petak, 10.04.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 21:27
BEZBEDNOST SRPSKIH DIPLOMATA U SVETU

Aforizam ili pretnja ambasadorki Nikolić

Kako je Aleksa Skeljo objasnio preteći mejl koji je uputio srpskoj ambasadorki u Hrvatskoj
Autor: Jelena Cerovinanedelja, 13.05.2018. u 22:00
Амбасада Србије у Загребу (Фото МСП)

„Poštovana gospođo Nikolić, budite srećni da ja i moji istomišljenici nismo na čelu Hrvatske jer vas uveravam da biste tu notu pojeli”, stajalo je u mejlu koji je izvesni Aleksa Skeljo poslao ambasadorki Srbije u Zagrebu Miri Nikolić, pošto je odbila da primi hrvatsku notu zbog Šešeljevog ispada u Beogradu. Samo nekoliko dana kasnije, kako „Politika” saznaje u diplomatskim krugovima, Skeljo je ponovo pisao srpskoj ambasadorki. Ovoga puta u jednom sasvim drugačijem tonu, tvrdeći da nije dobro razumela njegove reči iz prvog mejla i da je reč samo o „aforizmu”. O tome ko je „podstakao” ovog čoveka da „pegla” svoj raniji istup, može se samo nagađati.

I pored svih teških reči koje su između dve države pale u proteklih nekoliko godina, srpske diplomate, kako se može nezvanično čuti, nisu do sada nikada dobijale pretnje ovakvog tipa, niti su se osećale ugroženo u Zagrebu, jer hrvatski MUP drži četvoro očiju otvorenih kada su u pitanju srpski diplomatski predstavnici i njihova bezbednost. Zato je, recimo, obezbeđivao i srpskog patrijarha Irineja prilikom boravka u Hrvatskoj, iako se on ne nalazi na spisku pet ličnosti iz Beograda koje se u Hrvatskoj moraju štititi.

Doduše, bilo je nekih poruka, kao što je ona od prošlog leta, kada je na saobraćajnom znaku, kojim je rezervisano mesto za službeno vozilo ambasade – bio iscrtan čovek obešen na drvo. Međutim, neke „konkretne” akcije se ipak ne dozvoljavaju. Tako je uoči posete predsednika Aleksandra Vučića Zagrebu, sredinom februara ove godine, predsednik ekstremne Autohtone hrvatske stranke prava Dražen Keleminec pretio da će protestovati ispred ambasade Srbije, ali mu to ipak nije dozvoljeno. Prema nezvaničnim informacijama, srpske diplomate u konzulatima u Vukovaru i Rijeci ipak ne mogu da se osećaju tako sigurno kao oni u Zagrebu.

Protesta ispred srpskih ambasada u svetu je ipak bilo. Tako je u januaru 2017. uz pokliče „UČK” i reči pesme „Besa” – „zakleo sam se da ću život dati za Kosovo” – albanska dijaspora protestovala ispred Misije Srbije pri UN u Njujorku, zahtevajući oslobađanje Ramuša Haradinaja iz pritvora u Francuskoj. Tih dana stigla je i informacija da su srpske diplomate u nekoliko država ozbiljno ugrožene. Ministar spoljnih poslova Ivica Dačić otkrio je da se, prema bezbednosnim informacijama, u albanskoj dijaspori planira zauzimanje nekog od naših diplomatsko-konzularnih predstavništava u SAD ili Evropi kako bi se Srbija prinudila da odustane od zahteva za suđenje Haradinaju.

Tu informaciju je, prema njegovim rečima, Beograd dobio od zapadnih bezbednosnih agencija „iz jedne velike zemlje i velike bezbednosne zajednice”. Jedna od opcija koja je razmatrana u albanskoj dijaspori bilo je i uzimanja talaca. Prema medijskim napisima, MSP je tražio od diplomatskih predstavnika Švajcarske, Grčke, Turske, Nemačke, Italije i Belgije da njihove vlasti pojačaju obezbeđenje srpskih predstavništava.

U februaru ove godine članovi organizacije Bošnjački pokret organizovali su protest ispred ambasade Srbije u Sarajevu, zbog najavljenog usvajanja Deklaracije o opstanku srpskog naroda jer se njome, navodno, krši Dejtonski sporazum. U avgustu 2017. godine iz bezbednosnih razloga je povučeno čitavo osoblje srpske ambasade u Skoplju. Bilo je to posle afere prisluškivanja srpskih diplomata i novinara, ali i samog predsednika Srbije. Kako je objasnio Aleksandar Vučić, od nadležnih obaveštajnih organa je „dobijeno dovoljno dokaza o veoma ofanzivnom delovanju protiv organa i institucija Srbije”.

Dačić je tada otkrio i da je u čitav slučaj bio umešan i „strani faktor”. Kasnije su mediji pisali da je taj „strani faktor” američki ambasador u Skoplju Džes Bejli. On je, navodno, preko premijera Zorana Zaeva zatražio da se pripadnici makedonske Uprave za bezbednost i kontraobaveštajne poslove uključe u prisluškivanje srpskih diplomata, ali i predsednika Vučića. Međutim, ministar spoljnih poslova Makedonije Nikola Dimitrov negirao je da makedonska vlada prisluškuje srpske institucije i zvaničnike.

Drastičnih slučajeva u kojima su srpske diplomate smrtno stradale bilo je na sreću malo. Davne 1971. godine pripadnici ustaške emigracije, predvođeni Mirom Barešićem, ranili su u Stokholmu ambasadora Vladimira Rolovića koji je nedelju dana kasnije i umro.

Smrtno je stradalo i troje diplomata iz ambasade u Tripoliju. Dvoje srpskih predstavnika u Libiji, Slađana Stanković i Jovica Stepić, oteti su u novembru 2015, a tri meseca kasnije su stradali u američkom bombardovanju terorističkog kampa, gde su bili zatočeni. U maju 2017, posle saobraćajne nesreće, preminuo je i šef tog istog DKP-a Oliver Potežica. Ambasada ipak nije ni zatvorena ni premeštena. I danas je tamo otpravnik poslova. Objašnjenje ministra Dačića je bilo da tamo živi i radi oko 500 Srba, kao i da Srbija u Libiji, kao i u Iraku i Siriji, ima svoje spoljnopolitičke interese zbog kojih ne zatvara ambasade, iako se u tim zemljama ratuje.

Kako za „Politiku” objašnjava Ivica Tončev, državni sekretar MSP-a zadužen za bezbednost srpskih diplomatskih predstavništava, u ovom trenutku se može govoriti o generalnoj ugroženosti šefova DKP-a Srbije u zemljama u kojima postoji povišeni bezbednosni rizik, konkretno u zemljama poput Libije ili Sirije.

„U drugim državama nema indicija da je bezbednost šefa DKP-a direktno ugrožena. U određenim zemljama se dešava da ambasadi ili šefu DKP-a bude upućena preteća poruka poput mejla koji je nedavno dobila naša ambasadorka u Hrvatskoj. Dešavalo se i da neko postavi preteću poruku na ogradu ambasade ili na mesta obeležena za parkiranje vozila našeg DKP-a. Ima i slučajeva da je ugrožena bezbednost rezidencije šefa DKP-a u zemljama u kojima je generalno ugrožena javna bezbednost, a dešavaju se i upadi u posed o kojima biva informisan MSP i lokalna policija”, objašnjava Tončev.

Ipak, kako ističe, utisak je da je bezbednost naših ambasada i konzulata na zadovoljavajućem nivou, imajući u vidu sve okolnosti i uslove rada, naročito u zemljama sa povišenim bezbednosnim rizicima. Naše ambasade i konzulati su, objašnjava Tončev, svakodnevno na vezi sa centralom i o eventualnim bezbednosnim rizicima informišu MSP, na osnovu čega se onda preduzimaju odgovarajuće mere, kada se proceni da je to potrebno.

Čuvanje stranog DKP-a je, kako kaže bivši ministar spoljnih poslova SRJ Vladislav Jovanović, stvar časti i dostojanstva jer su po međunarodnom pravu članovi ambasade i ambasade – svetinje. Srbija, kaže on, deli sudbinu ostalih država. Tamo gde su odnosi u državi stabilni, mirni, nema nijednog zabeleženog slučaja da su naši ljudi bili na meti uznemiravanja.

„Izuzetaka je bilo samo u vreme socijalističke Jugoslavije, kada je ustaška organizacija izvršila nekoliko napada na naše ambasade i ubila jednog ambasadora. Bilo je tada i pokušaja atentata na predsednika države kada je bio u poseti Americi. Mimo toga, naše ambasade su svuda bile tretirane sa dužnim poštovanjem. To se odnosi na sve kontinente. Druga je stvar tamo gde su se vodili lokalni sukobi u vreme dekolonizacije, oslobodilački, a često i građanski ratovi kao što je bio slučaj u Mozambiku ili Angoli. Tada su svi stranci bili izloženi potencijalnoj opasnosti. Ali, mi ni tada nismo bili pogođeni, jer smo važili za prijatelje tih naroda koji su hteli da se oslobode”, objašnjava Jovanović. Ni u ovom trenutku, ocenjuje, nema razloga za opasnost, jer Srbija vodi miroljubivu politiku.


Komentari14
53455
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Петар,ЗАГРЕБ.
Раде Ковачевић.Све може бити тачно што сте написали. Али сте требали додати да је политика -сви Срби у једној држави уз паролу да ће се читава Хрватска видјети са Загребачке катедрале уз канонаде топова са Купе,20 км од Загреба,први пута Србе у Хрватској довела у у директну конфронтацију са свим Хрватима и омогућила јачање ,како ви кажете,усташке струје у Хрвата и наш нестанак као народа.Нитко није био уз нас,а идеолози сулуде политике испоручили су нас како ви кажете,усташама. Видите,ова два лика из чланка нису у Сабору,добивају мање од промил гласова ,а Шешељ је,прелази цензус. Видите ,ако сте интелектуалац,а јесте,ако волите народ свој,а волитe,онда будимо критични и према себи. Зашто?Па ако не градимо мостове,градимо барем понтоне,да не потонемо до краја. Ако сте поријеклом из Лике или око ње онда вам је ова порука јасна.
Раде Ковачевић
Ваше поруке су мени потпуно јасне,иако нисам из Лике,пошто сам рођен у граду који је добио име по Великом Књазу.Територијални интегритет и суверенитет Хрватске нису дискутабилни сами по себи,премда је,као што знате,Хрватска брже-боље пожурила да призна независност Косова,будући да Хрватску храни идеја слабе Србије,што је њен политички индикатив.Знам врло добро да су почетком деведесетих Туђман и остали тенденциозно и јавно неговали провокативну усташку реторику Хрватској,јер им је собзиром на спољни политички контекст,одговарала побуна Срба у Хрватској која је унапред била осуђена на пропаст.Срби у Хрватској нису могли да забораве своју ужасну судбину у току Другог светског рата,што их је вазда чинило лаким пленом усташких јастребова ослобођених,после пада Берлинског зида и неминовног слома Југославије,императива прикривања својих антисрпских интереса код куће и глумњења носталгичних патриота у расељењу.Бојим се да је етнички чиста Хрватска једино што усташки епигони могу да поднесу.
Preporučujem 3
Раде Ковачевић
nikola andric@Није овде спорно да појединачни Хрвати и Срби могу бити пријатељи, такође у фокусу није ни разматрање позитивног економског учинка коју слободна трговинска размена доноси становништву где год да се остварује.Својевремено је и Томас Пејн, (творац америчке Декларације о правима) констатовао како трговина трајно цивилизује људе и свугде условљава њихово лепо понашање.Овде се, међутим, ради о томе да је хрватска држава у два маха, први пут у околностима када су хрватској држави у залеђени били нацистичка Немачка и Вермахт,а други пут када су јој у залеђини били уједињена Немачка и НАТО,први пут спровела погром, према МКИЈ-у,око700. 000 Срба,а други пут прогон око 500.000 српских житеља из Хрватске.Проблем је усташка идеологија, реторика и политика, која се укоренила у све институције савременог хрватског друштва.Дакле, како наћи решење за овај проблем и наставити даље,а да се више никада не догоди да историјске околности повампире усташку идеологију уништења српског народа?
vujica
@@Petar ZAGREB.Petre tvoja namera u komentaru je verovatno imala za cilj da "pomiri" komentare za i protiv pretnji ambasadorki Srbije.Medjutim mislim da to neće uspeti.Ti pominješ Hrvate i Srbe u kontekstu borbe protiv madjarizacije.Pitam te što ne reče ni reči o nešto bližim događajima.Treba iako je sve jasno objasniti,kako to da se Hrvatska u tri rata( 1 i 2 svetskirat i Bombardovanje Srbije1999 godine i svim događajima devedesetih)nađe na strani Austrougarske,Nemačke(HITLERA,Japana, ItalijeI Zapadnih sila SAD i EU iako Hrvatska nije bila član EU u to vreme). Samo mi molim te nemoj reći da to nisi znao jer ti u to niko neće poverovati.
Раде Ковачевић
Како пролази обичан грађанин Хрватске српског порекла, ако је овако отворено изложен проусташком атаку и порузи званични српски амбасадор у Хрватској? Каква порука се шаље грађанима Хрватске српског порекла, ако не: губи се из Хрватске! Каква порука се шаље избеглицама из Хрватске, ако не: не враћајте се, није вам овде место! Штошта није у реду у српско-хрватским односима, али од свих проблема најтежи је проблем укорењивања усташке идеологије у свим институцијама хрватског друштва. Та идеологија усмерена је на српство, на погром српског народа у Хрватској, на његов прогон и етничко чишћење из Хрватске. Хрватски званичници данас хвале Туђмана и зову га оцем нације, а он је организатор највећег етничког чишћења у срцу Европе скраја 20. века, па и макијавелистички провокатор који је добро знао како ће српски народ у Хрватској реаговати на усташку реторику и политику спочетка 20. века. Ниједна реч овде написана не доводи у питање територијални интегритет и суверенитет Хрватске.
Петар,ЗАГРЕБ.
Г.Андрићу.На трагу сте.Грађанску Хрватску градили су Хрвати кроз своју националну интеграцију у 19ст. и Срби у Хрватској. Срби су имали идеологију ми јесмо Срби,али наша домовина је у Хрватској и заједнички са Хрватима градимо Хрватску. Хрвати су водили политику да су им Срби најближи и да само са Србима у Хрватској могу против мађаризације и само са Србима могу ујединити хрватске земље. Таквом политиком Хрватска је могла бити стабилна.Држава два народа.Једног већег и једног мањег. У Хрвата је увијек постојала јака струја.Ми немамо ништа са Србима,они су реметилачки фактор.Када им се пружила прилика са Анте Павелићем,зна се што је било.Али мора се признати да без оне прве струје Хрвата не би Србљи преживјели усташки погром. Без заједничке борбе Хрвата и Срба,против усташа и нацизма не би било ни СР Хрватске у федерацији. Несретне 91.г.када су догађаји били убрзани,дио Срба у Хрватској издани од Рачанове струје,први пута су помислили да могу живјети изван Хрватске у јединственој српској држави ,што су једва дочекали они Хрвати чија је политика ,ми немамо ништа са Србима и први пута Срби у Хрватској остали су сами.Милошевић им је окренуо леђа,а Туђман их је отпухао са хисторијске позорнице. И сад нам је земља пуста.А они који заступају политику да немају ништа са Србима и даље по инерцији воде земљу на "побједничкој"идеологији у пропаст. Нису свијесни да је наш етнографски простор заједнички,да су сви демографски вишкови потрошени и да нестанак Срба значи и нестанак Хрвата. И могу вам рећи да се ја међу Хрватима осјећам угодно.Као да сам међу својим Србима. Посебно је занимљиво да они Хрвати који кажу да немају ништа са Србима су све сличнији Србима.Епика,јуначке пјесме,слава побједе,нитко им ништа немере.Од славља не виде пропаст. Не може се живјети на идеологији негацији туђега ,а не имати ништа самосвојног.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja