petak, 21.09.2018. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 22:59
U KULTURNOM DODATKU 12. MAJA

Dobar prevod je ugrožena vrsta

petak, 11.05.2018. u 15:52
(Драган Стојановић)

KRITIKA PREVODA

„Negativna kritika prevoda najčešće se doživljava kao gest nadmenosti i nerazumevanja prirode prevodilačkog posla – čak i onda kada o prevodima piše prevodilac. Štaviše, u takvim slučajevima kritički stav se smatra nedopustivom nekolegijalnošću. Osnovni problem ogleda se u tome što veliki broj prevodilaca kritiku prevoda doživljava kao napad na ličnost prevodioca”, kaže prevodilac Zoran Paunović.

Književnica Maja Herman Sekulić otvorila je u prošlom Kulturnom dodatku temu treba li nam kritika književnog prevoda, navodeći primer da je poznata Džojsova knjiga Fineganovo bdenje kod nas prevedena kao Finegana buđenje, čime je, kako kaže, zbog nedovoljnog znanja prevodioca promenjen smisao ove knjige.

Ovim povodom pisac i prevodilac Dejan Tiago Stanković, koji je prevodio knjige Saramaga na srpski i Ive Andrića na portugalski, ističe da za loš prevod odgovornost snose opšta situacija i nedostatak novca.

– Primetio sam i odlične, i dobre, i nikakve, i katastrofalne prevode. Sistem toleriše sve, samo da prevod ne bude skup. Prevodi sa engleskog često budu dronjavi, ali me začudilo, to sam primetio nedavno, koliko su često aljkavi prevodi sa ruskog. Toliko volim tog izvesnog pisca da sam istu pripovetku (za koju sam posumnjao da je loše prevedena) pročitao u prevodu na srpski, hrvatski i engleski. Začuđujuće, srpski je bio najgori. Kad čitate knjigu u prevodu i kad vam svaki čas nešto zapne, kao da vozite putem, pa svaki čas naletite na rupu, taj prevod nije dobar – kaže Dejan Tiago Stanković. Naglašava da izdavači od stranih vlada dobijaju novac za prevode, što nije mnogo, ali često samo deo tog novca završi kod prevodioca, a ostatak ode nenamenski za ostale troškove knjige. Prevodioci na to svesno pristaju jer da ne pristaju ne bi imali posla.

Kako je ovo polje uređeno u Portugaliji?

Njihovo ministarstvo prilično velikodušno podržava prevođenje portugalske književnosti na strane jezike, i znam da muku muče jer se često desi da imaju prigovore od čitalaca na prevode, i opet ne mogu ništa da pomognu. Jednom, u slučaju koji je bio baš drastičan, sam pisac je iz pitanja prevodioca shvatio da ovaj nije razumeo knjigu. Tu su me angažovali da vidim šta nije u redu s tim prevodom.

Mirjana Sretenović

 

NOVA ZDANjA

Zašto je Srbiji potrebna opera

Danas postoje značajni praktični i simbolični (1920–2020) razlozi za izgradnju opere kao slobodnostojećeg objekta na pogodnoj lokaciji u glavnom gradu Srbije. Debatu ne treba voditi po principu zgrada opere prema lokaciji, već obrnuto, lokacija prema zgradi opere

Nova zgrada opere u Oslu (arh. Kjetil Tredal Torsen – biro Shøhetta) Foto Rafal Konieczny CC BY-SA 4.0

Velike tranzicije nakon raspada starih ili stvaranja novih evropskih država poslednjih 100 godina praćene su po pravilu konsolidacijom ili, bolje rečeno, reinkarnacijom nacionalnog kulturnog i duhovnog identiteta, izgubljenog, uništenog ili deformisanog u ratovima, etničkim sukobima i razaranjima fizičkog i kulturnog bića nacije. U tim dramatičnim periodima, i pored složene društvene dezintegracije, dolazilo bi do neočekivanog preporoda i uzdizanja kulturnog bića nacije, posebno u raznim vidovima umetnosti. Tumačeći umetnost Beča u toku i nakon propasti Habzburške monarhije, Karl Šorske je napisao da se moderna arhitektura, muzika, filozofija ili nauka ne određuju na ili prema prošlosti već nezavisno od prošlosti. Preporod umetnosti u mnogim zemljama (Austrija, Nemačka, Poljska, Rusija) značio je ne samo uzdizanje negdašnje slave već najčešće stvaranje novog stila, novih umetničkih pravaca i univerzalnih remek-dela, a uz to i stvaranje simbola koji bi obeležili novu epohu, ukazujući potonjim generacijama da društvena moć nije uništena, i uz to prenoseći kulturne poruke nacije u budućnost.

Među takvim simbolima nacionalnog i univerzalnog značenja su veliki muzeji, pozorišta, mauzoleji, spomen-parkovi, i brojna arhitektonska, likovna i književna vrhunska dostignuća. Opera, sa svojom monumentalnom duhovnom i fizičkom staturom, univerzalnog značenja i nacionalnog ponosa (opere u Beču, Pragu, Drezdenu, Parizu i dr.), čini jedan od najmoćnijih simbola koji svoje mesto nalaze uglavnom u prestonici, i radi njene veličine i radi njenih intelektualnih, kulturnih i tehničkih zahteva, naravno ne ometajući stvaranje i drugih opera u manjim urbanim centrima, prema mogućnostima.

Borislav Stojkov

 

KNjIŽEVNOST I PRIZNANjA

Nobel u raljama rijalitija

U Švedskoj akademiji nastupio je haos. „Buka i bes“, što bi rekao nobelovac Vilijam Fokner čija je nagrada pre sedamdeset godina takođe odložena, pa su sledeće 1950. dodeljene dve Nobelove medalje za književnost. Pisac iz Misisipija došao je u Stokholm, uobičajeno „pod gasom“. I održao govor koji i danas figurira kao najupečatljivija beseda ikad izgovorena u pozlaćenim dvoranama švedske prestonice

Vilijam Fokner

Preostalim malobrojnim ljubiteljima lepe literature čini se da je sa rušenjem Švedske akademije kucnuo čas kada najzad može da se konstatuje da je nastupila dugo najavljivana apokalipsa pisane fikcije. Nobelova nagrada za književnost neće biti dodeljena ove godine pa „ovo liči na kraj“, što bi rekao britanski bard Džulijan Barns (naslov njegovog romana iz 2011).

Pisana reč odavno je finansijski posustala, a ove godine neće dobiti ni taj milion evra (devet miliona švedskih kruna), koliko prima laureat. Kada se na koricama objavi da je autor okićen Nobelovim odličjem, onda taj milion evra zavrti rulet: kupuje se, razgovara se, sudi se, prevodi se, množe se doktorirati, kritike, presude, osude, hvalospevi, analize, rade i kockarnice – populizam putem Stokholma ulazi u umetnost.

Ove godine slabašni krvotok lepe pisane reči neće dobiti ni krunu keša iz Stokholma. Transfuzija je obustavljena, jer su se doktori posvađali. U Švedskoj akademiji nastupio je haos. „Buka i bes“, što bi rekao nobelovac Vilijam Fokner čija je nagrada pre sedamdeset godina takođe odložena, pa su sledeće 1950. dodeljene dve Nobelove medalje za književnost: filozofu i matematičaru Bertrandu Raselu i autoru Buke i besa.

Tada nije bilo društvenih mreža, pokret žena „I ja“ tek se sporadično rađao pod drugim imenima. Nedodirljiva Kraljevska švedska akademija zablistala je još većim sjajem 1950. Vredelo je čekati godinu dana i ugostiti takva dva nesporna velikana. Pisac iz Misisipija došao je u Stokholm, uobičajeno „pod gasom“. I održao govor koji i danas figurira kao najupečatljivija beseda ikad izgovorena u pozlaćenim dvoranama švedske prestonice.

Zorana Šuvaković

 

ASTRONOMIJA

Nismo mnogo odmakli od Odiseje u svemiru

NASA je usmerena pre svega na put na Mars. Kampanje prema Mesecu su prioritet drugih svemirskih agencija, gde prednjači kineska svemirska agencija, kaže Nemanja Martinović

Nemanja Martinović je istraživač-saradnik na Astronomskoj opservatoriji u Beogradu, gde je i doktorirao 2017. godine. U okviru doktorata i objavljenih radova pretežno se bavio oblašću dinamike i evolucije galaksija, kao i rastom supermasivnih crnih rupa. Predstavio je prvu kosmološku simulaciju u potpunosti izvršenu u Srbiji, u okviru koje je izučavan rast struktura na velikim skalama. Detektovao je moguće mehanizme formiranja kompaktnih eliptičnih galaksija unutar jata galaksija. Napravio je podelu jata galaksija po stepenu interakcije i unutrašnjim strukturama istih. Bio je koautor radova koji su se bavili rastom supermasivnih crnih rupa na visokim crvenim pomacima. Učestvovao je u različitim aktivnostima vezanim za posmatranja, diseminaciju i promociju aktivnosti AS Vidojevica.

Od 2017. godine je predsednik Društva astronoma Srbije. Član je Programskog saveta seminara astronomije u Petnici.

Nedavno je NASA lansirala TESS satelit, šta možemo da očekujemo od ove misije?

Pre svega, očekivanja idu u smeru većeg broja novootkrivenih i potvrđenih egzoplaneta (ili vansolarnih planeta). Trenutno je potvrđeno oko 3800 egzoplaneta (iako kandidata ima mnogo više), a procene su da bi ova misija, koja će pokrivati 85 odsto neba, otkriti red veličine više planeta u toku predviđene dve godine trajanja, sa optimističnim brojevima koji idu i do 20.000 novih potvrđenih. Međutim ono što ovu misiju čini jako specifičnom jesu njene primarne mete. Naime, u cilju otkrića planeta biće pre svega posmatrane zvezde koje su najbliže Sunčevom sistemu. Kako su te zvezde dominantno tipa crvenih patuljaka i pošto rezultati u poslednjih nekoliko godina ukazuju da imaju značajnu populaciju zemljolikih planeta, očekuje se da će glavni rezultat misije biti pronalazak zemljolikih planeta oko nama najbližih zvezda. To bi moglo umnogome da unapredi naše razumevanje formiranja Sunčevog sistema, a optimisti veruju da bi moglo da bude i ključno za astrobiologe i traganje za životom van Zemlje.

Milica Momčilović


Komentari0
25325
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna / Kultura /

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja