petak, 14.12.2018. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 23:34
INTERVJU: dr SALMAN AHTAR, profesor psihijatrije na Medicinskom fakultetu „Džeferson”

Voljena deca izrastaju u dobre ljude

Oni koji su uskraćeni za zaštitu bližnjih nastoje da dokažu da vrede i bez tuđe podrške, kaže autor planetarno popularnih knjiga „Psihologija patnje”, „Psihologija dobrote” i „Psihologija zla”
Autor: Katarina Đorđevićnedelja, 13.05.2018. u 09:00
(Фото К. Ђор­ђе­вић)

Pat­nja je sa­stav­ni deo ži­vo­ta, a glav­ni uzro­ci pat­nje u sa­vre­me­nom sve­tu su strah, po­hle­pa i kri­vi­ca. Osnov­na po­tre­ba svih ljud­skih bi­ća je­ste da se ose­ća­ju si­gur­no, a ve­li­ki br­oj oso­ba da­nas stra­hu­je za svoj ži­vot. Raz­lo­ga za strah ima pre­gršt – svu­da u sve­tu ja­ča­ju de­sni­čar­ski po­li­tič­ki po­kre­ti, a pri­pad­ni­ci na­ci­o­nal­nih ma­nji­na ima­ju ose­ćaj da ni­su že­lje­ni.

Iako ži­ve na tlu Ame­ri­ke vi­še od 500 go­di­na, Afro­a­me­ri­kan­ci ose­ća­ju da tu ne pri­pa­da­ju i da su gra­đa­ni ni­žeg re­da. Ba­rak Oba­ma je od Be­le ku­će na­pra­vio dom za sve ra­se, ali njen sa­da­šnji sta­nar vo­di sa­svim dru­gu po­li­ti­ku, sma­tra dr Sal­man Ah­tar, pr­o­fe­sor psi­hi­ja­tri­je na Me­di­cin­skom fa­kul­te­tu „Dže­fer­son”, ana­li­ti­čar Psi­ho­a­na­li­tič­kog cen­tra Fi­la­del­fi­ja i autor pla­ne­tar­no po­pu­lar­nih knji­ga „Psi­ho­lo­gi­ja pat­nje”, „Psi­ho­lo­gi­ja do­bro­te” i „Psi­ho­lo­gi­ja zla”.

Dr Ah­tar bio je gost Be­o­gra­da na upra­vo za­vr­še­noj kon­fe­ren­ci­ji Evrop­ske fe­de­ra­ci­je psi­ho­a­na­li­tič­kih psi­ho­te­ra­pe­u­ta, ko­ja je odr­ža­na u orga­ni­za­ci­ji Dru­štva psi­ho­a­na­li­tič­kih psi­ho­te­ra­pe­u­ta Sr­bi­je. U raz­go­vo­ru za „Po­li­ti­ku” go­vo­ri o ko­re­ni­ma pat­nje u sa­vre­me­nom dru­štvu i ob­ja­šnja­va zbog če­ga ve­ru­je u ljud­sku do­bro­tu.

U svo­joj knji­zi „Psi­ho­lo­gi­ja pat­nje” pi­še­te da je po­hle­pa je­dan od glav­nih uzro­ka pat­nje u sa­vre­me­nom sve­tu.

Po­tro­šač­ka psi­ho­lo­gi­ja odav­no je pre­šla gra­ni­ce za­pad­nog sve­ta i su­ve­re­no se ši­ri ce­lom pla­ne­tom. Ka­pi­ta­li­stič­ka kul­tu­ra stal­no usa­đu­je ne­za­do­volj­stvo zbog ne­po­se­do­va­nja stva­ri – ka­da na­kon na­por­nog da­na sed­nem u fo­te­lju da po­gle­dam te­le­vi­zi­ju, na njoj ću od­mah vi­de­ti re­kla­mu za ve­ći i bo­lji te­le­vi­zor. Od­jed­nom, ja ko­ji sam bio kom­plet­no sre­ćan sa svo­jim te­le­vi­zo­rom, po­sta­jem ne­sre­ćan jer ne­mam ve­ći i bo­lji ekran. Tr­ži­šte auto­mo­bi­la stal­no iz­ba­cu­je no­ve mo­de­le ko­ji se me­đu­sob­no ne­znat­no raz­li­ku­ju da bi ih lju­di stal­no ku­po­va­li. Ka­da sam pre de­set go­di­na od­lu­čio da ku­pim no­va ko­la, že­leo sam ma­li grad­ski auto­mo­bil, ali mi je moj ame­rič­ki pri­ja­telj re­kao: „Mo­raš da ku­piš ’mer­ce­des’! Ako vo­ziš ma­li auto­mo­bil, mi­sli­će da si si­ro­ma­šan i ne­ćeš ima­ti no­ve pa­ci­jen­te jer lju­di da­ju no­vac oni­ma za ko­je mi­sle da im no­vac ne tre­ba.”

Ame­rič­ki psi­ho­log Gor­don Ol­port go­vo­rio je da je čo­vek to­li­ki pr­o­iz­vo­đač da pr­o­iz­vo­di čak i svo­je po­tre­be.

Ce­la in­du­stri­ja mar­ke­tin­ga ra­di na to­me da nas ube­di da nam tre­ba­ju stva­ri ko­je nam za­pra­vo ne tre­ba­ju. Da­ću vam pri­mer – pre tri go­di­ne ku­pio sam no­vi mo­bil­ni te­le­fon. Od ta­da su iza­šla tri no­va mo­de­la i me­ne stal­no bom­bar­du­ju re­kla­ma­ma da ku­pim no­vi­ji mo­del jer on ima bo­lju ka­me­ru, ja­ču me­mo­ri­ju, ta­nji ekran, ali me­ni sve to ne tre­ba i ne­ću ku­pi­ti no­vi te­le­fon dok se sta­ri ne po­kva­ri. Me­đu­tim, moj sin že­li sve što je naj­no­vi­je – on ima ko­la ko­ja vre­de 125.000 do­la­ra i stal­no raz­mi­šlja da mu tre­ba ne­što no­vo i ja­če. Ma­šta o „lam­bor­dži­ni­ju” od 300.000 do­la­ra.

Za raz­li­ku od Fr­oj­da, ko­ji je imao pri­lič­no su­mor­no mi­šlje­nje o ljud­skoj pri­ro­di i tvr­dio da je ve­ra u do­bro­tu „zla ilu­zi­ja”, vi ve­ru­je­te da su lju­di do­bri. Šta vas či­ni op­ti­mi­stom u sve­tu u ko­me se sva­ki dan de­ša­va­ju te­ro­ri­stič­ki na­pa­di, ma­sov­na ubi­stva i pret­nje no­vim svet­skim ra­tom?

Ja mi­slim da ljud­ska bi­ća ima­ju po­ten­ci­jal da bu­du i do­bra i lo­ša. Vo­lim da ko­ri­stim kla­vir kao me­ta­fo­ru jer on mo­že da pr­o­iz­vo­di i lo­šu i do­bru mu­zi­ku u za­vi­sno­sti od to­ga ka­ko svi­ra­te na nje­mu. Ako ne­ko zna da svi­ra, kla­vir će da­ti fan­ta­sti­čan zvuk, ako ja poč­nem da svi­ram to će bi­ti ka­zna za uši. Ali, mo­ra­mo ima­ti na umu da se i do­bra i lo­ša mu­zi­ka na­la­ze unu­tar kla­vi­ra.

Mno­gi psi­ho­lo­zi sma­tra­ju da je op­ti­mal­na do­za pat­nje neo­p­hod­na da bi se de­te raz­vi­lo u kva­li­tet­nu lič­nost.

Ne­ka vr­sta pat­nje i raz­o­ča­re­nja – je­ste. Ka­da ste de­te, mi­sli­te da su va­še že­lje za­po­vest za ro­di­te­lje. Ako vam ro­di­te­lji da­ju sve što po­že­li­te, po­sta­je­te le­nji, aro­gant­ni i ne­mo­ti­vi­sa­ni za rad i uče­nje. De­te mo­ra da od­ra­sta uz „da” i „ne”. Ako se de­te igra lop­tom i ona od­le­ti na uli­cu, ro­di­telj mo­ra da ka­že: „Ne smeš da po­tr­čiš za lop­tom”, jer će ono po­gi­nu­ti ako is­tr­či na uli­cu. Sva­ko de­te tre­ba da ima gra­ni­ce. „Ne” je neo­p­hod­no da bi de­te na­u­či­lo gde su mu gra­ni­ce, da bi na­u­či­lo da de­li i shva­ti da po­sto­je dru­gi lju­di či­je su po­tre­be jed­na­ko va­žne.

Od če­ga za­vi­si da li će de­ca od­ra­sti u do­bre ili lo­še lju­de?

Pre sve­ga od pri­su­stva ili od­su­stva ro­di­telj­ske lju­ba­vi – pr­vo maj­či­ne, on­da oče­ve, bra­će i se­sta­ra, de­ke i ba­ke... Ako smo vo­lje­ni, do­la­zi­mo do za­ključ­ka da smo vred­ni, ko­ri­sni i do­bri. 

Ka­da de­te na­u­či da pli­va ili vo­zi bi­cikl, ono će od­mah iz­go­vo­ri­ti re­če­ni­cu: „Ma­ma, gle­daj me”, jer že­li ver­bal­nu na­gra­du. Ako od ro­di­te­lja do­bi­je po­hva­lu za svoj trud, ono od­ra­sta u uve­re­nju da je sprem­no za ve­li­ka de­la. Ka­da ohra­bru­je­mo de­te da či­ni do­bra de­la, ono od­ra­sta u do­brog čo­ve­ka.


Komentari3
01892
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Jelena V
Doktor Salman se vise bavi politikom nego psihijatrijom. Niko nije Ameriku toliko rasno podelio kao sto je to uradio Barak Obama za svojih ocajnih 8 godina predsednikovanja. Sta rece? Desnicarski pokreti su danas najveca pretnja u svetu? Pa dragi doktore ovi vasi odsecaju glave, raznose se bombama, ubadaju nozevima po celoj zapadnoj Evropi a vi se uhvatili bas za desnicarske pokrete? Na zalost ne mogu da procitam ceo tekst ali se pitam da li je novinar imao hrabrosti da ga kao muslimana pita za opasnost od islamskog terorizma danas.
kole
Slazem se s naslovom...
Siki
Glad je najveca patnja

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub Pravila o privatnosti

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja