subota, 27.02.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
četvrtak, 10.05.2018. u 11:48 Anica Telesković

Zašto se Bulgakov čita u Ministarstvu finansija

Politika stimulisanja potrošnje u Srbiji u prošlosti nije davala rezultate i privredu je gurala u još veće probleme
Седиште Министарства финансија (Фото Д. Јевремовић)

„Neka rešenja su gora od problema. Možemo mi svima da damo sve što požele kao u ’Majstoru i Margariti’ Mihajla Bulgakova. Samo što će se te želje pretvoriti u nešto drugo. Takve iluzije ne treba podgrevati.”

Ovim rečima je nedavno ministar finansija Dušan Vujović objasnio zašto povećanje plata i penzija, koje je veće od realnog rasta privrede u Srbiji, daje loše rezultate.

Suštinski, nema ničeg lošeg u tome da se ljudima povećaju plate i penzije. I nesumnjivo je da onaj ko to radi ima dobre namere. Ali, zašto u našoj zemlji politika stimulisanja potrošnje ne daje rezultate i pretvara se u svoju suprotnost?

Ministar finansija u ostavci je nedavno u Udruženju korporativnih direktora Srbije (UKDS) rekao da su i Mlađan Dinkić i Božidar Đelić imali dobre namere, ali su radili stvari koje statika našeg ekonomskog sistema nije mogla da podrži. To je isto kao kada se na neku zgradu sa lošim temeljima nadogradi nekoliko spratova i onda se cela konstrukcija sruši, rekao je.

– Oni su sve dobro smislili, ali su prevideli da će zbog toga da poraste uvoz. Da će da porastu spoljne neravnoteže. Rast potrošnje je za posledicu imao rast cena razmenjivih dobara, mi smo smanjivali proizvodnju i gurnuli industriju u još gore probleme. Kreatori ekonomske politike u to vreme ne samo da nisu shvatili krizu, već su stimulisanjem potrošnje privredu gurnuli još dublje u nju – objašnjavao je Vujović.

Šta je to u statici srpskog ekonomskog problema što ne može da podrži ovakvu politiku stimulisanja potrošnje, a što je recept koji razvijene ekonomije uspešno primenjuju?

Prvo, u malim otvorenim ekonomijama kao što je Srbija, fiskalna potrošnja, po definiciji, mnogo manje utiče na rast bruto domaćeg proizvoda (BDP), nego u razvijenim zemljama, kaže Danko Brčerević, glavni ekonomista Fiskalnog saveta.

– Praktično, jedina vrsta državne potrošnje koja ima uticaj na BDP su investicije. To kažu istraživanja, a i praksa u Srbiji je pokazala isto. Povećavanje plata, koje je bilo veće od privrednog rasta, u prošlosti nije uticalo na ekonomski rast, ali je zato podsticalo rast fiskalnog i platnobilansnog deficita, ubrzavalo inflaciju i posredno uticalo na slabljenje dinara i povećanje kamata na kredite. Što je takođe veoma loše – kaže Brčerević i dodaje da Srbija već ima osetno veće plate u javnom nego u privatnom sektoru, u kom zarade rastu sporije od rasta BDP-a.

– Dalje povećavanje ove razlike ekonomski je štetno, jer odbija ljude da rade u privatnom sektoru i budu preduzetnici, a nagrađuje zapošljavanje u javnom sektoru. Pritom iz vlade su stalno govorili da žele da stimulišu zapošljavanje u privatnom sektoru, kao i da je loše to što mladi žele posao da nađu u državnoj službi – objašnjava naš sagovornik zašto je takva mera destimulativna za privredu.

Autori biltena „Makroekonomske analize i trendovi” (MAT) imaju drugačije mišljenje. Stojan Stamenković, koordinator MAT-a, smatra da ukoliko ne dođe do stimulisanja potrošnje, neće biti ni podrške rastu BDP-a od 3,5 do četiri odsto, koliko se očekuje za ovu godinu.

– Ako nemate rast tražnje, onda nemate rast unutrašnje potrošnje i proizvodnje prerađivačke industrije – ocenio je juče Stamenković na predstavljanju MAT-a.

On je podsetio da je od početka godine suficit u budžetu dostigao 18,5 milijardi dinara. Ukoliko ne bi došlo do dodatnih podsticaja, sadašnje tendencije ukazuju na to da bi realan rast prometa u trgovini na malo u 2018. godini mogao biti nepunih dva odsto.

Ipak, budžetom za ovu godinu već je izdvojeno 60 milijardi dinara za povišice i to predstavlja čak 1,5 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP). Od početka godine primetan je rast uvoza, koji je, prema oceni ekonomista, podržan rastom potrošnje. Istovremeno raste i deficit platnog bilansa. Dobra stvar je da je potpuno pokriven prihodima od stranih direktnih investicija.

Iako Dušan Vujović svom nasledniku u amanet ostavlja punu kasu, suštinski, povećanje plata od 10 odsto, koje predsednik Aleksandar Vučić najavljuje, trajno će povećati rashode u budžetu za 44 milijarde dinara, što je više od jedan odsto BDP-a. Istovremeno, to će i deficit u budžetu povećati za nešto manje od jedan odsto, jer će deo manjka pokriti veći poreski prihodi po osnovu većeg privrednog rasta od očekivanog. Najavljeno je i povećanje penzija do kraja godine. Procentima se nije licitiralo.

Komеntari5
fa410
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Срђан
Стара прича како су плате у јавном сектору веће него у приватном, не држи воду. Статистички, просечна зарада у јавном сектору је већа него у приватном. Међутим, ако погледате плате радника у администрацији јавног сектора са средњом стручном спремом, те плате су на нивоу минималне плате у Србији. Дакле, ни приватник не може исплатити мање. У јавном сектору раде професори универзитета, судије, лекари специјалисти, који гурају просек. Треба упоредити плате са истом стручном спремом у приватном и јавом сектору, овако се пореде бабе и жабе.
Милош Ристић
У основи је све једноставно и лако видљиво, само нико не сме или неће да каже. Потребно је капитализам заменити новим системом, како год се он звао и организовати планску привреду. Уз добру контролу то би брзо дало одличне резултате. Све остало је Холивуд!
Ljubisa
'Sva uvazavanja' za g. Stamenkovića, koji, pri tome, nije ekonomista već matematičar. Čemu ' rasprava' o notornim cinjenicama i iskustvu vezano za tzv. stimulisanje potrošnje (' kriva iskustva'). Drugo je potreba za ' populizmom' Predsednika, dobio čovek 'mandat', ali časni stručni ljudi ( ima li ih u Srbiji danas?) ne žele sebe da dezavuisu.
nikola andric
Za bivse komuniste vise su prikladne njegove ''socialno-ekonomske'' studije kao ''sudbonosna jaja'' i ''psece scrce''.
gospodin
Vučić kao hoće da poveća plate a Vujović mu kao ne da.. i onda se Vučić izbori za veće plate od pola posto teškim trudom.. on bi hteo još da poveća al mu ne daju..

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja