utorak, 20.11.2018. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 19:22

Ćao Markoni, ćao

Marko je konačno tamo gde je želeo, njegov prah je prosut u Veliku Moravu.- Kako se pop Milorad zaljubio u Šnajederovu Zlaticu, raspopio se i otišao da živi u kućerak na kraj sela
Autor: Miodrag Topić subota, 12.05.2018. u 15:04
М.Топић

Neko te u prolazu dodirne i ostavi o sebi fragmente sećanja kao maske neiskazanih intimnih trauma uvijenih u anegdote života…

***

MARKONI

Kad je bila mala Markov otac je govorio kako bi on bio srećan kad bi mu ona bila snaja. I Marku se ona oduvek dopadala. Iz gradića na Velikoj Moravi, oboje su otišli na studije se u Beograd i godinama se tamo nisu sreli.

Petnaestak godina kasnije našli su se kod „Tri šešira”. Oboje sa sa ožiljcima neuspelih brakova.

– Ako me zaprosiš, ja ću sigurno reci „da”, rekao je Marko, sipajući crno vino,

prvo na stolnjak a onda i u čaše.

– Baš sam smotan, rekao je i oboje su se nasmejali.

„Bele ruže, nežne ruže”, tamburaši su svirali samo za njih. Tada su odlučili da odu u Kanadu, on i ona sa kćerkom…

Dočekao nas je na stepenicama, vrteći naočare za čitanje u ruci. U dnevnoj sobi, Šopen je tiho svirao Waltz in the rain. Mirisalo je pecivo iz kuhinje.

„Hajde, hajde. Šopen je već stigao, Žorž Sandova malo kasni. Mi muškarčići možemo da počnemo. Žena mi je već sve ispričala o vama. Sve znam, smejao se. Sada ću ja nešto o nama.“

U Kanadi su već četvrt veka. Rodila im se kćerka. Žena voli kanastu. Voli da se smeje. Zarazno. On voli ribolov. I fotografisanje. Sa strašću govori o jezerima i rekama u Manitobi. Ali i Velikoj Moravi uz koju je odrastao.

„Ćao Markoni, tako bih ga pozdravljao.

Onizak, uredno obrijane glave, dok je govorio, unosio bi se u lice sagovornika gledajući ga svojim plavim očima. Iz njih je virio Dobrica.

Pred našu selidbu u Toronto, otišao je u penziju. Kupili su kućicu.

„Ma, samo da uselimo. Sve ću da ti radim, govorio je ženi. Moraćemo ponešto da renoviramo, popravimo, zakrpimo. Znaš, dovoljno je za nas dvoje, a? Vidiš, tamo ćemo roštilj, prijatelju, malo cveća, onamo ću ležaljke, planirao je Markoni.

Kraj je avgusta. Idemo da se pozdravimo, pred odlazak. Ispred kuće u kojoj su živeli, nekoliko policijskih kola, hitna pomoć i vatrogasna kola. Na vratima njegova žena. Lice joj je bledo. Uplakano.

„Marko mi je jutros umro. Samo je pas zalajao i zagrebao po vratima kupatila.

Tamo smo ga našli. Na podu. Ne mogu da verujem. Isto kao i njegov otac,

imao je samo 66 godina kada je…”

Foto Piksabej

Tri godine kasnije. Razgovaramo sa njom preko Skajpa. Na licu senke i podočnjaci. I strah od samoće. Veliki. Kad bih bar mogla da ispunim Markovu želju. Da prospem njegov prah u Veliku Moravu. Deca su tu. Imaju svoje porodice. Ali ja sam ipak sama. Oni imaju svoje živote. U kući sam u koju Marko nije ni zakoračio. Bez njega to nije moja kuća.

Kako sve ovo da izguram?

Prošla je još jedna godina. Moram vama prvo da kažem. Javio mi se školski drug iz detinjstva. Zove me u Beograd. Njegova žena je umrla pre dvadesetak godina.

Šta da radim? Kako ću ja tamo? Ali neću više biti sama. Razumete.

Da nikada ne saznate kako je samoća teška.

Pre nekoliko dana nam je poslala imejl. Veruje biće dobro. On je pažljiv, nežan.

Sa decom se redovno vidi preko Skajpa. Marko je tamo gde je želeo.

Znaš, prijatelju, videćeš kada dođeš u Toronto, govorio je. Videćeš brate kako „piče” auta hajvejom. Setim se toga kad god vozim Gadriner hajvejom. Imao si pravo, i ponovim, piče, piče, moj Markoni.

Osmehnem se i kažem, ćao Markoni, ćao.

 

MILORAD I ZLATICA

„Otvara se kafana u kući Šnajderovih”. Tako su zvali poznatu krojačku familiju. Malo ko je znao njihovo pravo prezime, odakle su i kada doselili u grad. Kako su oni bili čuveniji nego njihov zet, na čije će se ime i kafana voditi, nad ulazom je zasvetlelo neonsko ime kafane „Kod Šnajdera”.

Otvorena na Svetog Jovana, zaštitnika krojača. Besplatno se služilo piće, za dobar početak i uspešan kafanski posao. Besplatno i u čast Svetog Trifuna zaštitnika kafedžija.

Kafedžijina žena nije mogla proći gradom nezapaženo. Vitka, gracioznog hoda, u lepršavoj romantičnoj haljini. Skladno ovalno lice, frizura kratka, boje šargarepe. Iako se ponovo udala i dalje je ostala, Zlatica Šnajderova.

Žene bi na pijaci šaputale, kako je čudno da ni posle tri godine nema ničeg novog, a muški da je šteta što se već udala.

Građena je baš po principu zlatnog preseka, rekao bi moj drug, arhitekta.

Foto Piksabej

Pristaje joj ime Zlatica. A možda je Leptinotarsa decemlineata? Šta ti sad pa to znači?

Krompirova zlatica, nasmeja se poljoprivredni apotekar. Imate li vi ljudi neku ideju, kako da primamim mušterije? upitao nas je njen muž, noseći tacnu sa pićem. Ovo časti kuća, reče i sede za naš sto. Bilo bi dovoljno da je tvoja žena umesto tebe, tako smo mislili a rekli: kako bi bilo dobro da ima neko meze.

Devedesete godine.

Vreme novih bogataša, vernika, uvoznih konobarica i uličnih menjača deviza.

U kafanu „Kod Šnajera“ dojezdiše lepe konobarice Ukrajinke, a u grad, u parohiju, mladi paroh Milorad, da oronuloj fasadi crkve vrati sjaj i pozlatom obloži krst na njenom vrhu, osveži parohiju novim vernicima.

Mlad, zgodan, ljubazan i simpatičan usrdno se borio, tražio, molio i izmolio priloge za obnovu crkve. Na crkvenoj slavi, Markov dan, u dvorištu crkve ugledao je Zlaticu, ženu onog kafedžije, u čijoj su kafani konobarice bile Ukrajinke.

Tako sam se voljom sudbine i onoga koji me je gledao sa neba, pravdao bi se pop Milorad pred samim sobom - zaljubio.

Sa simpatijama ili ne, o tome se šaputalo po gradu, sve dok se šapat nije osmelio da dopre i do popadije, koja to saznade poslednja. Pa se uzburkali „božanski zakoni o preljubi”. Pa se umešale i više sile, i popa Milorada raspopili.

Zlatica i Milorad, započeše, doduše bez blagoslova, ali u ljubavi, novi život u iznajmljenoj kućici na kraju grada…

 

***

Prođoše od tada neke godine. Zaboravljena i ova priča i Zlatica. Čulo se da je on, na krunilici za kukuruz, izgubio ruku. Živi sam u nekom selu, u trošnoj kući sa dva prozora, na putu za Apatin.

Posle noćne smene čuvara šljunkare, svrati u kafanu i tamo sedi u najtoplijem i najmračnijem uglu. Čeka da mu neko plati čašicu rakije. Posle druge, zna da zapeva. Bogo moj, kako ovaj čovjek pjeva. Mog'o je bit' popa“, rekao bi neko. E, al' kad bi se, onom rukom koju nema mog'o još i prekrstit' , složio bi se drugi.

Milorad nije čuo razgovor. Samo se osmehnuo. Na vratima kuće ugledao je Zlaticu.

 

Miodrag Topić, Toronto

 


Komentari5
032b8
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Ana K
E, kakva priča!Ostavila me je bez reči!Mogla bi poslužiti kao scenario za pozorišnu predstavu,toliko je dobro napisana...A ljudi žive onoliko dugo koliko ih se sećamo i pominjemo
neda kozomara
Sve priče čitam i nalazim dobro u njima i takve želje autora .Ova je predivna i samo mislim da se mogla odvojeno objaviti , kao dve celine . Svim autorima pohvale za način na koji žele da ulepšaju naše dane uz novine .
Dragan Savić
Marko i Lula. Divni ljudi. Upoznao ih davne 1987.
Srba, Velika Britanija
Svidja mi se. I da podsetim Srbadiju koja to verovatno ne zna, nasim popovima nije dozvoljeno da se zene - ali mogu da budu ozenjeni pre nego sto se rukopoloze I postanu svestenici. Ako se pop razvede ili ostane udovac, vise nema zenidbe. Ako ipak odluci da se ozeni posle rukopolozenja, prestaje da bude svestenik.
fjodor
Depresivno, ali je tako.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /
Moj život u inostranstvu
Moj život u inostranstvu
Moj život u inostranstvu
Moj život u inostranstvu
Moj život u inostranstvu
Moj život u inostranstvu
Moj život u inostranstvu
Moj život u inostranstvu

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub Pravila o privatnosti

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja