subota, 20.10.2018. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 11:00
INTERVJU: BOŠKO MILIN, selektor 63. Sterijinog pozorja

Vreme je da mladi počnu da stvaraju tradiciju

Reakcije sa društvenih mreža da je Boško Milin angažovao samo svoje studente, selektor Pozorja komentariše citatom Jovana Hristića „Selekcija će biti objektivna tek kada selektor bude postao objekat”
Autor: Borka Golubović-Trebješaninčetvrtak, 10.05.2018. u 22:00
Бошко Милин (Фото Б. Лучић)

Selekcija ovogodišnjeg 63. Sterijinog pozorja u Novom Sadu, koje će biti održano od 26. maja do 3. juna, je neočekivana. Čini je devet predstava, a potpisao je teatrolog Boško Milin, koji je u razgovoru za „Politiku” pokušao da iznese razloge, odnosno principe kojima se rukovodio prilikom izbora selekcije.

Selekciju nacionalne drame čine predstave: „Carstvo nebesko”, režija Jernej Lorenci, Narodno pozorište Beograd i Bitef teatar Beograd (Srbija), „Ožalošćena porodica” Branislava Nušića u režiji Milana Neškovića, Teatar „Fjodor Volkov”, Jaroslav (Rusija), „Jami distrikt” po tekstu Milene Bogavac, režija Kokan Mladenović, Bitef teatar Beograd (Srbija), Centar za kulturu Tivat (Crna Gora), Festival MASZK Segedin (Mađarska), Think Tank studio Novi Sad (Srbija), „Švajcarska”, autora Petra Mihajlovića, režija Milan Nešković, Narodno pozorište Republike Srpske, Banjaluka (Republika Srpska, BiH). KEPLER 452-B, pisac Tijana Grumić, režija Jug Đorđević, Pozorište „Bora Stanković”, Vranje (Srbija) „… I ostali” Maša Radić, Mina Ćirić, Neda Gojković, Galina Maksimović, režija Stevan Bodroža, Ustanova kulture „Vuk Stefanović Karadžić”, Beograd (Srbija), „Hajka na vuka”, pisac Ognjen Obradović, režija Nataša Radulović, Šabačko pozorište (Srbija), „Svedobro”, Stevan Vraneš, režija Nemanja Ranković, Narodno pozorište Užice (Srbija), „Utopljena duša” Aleksandar Jugović, režija Boban Skerlić, Beogradsko dramsko pozorište (Srbija).

Rekli ste da Sterijino pozorje ne shvatate kao muzej pozorišta, već kao mesto gde se stvaraju nove vrednosti, koje će vremenom postati tradicionalne. Po čemu će biti posebno 63. Pozorje?

Pre svega po velikom broju novih imena mladih autora i entuzijazmu učesnika koje do sada nismo imali prilike da vidimo na najvažnijem festivalu, posvećenom pre svega dramskom tekstu i njegovim najboljim inscenacijama. Sada je vreme da mladi počnu da stvaraju tradiciju, a i Sterija je nekad bio mladi autor, samo je svet bio drugačiji.

Ne čini li vam se da je Pozorje pomalo šturo bez poznatih autora i njihovog dramskog stvaralaštva? Kojim ste se „granicama” rukovodili pri selekciji?

Teško da bi se to moglo reći kada imamo prilike da se sretnemo sa nizom različitih poetika. Razlozi za odsustvo iskusnijih kolega počivaju na repertoarskoj politici naših teatara. Oni su smelo odlučili da ponude priliku mladim profesionalnim autorima dramskih tekstova i njima, po godinama i afinitetima, bliskim rediteljima. U njihovom slučaju mogla se zapaziti takva sinergija. Ali pozorište svake večeri stvara čudo – živi ljudi pred živim ljudima stvaraju umetničko delo koje traje samo tad i nikad više. Siguran sam da će se pokazati da i dela autora iz prethodnih generacija mogu da proizvedu takav efekat, kakav ja ove godine nisam imao prilike da vidim. A ako vas zanimaju granice kojima sam se rukovodio, reći ću kao što uvek govorim: profesionalnost, a ne amaterizam.

Kakvu ćete nam pozorišnu sliku ponuditi?

Ponudiću sliku realnog stanja, odnosno najboljeg što u njemu postoji. U ovoj sezoni, nažalost, nisam imao prilike da vidim nova dela naših najznačajnijih autorki Vide Ognjenović, Biljane Srbljanović, i Milene Marković, čiji je rad ušao i u program nastave na studijama na Fakultetu dramskih umetnosti. Nadam se da će me sledeća sezona obradovati i novim i inspirativnim rediteljskim tumačenjima, kako stare, tako i malopre pomenute nove klasike

Ne podržava Boško mlade, već svoje! Neka se javi Boškov student koji nema predstavu na Sterijinom pozorju…” samo su neki od komentara koji su se pojavili na društvenim mrežama kao reakcija na vašu selekciju. Kakve polemike očekujete na predstojećem festivalu, budući da bez njih Pozorje ne bi bilo to što jeste?

Jovan Hristić i Vesna Jezerkić, moji profesori čiji sam višegodišnji asistent bio, naučili su me da je rad naših studenata ostvaren tek kada se postavi za javnost. Ja sad nisam, kao što su to oni radili, plasirao studentske tekstove, inače ne bih mogao da obavljam ovu dužnost povodom koje razgovaramo. Tekstovi su sami našli put i bili izabrani od strane pozorišnih kuća i u njima postavljeni. A društvenim mrežama mogu samo da ponovim reči profesora Hristića. „Selekcija će biti objektivna tek kada selektor bude postao objekat.”

Dok pozorišta, kao i obično, dele sudbinu zemlje u kojoj stvaraju, zadatak festivala kakav je Sterijino pozorje jeste da ispriča priču o našem pozorištu u ovom trenutku. Šta je u fokusu scenskog izraza koji ste gledali između dva pozorja?

U fokusu scenskog izraza su, da se poslužim isključivo simbolikom citata naslova dva romana koji, svaki za sebe, zvuče vrlo indikativno: „Hod po mukama” i „Gordo posrtanje”. Naše pozorište nema veze sa ovim delima, nego sa situacijom iz njihovih naslova. Mogu da biram hoću li da verujem u opstanak našeg pozorišta ili ne. Da sam engleski selektor, ne bih računao da će pozorište opstati samo na vrhunskim delima Vebstera i Marloua.

Koja se umetnička ličnost ove godine posebno izdvojila?

Verujem da je to imaginacija Jerneja Lorencija, čije je „Carstvo nebesko” postiglo da se, na veoma smislen i u potpunosti opravdan način, upotrebom dva scenska prostora, prikaže kako muška epika prelazi u žensku tragiku.

Koja je predstava najskuplja koju ćemo gledati na Pozorju?

Najviše će koštati gostovanje pozorišta iz Jaroslava iz Rusije. Ipak, i oni su bili predusretljivi u vezi sa troškovima, ali gostovanje trideset troje glumaca koji stižu avionom ima svoju cenu. No, ja mislim da je njihov osvrt na našu dramsku klasiku vredan tih troškova.

Ko su gosti koje biste voleli da vidite na Pozorju?

Voleo bih svakako da se susretnemo sa stranim pozorištima koja izvode tekstove naših autora u što većem broju, odakle god oni bili – ukoliko su predstave dobre.

Kojim putem ide Pozorje, kako istrajava u svojoj misiji? Kako ga vidite u narednom periodu?

Pozorje istrajava na svom putu promocije i održavanja živog, aktuelnog dramskog stvaralaštva onoliko koliko mu neophodne, samozatajne i samožrtvujuće energije daju umetnici posvećeni ovoj umetnosti – pisanju, režiji, glumi, scenografiji, kostimografiji, pozorišnoj muzici, a ponajviše dok u njega još veruju i pažnju mu posvećuju neka druga deca u nekim drugim gradovima koji nisu toliko udobni i blizu „sveta” kao Beograd i Novi Sad.


Komentari1
641d0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Vladislav Marjanovic
Pozoriste je vec odavno izgubilo tradiciju, bolje reci kvalitet. Problemi savremenog drustva se nedovoljno obradjuju ili se to cini u skladu sa konjunkturom i potrebama politicke propagande. To se najbolje vidi u pozoristima na Zapadu. U njima su performans, akrobacija i urlanje zamenile glumu, lep govor i humanisticku poruku. Teme su ocevidno nametnute: holokaust, migracija, homoseksualizam. Pozorista vise u pravom smislu reci nema. Scenografija mesa stilove, koristi nacisticke uniforme u renesansnim dramama, rezija je hekticna. Publika je bombardovana efektima koji se munjevitim tempom smenjuju tako da nema mogucnost da se koncentrise ni na sta. Pozoriste je od kulturne ustanove postala laznoleva subkulturna institucija. Jedan dramaturg u Becu je izjavio da tamo vazi pravilo da se za performanse daju subvencije, ali za klasicne predstave ne. Ako mladi hoce da stvore novu tradiciju, onda moraju da se okrenu gorucim problemima: polozaju coveka u neoliberalnom drustvu i njegovom otporu.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub Pravila o privatnosti

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja