utorak, 01.12.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
nedelja, 13.05.2018. u 21:44 Boško Jakšić

Jerusalimska selidba

Nova američka ambasada, koja se danas provokativno otvara, biće u Jerusalimu, ali je pitanje da li i u Izraelu
(Фото Бета/АП)

Posle povlačenja Amerike iz sporazuma sa Iranom o nuklearnom programu, Donald Tramp ispunjava još jedno predizborno obećanje koje doliva benzin na zapaljivi Bliski istok: Sjedinjene Države danas otvaraju ambasadu u Jerusalimu.

Iako diplomatsko preseljenje iz Tel Aviva za Jerusalim nema konfliktni potencijal kao u slučaju Irana, Tramp je ponovo pokazao da vodi politiku konfrontacije sa svetom u kome vlada konsenzus oko toga da konačni status grada treba da bude prepušten izraelsko-palestinskim mirovnim pregovorima.

Tramp je 6. decembra formalno priznao Jerusalim kao glavni grad Izraela, a u Beloj kući su govorili da će prebacivanje ambasade iz Tel Aviva trajati godinama. U januaru je, obraćajući se izraelskom parlamentu, Knesetu, potpredsednik Majk Pens obećao da će se nova ambasada otvoriti najkasnije do kraja 2019.

Koliko se Trampu žurilo postalo je jasno kada je u februaru Bela kuća najavila da namerava da novu privremenu ambasadu u Jerusalimu otvori na 70. godišnjicu osnivanja Države Izrael. Tramp je čak najavio mogućnost da lično dođe u Jerusalim.

Kada je 1947. rezolucijom UN tadašnja britanska mandatna teritorija Palestina podeljena na arapsku i jevrejsku državu, Jerusalimu je dodeljen specijalan status uz preporuku da grad, kao i obližnji Vitlejem, budu corpus separatum kojim će upravljati UN. To se nikad nije dogodilo.

Čim je okončana britanska vladavina 1948, jordanske snage okupirale su Stari grad i istočni, arapski deo. Tako je bilo sve do junskog rata 1967. kada su Izraelci preuzeli kontrolu nad istočnim delom, anektirali ga da bi 1980. Kneset usvojio zakon koji čitav Jerusalim proglašava za „kompletnu i nedeljivu” prestonicu Izraela.

Dok se po kriterijumima UN Zapadna obala i istočni Jerusalim smatraju okupiranom teritorijom, i dok svet kritikuje njihovu ilegalnu judaizaciju, Tramp ne odustaje od provokativnog poteza.

Palestinci, koji istočni, arapski Jerusalim vide kao prestonicu svoje buduće države, smatraju da je šef Bele kuće jednostranom odlukom eliminisao SAD kao „poštenog brokera” mirovnih pregovora i uneo elemente nove neizvesnosti na Bliski istok.

Palestinski predsednik Mahmud Abas je izjavio da je odluka „šamar” Palestincima. „Ovaj potez ne samo da je ilegalan već će uništiti sve dostignuto na putu pravednog i trajnog mira između dve suverene države duž granica iz 1967, između Izraela i Palestine koji bi jedno uz drugo živeli u miru i sigurnosti”, kaže glavni palestinski pregovarač Saeb Erekat.

Militantni palestinski Hamas, koji upravlja Pojasom Gaze, poručio je Trampu da je „otvorio vrata pakla” pozivajući Abasa da prekine odnose sa Vašingtonom i da sporazume sa Izraelom iz Osla proglasi ništavnim. Islamski džihad je odluku nazvao „deklaracijom rata”.

Tramp je razgnevio i svoje arapske ali i evropske saveznike. Šefovi diplomatija EU u decembru su saopštili da neće slediti Trampov primer jer „ugrožava mirovni proces”. Generalna skupština UN ubedljivom većinom podržala je neobavezujuću rezoluciju koja poziva SAD da povuku odluku o Jerusalimu.

Izraelski premijer Benjamin Netanijahu opisao je UN kao „kuću lažova”, a od tada ponavlja da je „priznavanje realnosti suština mira, temelj mira”. Isto misli i Tramp opsednut željom da popravi odnose sa Izraelom narušene u vreme Baraka Obame zbog odbijanja vladajućih izraelskih konzervativaca da obustave gradnju ilegalnih jevrejskih naselja na okupiranim teritorijama. „Danas konačno prihvatamo očigledno: da je Jerusalim glavni grad Izraela. To nije ništa manje ni ništa više od prihvatanja realnosti”, izjavio je 6. decembra.

Tramp još kaže da i dalje podržava rešenje sukoba po principu dve države, da nema želju da diktira granice izraelskog suvereniteta, i da je uveren da će priznanje Jerusalima pomoći „napredovanju mirovnog procesa”: skidanje pitanja budućeg statusa Jerusalima – jedno od najsloženijih na agendi pregovora – doprineće realizaciji njegovog mirovnog plana koji se još razrađuje.

Preseljenjem ambasade na privremenu adresu u zgradu američkog konzulata u jevrejskom delu Jerusalima – dok se ne nađe bezbednija lokacija – Tramp je istovremeno raskrstio sa sedam decenija dugom praksom svojih prethodnika.

Iako američki zakon iz 1995. predviđa da SAD presele ambasadu za Jerusalim, i uprkos pritiscima proizraelskih političara i jevrejskih lobija, Bil Klinton, Džordž V. Buš i Barak Obama su zbog političke delikatnosti redovno potpisivali odlaganje sprovođenja te odluke na šest meseci.

Tako je bilo sve dok se Tramp nije uselio u Belu kuću i odlučio da Netanijahuu preda poklon na godišnjicu Države Izrael. Najbliže saradnike, uključujući i državnog sekretara, koji su ga savetovali da to ne čini, jednostavno je smenio. Ubedljivu većinu bivših američkih ambasadora u Izraelu, koji su takođe procenili da se radi o opasnom potezu, Tramp je ignorisao.

Gvatemala je zasad jedina uz SAD koja će preseliti diplomate za Jerusalim, mada je Netanijahu najavio da slične planove ima još šest neidentifikovanih država. „Ovo nije san. Ovo je stvarnost. Ponosan sam i ushićen”, izjavio je gradonačelnik Jerusalima Nir Barak. Izraelci će danas slaviti Trampa, ali kulminacija palestinskog nezadovoljstva mogla bi da bude dan posle današnje ceremonije.

Dan u kome Izraelci slave donošenje deklaracije o stvaranju jevrejske države, Palestinci decenijama obeležavaju kao „Dan nakbe”, Dan katastrofe, podsećajući se kako je 1948. više od 700.000 Palestinaca proterano iz svojih domova.

Možda i sa zemlje na kojoj se danas otvara nova ambasada – što nameće dilemu:

američka ambasada nalaziće se u Jerusalimu, ali pitanje je da li i u Izraelu.

Zgrada generalnog konzulata nalazi se u diplomatskoj zoni kvarta Arnona, ali je delom na teritoriji koja se i danas naziva „ničija zemlja”, prostoru unutar linije primirja iz rata 1948. na koji su pravo polagali i Jordan i Izrael. „Ničija zemlja je okupirana teritorija”, kažu Palestinci.

Komentari0
47a57
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja