­jal­ne, ima­mo i stra­nu kon­ku­ren­ci­ju.

Komеntari9
e17bb
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Beogradjanin Schwabenländle
Прошле суботе сам наишао у једној продавници ЕДЕКА, Подравкин ајвар. Ајвар је прилично добар, прављен је изгледа по укусу иностранства, што би рекли код нас " мало је посан ". Када се сетим дискусија и писања по новинама о нашем ајвару и о потреби да се пријави за патент, сетим се да је то било јалово и трошење времена.Ваљда и ту треба да им помогну Јапанци, или неко други.....
Beogradjanin Schwabenländle
Очигледно Срби још нису схватили о чему је реч, увек каскају на зачељу.
Драган Станић
Није далоко дан када ће трговци испословати да је незаконито јести било шта што није код њих купљено.
deda petko
G.Slavko. Cenu diktira tržište odnosno ponuda i potražnja.I ovde u Sloveniji ima nekoliko proizvođača "kranske kobasice" ali ja kupujem najbolje,i ta nije najskuplja.Čuveni proizvođač u SLO firma "Arvaj" je propala jer su počeli da stavljaju soju.U centru Ljubljane 30 m od gradske kuće nalazi se mala prodavnica koja prodaje kuvane kranjske kobasice sa senfom. Kvalitet super i uvek se čeka ispred bifea .Ako Vas nanese put u Ljubljanu, probajte. Svi gušti svita su unutra.
slavko
Ali meni ipak smeta što je prije toga krajnska kobasica koštala 5-6 eura po kilu a nakon sertifikata je njezina cena brzo skočila na 10 eura a danas je ima čak po 12-13 eura po kilu. Očekujem da če uskoro na 15-20 eura po kilu.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja