utorak, 22.10.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 00:01
71. KAN

Crno i belo u svetu duginih boja

O filmovima Pavela Pavlikovskog, Kirila Serebrenikova, francuskih takmičara predvođenih Godarom i kineskog autora Đa Žangkea
Autor: Dubravka Lakićnedelja, 13.05.2018. u 22:00
Из филма „Лето” Кирила Серебреникова (Фото: Прес служба Канског фестивала)
Из филма „Хладни рат” Павела Павликовског

Kan- Polako hladi kiša koja je nemilice počela da pada. I ovaj novi, nemili pariski događaj napada nožem pojačava nervozu, bezbednost je na festivalu dodatno pojačana. Sa stalnim pretresima garderobe i torbi pred ulazak u dvorane više se niko ne šali. Atmosfera na Kanskom festivalu ove godine je dostigla svoju kritičnu tačku. Grad je noću prilično pust, one čuvene kanske euforije nema, niti velikih gužvi na samoj Kroazeti.

                                                        ***

 Ni u samim dvoranama, bar za sada, sedišta nisu popunjena do poslednjeg mesta, ali to ne znači da u njima nije zanimljivo. Do sada viđeni filmovi u glavnom takmičarskom programu možda nisu remek-dela, ali nisu ni za potcenjivanje. Naprotiv. Uz vrlo dobar egipatski debitantski film „Jomedin” A.B. Šavkija, do sada se najviše izdvojio „Hladni rat” poljskog reditelja i oskarovca Pavela Pavlikovskog (Oskar za film „Ida”), gorko-slatka ljubavna crno-bela priča koja se gotovo sudbinski plete oko neusklađenog para u strasnoj i stresnoj vezi. Ovo je istovremeno i romantičan i realistički film o destruktivnoj moći erosa, čija se dramska radnja odvija u periodu od 1949. do 1960. godine, dakle u vreme kada je Poljska bila iza one hladnoratovske „gvozdene zavese”.

 Glavni junaci ove melanholične i elegantno stilski izvedene sage su pijanista Viktor i pevačica i plesačica Zula, u fokusu je njihov slojeviti odnos, delimično inače inspirisan nesrećnim brakom između roditelja samog Pavlikovskog, te džez muzika i klasične rapsodije. „Hladni rat” Pavlikovskog ne ostavlja gledaoce ravnodušnim. U ovom filmu se uživa, u šta će se uveriti i srpska publika, jer je film otkupljen za bioskopsko prikazivanje i u našoj zemlji...

Isti je slučaj i sa filmom  „Leto” ruskog reditelja Kirila Serebrenikova koji se nalazi u nekoj vrsti kućnog pritvora posle sudske osude za proneveru novca. I „Leto” je crno-beli film, i u njemu dominira muzika i to ona koja je tokom osamdesetih godina prošlog veka nastajala na rok-sceni Lenjingrada. I kod Serebrenikova postoji ljubavni trougao i trzavice koje su neminovne u takvim ljubavnim odnosima. Ono što, nažalost, ne postoji jeste sigurnost režije i stilske doslednosti koje krase film Pavlikovskog. Serebrenikova režija je nekako muzičko-spotovska i stoga na trenutke neprivlačna...

***

Dosadašnji francuski takmičari za „Zlatnu palmu” pokazali su svu moguću različitost u ovoj moćnoj evropskoj filmskoj industriji. Kristof Onore u filmu „Žao mi je, anđele” („Sorry Angel”) na izvestan način produbljuje temu koju je prošle godine u Kanu u filmu „120 otkucaja u minutu” elaborirao njegov kolega Robin Kampijo. I Onore tematizuje odnos homoseksualnih parova i samog društva prema obolelima od side, samo što to čini kroz mnogo intimniju ljubavnu priču između četrdesetogodišnjeg pisca (HIV pozitivan) i mladog studenta književnosti koji tek otkriva i sebe i ljubav. Onoreov film nije dobio visoke ocene kritičara.

 Legenda francuskog Novog talasa i svetske kinematografije – Žan Lik Godar u filmu „ Knjiga slika” nudi meditaciju o znakovima, zvukovima, bojama, tekstovima, sakrivenoj logici. Na sebi poslednjih godina svojstven način Godar kroji pačvork od inserata iz filmova, dokumenata, televizijskih klipova, ilustracija, osvrćući se i na holokaust i na savremeni arapski svet. Ko razume shvatiće. Da nije u pitanju Godar „Knjiga slika” se ne bi našao u takmičarskom programu...

 Treći do sada viđeni francuski film je debitantski „Devojke sunca” Eve Uson, veoma zanimljiva, ali rediteljski nesigurno izvedena priča o pripadnicama ženskog bataljona kurdskih pešmergi koje se bore protiv Isisa na iračkoj granici. Ove žene koje su prošle pravu golgotu zavređuju divljenje i kao hrabri borci i kao čvrste, samosvesne osobe kojima ni u periodu mira nije bilo lako. Likove glavnih junakinja tumače Golšifteh Farahani, inače Iranka svetske filmske slave i Emanuel Berko (kao francuska novinarka na zadatku), filmska rediteljka i glumica. „Devojke sunca” urpkos nesavršenostima u samoj realizaciji priče, ostavlja snažan utisak. Upozorava i opominje, osveštava sve one koji zaboravljaju da se u jednom delu današnjeg sveta proliva krv. Svakodnevno i bez milosti. I da postoje žene spremne na žrtvu za slobodu. Inače, i u samoj ekipi filma Eve Uson dominiraju ženski autori...

****

  I u novom filmu kultnog kineskog autora Đa Žangkea „Pepeo je najčistije beo” („Ash Is Pures White”) ima producentskog i distributerskog francuskog novca. Ovo je kinesko-francuski film na mandarinskom jeziku, snimljen na mnogim uzbudljivim lokacijama u Kini, koje svojom začudnošću upotpunjavaju ljubavnu priču između devojke odrasle u rudarskim krajevima pokrajine Šansi i mafijaša kojeg će samopožrtvovanjem spasiti od zatvora.

  Ljubav i izdaja ljubavi je tema Žangkeovog filma, baš kao što je i tema ukazivanje na ubrzane promene u savremenoj Kini u kojoj je sudar između zahuktale modernizacije i tradicionalnih vrednosti sve snažniji. U tom smislu, ovo je čak i informativno dragocen film. O Žangkeovoj estetici da i ne govorim, on je majstor širokog plana punog izvanrednih detalja. Međutim, u filmu „Pepeo je najčistije beo” on kao da je imao problem sa montažom. U montažnim skokovima izgubili su se neki važni detalji iz priče. Možda je razlog u tome što je Đa Žangke sa četiri sata, koliko traje originalna verzija, film za kansko prikazivanje skratio na dva sata i dvadeset i jedan minut...

***

 U okviru današnjeg takmičarskog dana biće viđeni filmovi „Tri lica” iranskog reditelja Džafara Panahija ( i dalje je u kućnom pritvoru), „Srećan kao Lazaro” italijanske rediteljke Aliće Rorvaher i „Kradljivci” slavnog japanskog reditelja Hirokazua Kore Ede. Trka za „Zlatnu palmu” tek se zahuktava...

 


Komentari0
69290
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja