petak, 06.12.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 22:52
INTERVJU: A. B. ŠAVKI, reditelj

Oda odbačenima i neželjenima

Želeo sam da pokažem drugačiji Egipat, onaj koji ljudi nikada ne vide. Čak su i mnoge piramide u pustinji napuštene i do njih turisti ne dolaze
Autor: Dubravka Lakićpetak, 11.05.2018. u 22:00
Из египатског филма „Јомедин“ (Фото Прес служба Канског фестивала)

71. KAN
​Kan
 – Jedan od filmova koji su već na samom početku 71. Kanskog festivala osvojili srca i publike i kritičara jeste egipatski debitantski film „Jomedin” mladog scenariste i reditelja sa umetničkim imenom A. B. Šavki, kao snažno, pozitivno i iznad svega humano ostvarenje, filmska oda svim odbačenim i neželjenim ljudima i njihovom pravu na jednakost i sreću.

Tridesetdvogodišnji filmski autor čije je pravo ime Abu Bakr Šavki, rođen je u braku između Egipćanina i Austrijanke, studirao je političke nauke u Egiptu i film u Njujorku i već se proslavio kratkim i dokumentarnim filmovima „Stvari koje sam čuo u sredu”, „Mučenički petak” i „Kolonija” koji su prikazivani širom sveta. Prošle godine radio je i kao konsultant na televizijskoj seriji „Kuglana” („The Looming Tower”), koja je premijerno bila prikazana na ovogodišnjem Berlinalu. Film „Jomedin”, sa kojim se takmiči za „Zlatnu palmu” 71. Kana, njegovo je prvo dugometražno igrano delo. Filmska priča o gubitnicima i autsajderima koji odrastaju sa svešću da svet odbija da ih prihvati, ali da ipak u takvom svetu postoje trenuci humanosti i milosti. Šavkijeva priča je priča o Bešaju i malenom Ahmedu, stanovnicima neobične kolonije za leprozne u pustinji Egipta...

Zaista postoji kolonija leproznih u Egiptu?

Da, postoji, velika Kolonija Abu Zabal za obolele od lepre u pustinji severno od Kaira. U njoj živi više od hiljadu i petsto ljudi i većina njih je izlečena, ali i dalje ostaju tu gde jesu jer se pribojavaju ponovne odbačenosti od društva. Sama kolonija je zanimljivo mesto za život. Tu postoji psihijatrijska bolnica, sirotište, deponija na kojoj rade njeni stanovnici i od toga mogu skromno da žive. U samoj koloniji koja je grad za sebe, nisu svi leprozni. Tu žive i mnoge porodice obolelih. Ova drevna bolest nažalost još postoji, ali se drži pod kontrolom i zahvaljujući savremenoj medicini biće iskorenjena.

A. B. Šavki : Želeo sam da prikažem Egipćane ne kao dobre ili loše, već kao ljude potpuno okupirane borbom za preživljavanje
 

Otkuda ideja za ovakvu priču?

Ona se rodila još 2008. dok sam snimao petnaestominutni film „Kolonija”, upravo o Koloniji Abu Zabal, baveći se portretima ljudi koji tamo žive i koji tamo ne moraju od drugih da kriju svoja unakažena lica i ruke. Tada sam čuo da su mnoge ovde dovodili i ostavljali roditelji dok su još bili deca i da više nikada nisu čuli ništa o svojim porodicama. To mi se još tada nametnulo kao polazišna tačka za priču koja je izrasla u dugometražni film.

Uveli ste nas u neobičan mikrokosmos, ali i pokazali mnoge strane egipatskog društva?

Zamislio sam svoj film kao neku vrstu simboličkog predstavljanja egipatskog društva. Želeo sam da pokažem drugačije strane Egipta od onih na koje smo navikli da vidimo. Većina egipatskih filmova je snimljena u Kairu, a u mom filmu to nije tako. Ovo je Egipat koji ljudi nikada ne vide. Čak su i mnoge piramide u pustinji napuštene i do njih turisti ne dolaze. Takođe, želeo sam da prikažem Egipćane ne kao dobre ili loše, već kao ljude potpuno okupirane dnevnim borbama za preživljavanje.

Zanimljivo, vaš glavni junak Bešaj je katolik?

I to je to drugačije lice Egipta koje sam želeo da pokažem. Postoji direktna veza između leproznih i katolicizma. U Bibliji se kaže da je Isus lečio leprozne, katoličke sestre su često vodile kolonije leproznih, a i sama Kolonija Abu Zabal kao javna ustanova prima pomoć mnogih religioznih organizacija. Nema mnogo filmova iz ovog dela sveta koji govore o hrišćanskoj manjini, a egipatska hrišćanska manjina zaslužuje da bude predstavljena. Moj film ipak ne govori direktno o religiji, niti ima ništa čudno u susretima Bešaja i muslimana u njegovom okruženju.

Šta na arapskom znači jomedin?

Znači – sudnji dan. Iako film nije fokusiran na religiju, ona je ipak deo svakodnevice ljudi. Postoji verovanje u sudnji dan kada će svako biti jednak pred bogom i svakom će se suditi jedino u odnosu na njihova dela, a ne u odnosu na njihov izgled. I upravo je to važna tema za likove u mom filmu, za one koji se nadaju da će jedino tog dana moći da budu isti kao i svi drugi ljudi. Ta nada im pomaže da prežive svaki novi dan.

Gde ste pronašli Radija Gamala koji igra Bešaja sa neverovatnom glumačkom harizmom?

Radi je u koloniju za leprozne stigao kao desetogodišnjak. Ostavljen je tu da umre, ali je zahvaljujući brizi časnih sestara i medicinskih radnika vraćen u život i ostao da živi u koloniji jer ne želi da ga ljudi izvan kolonije doživljavaju kao osobu sa posebnim potrebama. On inače vodi jednu malu prodavnicu – kafeteriju i za razliku od Bešaja, čiji lik igra, on uživa u kontaktima sa porodicom koja ga redovno obilazi.

Radi se ne stidi da pred kamerom pokaže i svoje lice zauvek obeleženo posledicama lepre, a ni vi se niste pribojavali da bi gledaocima to moglo biti odbojno?

Nisam se pribojavao, u glavi sam imao film „Čovek slon” i činjenicu koliko su gledaoci na kraju tog filma voleli Džona Merika, uprkos činjenici da je on fizički drugačiji od drugih ljudi. Radiju smo dodali i malo maske i šminke i to je jedino što smo učinili. Sve drugo bilo je na njemu. Na tom neobičnom, veoma dragom i pozitivnom čoveku koji ne poznaje šta znači samosažaljenje, jer se nikada u životu nije samosažaljevao.

Izvrstan je i njegov odnos sa dečakom kome ste dali nadimak Obama?

Dečak Ahmed Abdelhafiz je Nubijac, a ideja da njegov lik ima nadimak Obama rodila se slučajno kada sam istraživao u Asuanu i čuo na dečjem igralištu kada jednog od dečaka zovu upravo tako. Nubijci su sa juga Egipta i severa Sudana, imaju svoju kulturu i jezik, ali su oni već dugo potpuno integrisani u egipatsku populaciju. Ahmeda sam inače upoznao na snimanju jednog filma, trčao je naokolo oko zgrade u kojoj njegov otac radi kao čuvar.

Odnos između Radija i Ahmeda razvijao se polako tokom priprema, a kada je počelo snimanje filma njih dvojica su već imali odnos otac–sin. Možda zato što Radi nikada nije imao decu, a Ahmed je jednostavno neodoljivo dete. Hemija koju su njih dvojica kao Bešaj i Obama stvorili mnogo je doprinela filmu.


Komentari0
6028e
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja