četvrtak, 19.09.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 21:12

Jagma za sezoncima

U ariljskom kraju dnevnica berača malina od 2.000 do 3.400 dinara. – Sezonce traže u Crnoj Gori, Hrvatskoj, Grčkoj...
Autor: Aleksandar Mikavicasubota, 12.05.2018. u 21:21
Фото С. Јовичић

Vreme sezonskih poslova je u zaletu. Radnici se sve više traže u Srbiji, ali ih traže i komšije u Crnoj Gori, Hrvatskoj, Grčkoj, Mađarskoj... Krenula je berba jagoda, uskoro će i malina, trešanja, višanja, bresaka, zatim stižu jabuke. Turistička sezona uzima maha, tako da se u Srbiji, ali i u Crnoj Gori, Grčkoj i Hrvatskoj traže sobarice, konobari, kuvari, ali i zidari i moleri.

Sezonci će ove godine baš biti na ceni, kako u Srbiji, tako i u okruženju. Koliko će velika potražnja za sezonskim radnicima podići cenu nadnice – ostaje da se vidi.

Rad „u nadnicu” je težak. Dnevno se radi 10-12 sati, s tim što poslodavci obezbeđuju hranu i smeštaj.

Poslednjih godina berači voća u Srbiji, u zavisnosti od regiona, dnevno su mogli da zarade od 1.800 do 2.300 dinara. U ariljskom kraju, kažu upućeni, dnevnica berača malina ove godine biće od 2.000 dinara, za one kojima se obezbeđuje hrana i konak, do 3.400 dinara ako sami obezbeđuju hranu i noćenje. Najviše se zaradi na branju borovnica, dnevnica je od 3.000 do 4.000, a isto toliko ove godine bila je i dnevnica za orezivanje voća.

Krajem aprila završena je javna rasprava o Nacrtu Zakona o pojednostavljenom radnom angažovanju na sezonskim poslovima u određenim delatnostima. Novi zakon trebalo bi da obaveže poslodavce da sezonskim radnicima uplaćuju za svaki dan rada doprinos za penzijsko i invalidsko osiguranje, ali u slučaju da su nezaposleni neće biti izbrisani sa evidencije Nacionalne službe za zapošljavanje, niti će im se obustavljati isplata novčane naknade. Sezonci bi imali i pravo na zdravstveno osiguranje, ali samo za slučaj povrede na radu i profesionalne bolesti.

Bilo je reči da bi ovaj zakon trebalo da bude usvojen u junu, ali bi njegova primena trebalo da počne šest meseci od dana stupanja na snagu.

U agencijama za zapošljavanje kažu da će naši građani od ove godine mnogo lakše moći da konkurišu za posao u Hrvatskoj. Manjak sezonskih radnika kod komšija iz godine u godinu je sve veći. Njihovi su otišli u zemlje Evropske unije, pa ih zovu iz Bosne i Hercegovine, ali traže i one iz Srbije. U Crnoj Gori je predviđeno zapošljavanje više od 10.000 radnika sa evidencije nezaposlenih za sezonski rad, a poslodavci nude zarade od 300 do 800 evra, saopšteno je sredinom aprila iz crnogorskog Zavoda za zapošljavanje. Traže se menadžeri domaćinstva, recepcioneri, sobarice, higijeničarke, radnici u vešeraju, konobari, barmeni, kuvari, pomoćni kuvari, pomoćni radnici u kuhinji, poslastičari, radnici za nabavke, magacioneri i računovođe.

Prema pisanju hrvatske štampe, hrvatska vlada je odlučila da ukupna godišnja kvota dozvola za zapošljavanje stranaca u toj zemlji za ovu godinu iznosi 31.000, dok je lani bila 7.026 dozvola. Za produženje već izdatih dozvola kvota je 9.000, a za novo zapošljavanje stranaca kvota je 21.210 dozvola. Štampana je i posebna brošura za sezonce i one koji ih zapošljavaju. U njoj piše da stranci-sezonci mogu raditi u Hrvatskoj ako imaju dozvole za boravak i rad do 90 dana ili do šest meseci. Dozvola je neophodna samo građanima koji dolaze i zemalja koje nisu članice Evropske unije. Za dozvolu moraju imati valjanu putnu ispravu, ugovor o radu ili pisanu potvrdu poslodavca da ima ugovor ili će ga sklopiti, zdravstveno osiguranje i odgovarajući smeštaj.

Prema nekim procenama, u Hrvatskoj će ovog leta raditi oko 10.000 građana Srbije.

Konobari-sezonci u Srbiji mogu da računaju na 1.000 dinara dnevno, plus bakšiš. U Crnoj Gori na 300 do 500 evra mesečno, u Hrvatskoj na 800 do 1.000 evra, u Grčkoj 600-700, ali sa bakšišem navedene sume mogu da se udvostruče.

Kuvari su preko leta veoma traženi i dobro plaćeni. U Crnoj Gori mogu da računaju na 800 do 1.200 evra mesečno, pomoćni kuvari 400-500, a u Hrvatskoj kuvari 1.100 do 1.400 evra. Sobarice u ovoj zemlji leti zarađuju 500 do 700 evra mesečno, prodavci sladoleda 500-600 evra.

Stan i hrana se podrazumevaju.

 

 


Komentari9
0764c
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Леон Давидович
Биће све теже пронаћи довољно робова. Робови побегоше масобно од домаћих господара.
Jeremija
Svi poslovi gdje se zarada vlasnika bazira na jeftinoj radnoj snazi će se ugasiti. Molim vas, sat vremena za 200 dinara bruto! To je ne više od 5% od vrednosti ubranih plodova. Sada znadete zašto je Srbija među najvećim proizvođačima jagodičastog voća. Nije različito ni u voćarstvu i ratarstvu. Problemi će biti sve veći, ali za "gazde". Moraće poštenije da dijele profit ili ugase proizvodnju. Nema treće mogućnosti.
Jeremija
@Драган П. To je rizik koji mora preuzeti onaj ko se bavi tim poslom. Ako ne ide-menjaj ili ne kreći u kolo ako....
Preporučujem 3
Драган П.
Могу они "поштено да деле профит" колико хоће, али ако конкуренција такође није "поштена", при чему мислим и на конкуренцију из увоза, од тога нема ништа. "Поштени" произвођач неће дуго опстати.
Preporučujem 10
Boris
Podignite nadnicu, sve tip top.
gile
Razumem da postoji problem sa ovim beracima,ali me mnogo vise nervira NZS koji ce odmah da potrci i koliki god broj beraca bio, odmah ce da ih ubroji u pad nezaposlenosti. Pa to su vec radili prosle godine. Proverite.
nikola andric
To je ''slika i prilika'' srpske buducnosti u EZ Poljska za koju se tvrdi da je izvukla najvise koristi od Zajednice je svojim gastarbajterima preplavila Nemacku, Holandiju , Englesku,itd. Oni su jedan od uzroka engleskog ekzita. Vecina se bavi poslovima navedenim u ovom clanku.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja