sreda, 19.02.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 20:18

Poslednji slavistički kongres i pravci razvoja slavistike

U 21. veku slavistika i dalje čuva svoj značaj kao samostalna grana među društvenim naukama, a u svetu se povećava interes za jezike, književnost i kulturu slovenskih naroda
Autor: Dr Aleksandar A. Lukašanecponedeljak, 14.05.2018. u 08:00
Одржавање конгреса слависта у Минску је потврда међународног признања високог нивоа развоја друштвених наука у Белорусији
(Фотодокументација Политике)

Petnaesti Međunarodni kongres slavista, najvažniji međunarodni naučni slavistički skup, 2013. godine održan je u Minsku (Republika Belorusija), u periodu od 20. do 27. avgusta. Prvi put je kongres održan u Republici Belorusiji, što je naišlo na snažnu i pozitivnu reakciju kako u samoj Belorusiji, tako i van nje. Za čitavu osamdesetpetogodišnju istoriju održavanja međunarodnih kongresa slavista ovo je bio treći kongres na istočnoslovenskim prostorima i jedini koji je održan u istočnoslovenskoj državi posle raspada Sovjetskog Saveza.

U skladu sa ustanovljenim kvotama, primljeno je nešto više od 800 prijava za učešće na ovom kongresu, a na samom skupu u Minsku učestvovalo je više od 500 slavista - naučnika iz 34 zemlje sveta: Austrije, Bugarske, Belorusije, Belgije, Bosne i Hercegovine, Mađarske, Velike Britanije, Nemačke, SAD, Izraela, Španije, Italije, Kazahstana, Kanade, Litvanije, Makedonije, Norveške, Holandije, Poljske, Rusije, Rumunije, Srbije, Slovačke, Slovenije, Ukrajine, Finske, Francuske, Hrvatske, Crne Gore, Češke, Švajcarske, Švedske, Estonije i Japana.

Kongres u Minsku pokazao je sledeće: u 21. veku slavistika i dalje čuva svoj značaj kao samostalna grana među društvenim naukama; u svetu se povećava interes za jezike, književnost i kulturu slovenskih naroda; mnogi tradicionalni problemi u slavistici ostaju aktuelni i formiraju se novi pravci u ovoj oblasti društvenih disciplina; neophodno je očuvati i jačati slovenske samobitnosti, ali i međunarodnu naučnu saradnju slavista; međunarodni kongresi i dalje čine najvažniji oslonac i faktor razvoja slavistike u svetu koji tako determinišu njene osnovne pravce.

Tematika i program 15. Međunarodnog kongresa slavista u Minsku posvedočili su: a) širenje geografske raznolikosti učesnika ovih međunarodnih slavističkih skupova; b) promenu socijalno-političkih uslova postojanja slovenskih naroda i država, što slaviste iz celog sveta suočava sa novim problemima i zadacima; v) značaj tradicije u nauci i neophodnost održavanja međunarodnih kongresa slavista u 21. veku; g) neophodnost usavršavanja i optimizacije oblika i formata održavanja međunarodnih kongresa slavista u skladu sa novim uslovima.

Za Republiku Belorusiju 15. Međunarodni kongres slavista, bez svake sumnje, predstavlja naučni događaj od opšteg državnog i nacionalnog značaja. Kao prvo, on je dokazao da Belorusija zauzima važno mesto u zajednici slovenskih država i naroda, da beloruski jezik, književnost i kultura čine neotuđivi deo slovenskog i evropskog kulturnog prostora, da se savremena belorusistika i beloruska slavistika razvijaju u skladu sa osnovnim pravcima svetske slavistike, te da međunarodna naučna zajednica prepoznaje uspehe beloruske slavistike i društvenih nauka.

Kao drugo, kongres je dao Belorusiji mogućnost da se svetskoj naučnoj zajednici predstavi kao slovenska država sa samobitnom kulturom i istorijom, da potvrdi da je beloruski jezik samostalan slovenski jezik sa drevnom pismenom tradicijom i bogatim književnim i pismenim nasleđem, da Belorusija i beloruski narod imaju jedinstveno istorijsko iskustvo koegzistencije sa slovenskim jezicima, književnostima i kulturama, kao i aktivne veze sa neslovenskim jezicima, književnostima i kulturama.

Kao treće, strani učesnici i gosti kongresa imali su priliku da se lično upoznaju i objektivno sagledaju savremenu Belorusiju, njenu istoriju, kulturu, arhitekturu i narodnu tradiciju.

Kao četvrto, održavanje kongresa slavista u Minsku jeste potvrda međunarodnog priznanja visokog nivoa razvoja društvenih nauka u Belorusiji, među njima i slavistike. Kongres je doprineo daljem širenju istraživačke delatnosti, kao i jačanju međunarodne naučne saradnje.

Naposletku, Belorusija se na ovaj način pridružila zajednici slovenskih država u kojima su bili održani ovakvi autoritativni međunarodni slavistički skupovi, što u velikoj meri doprinosi poboljšanju međunarodnog ugleda naše zemlje u savremenom svetu.

*Predsednik Beloruskog komiteta slavista

Predsednik Međunarodnog komiteta slavista (2008–2013)

Akademik Beloruske akademije nauka

Sa ruskog preveli: Jovana Vučak i Aleksandar Lazić,

studenti treće godine Katedre za slavistiku Filološkog fakulteta u Beogradu


Komentari0
0fb9d
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja