sreda, 13.11.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 19:08
LIČNOSTI

Sve nijanse i šare Srbije

Gledaoci me prepoznaju još iz vremena „Oko magazina”, ali smatram da svako sebe dozira u medijima onoliko koliko mu prija. Nemam vremena za časopise o kuvanju, nezi kose i noktiju, šminkeraju. Glupo je što smo dozvolili da te teme budu proboj nekim figurama u javnom životu. Odbijam da budem deo toga, kaže Ana Babić koja je zajedno sa Slobodanom Šarecem vodi „Šarenicu”
Autor: Isidora Masnikovićutorak, 15.05.2018. u 13:00
Ана Бабић (Фото РТС)

Na 15. spratu palate „Politika”, ovog 22. februara, voditeljka RTS-a Ana Babić, nekada Emić, zajedno sa kolegama, ponosno je držala diplomu na kojoj je pisalo da je Jutarnji program javnog servisa najomiljeniji po izboru čitalaca TV revije.

Kada je pre deset godina zakoračila u Takovsku 10 kao novinar početnik, nije ni slutila da će jednog dana postati domaćin najdugovečnijeg jutarnjeg programa, ali i voditeljka rado gledane emisije „Šarenica”.

Njena karijera počela je 2008. na sajtu RTS-a, jednog septembarskog dana, priseća se, kada se i rodio portal ove medijske kuće.

– Redakcija sajta je bila moja prva profesionalna stanica, prvo iskustvo u pisanju, osmatračnica sa koje sam upoznala kako funkcionišu ostale redakcije, kako nastaju vesti, kako se sprema Dnevnik, i ko je ko u kući. Kao na lovačkoj čeki – živopisno objašnjava.

Potom je došao „Oko magazin”, rasadnik kadrova, a zatim je usledila i ozbiljna terenska gužva, novinarsko usavršavanje sa kolegama sa kojima i danas ima odnos koji je više od posla, ističe ponosno.

– Kod mene je sve išlo postupno i po redu. Onda je počelo buđenje kroz prozor mog i našeg Jutarnjeg programa, decenijama najgledanijeg i najomiljenijeg u Srbiji. Tu se terensko novinarstvo izmešalo sa informativnim. Sada imam nekoliko uloga – novinarka, voditeljka i lice koje prvo ugledate kada se probudite. Naravno, toga ne bi bilo bez ekipe koja stoji iza svih nas.

I tu nije bio kraj njene uzlazne linije. Usledio je i angažman u jednoj od najgledanijih zabavnih emisija kojom počinju vikendi – „Šarenici”, nakon odlaska njenog prepoznatljivog domaćina Živorada Žike Nikolića na drugu televiziju.

– „Šarenicu” smo nasledili, ali smo već posle prvih emisija pokazali šta nam je namera. Nismo se poredili, nismo se utrkivali, jer smo znali da radimo pravu stvar. I odmah smo se Slobodan Šarenac i ja prepoznali kao tim. Kad imate to, već ste pobedili. Nema to veze sa rejtingom, to je ono nešto neobjašnjivo, nema laži, sve je pravo, svaka emocija, svaka najava, svaki gost i priča sa njim. Onda dođu brojke da sve to potvrde. I došle su – sa velikim osmehom priča.

A šta je presudilo da baš ona postane deo „Šarenice”?

– Bila je interna audicija unutar televizije. Urednica Zabavnog programa Olivera Kovačević pozvala me je jednog petka, a sledećeg sam snimila prve dve emisije. Ne znam šta je presudilo, nisam se više vraćala na to, sada smo mi „Šarenica”. I na planu su sve nijanse naše Srbije, i šire. Sve boje, svaki dezen, i sve šare. Kad je nešto na početku, onda je malo treme i bojazni normalna stvar. Da nema toga, značilo bi da smo se izduvali, da nam je svejedno – iskreno odgovara.

Drago joj je što je išla stepenik po stepenik. Smatra da je to formula za trajanje… Trudi se da je nema ni previše, ni premalo na malom ekranu. To je njen životni stil, tvrdi, koji je vremenom postao i poslovna mantra.

– U svakoj redakciji, od sajta do „Šarenice”, trudila sam se da pokažem da je moja profesija novinarstvo, šta god danas imali da kažemo na tu temu. RTS je, srećom, još uvek zavičaj naše profesije, i mogu biti voditeljka, TV lice, ili šta god, jedno je sigurno – svaka informacija je proverena, i to temeljno. Samo tako mogu da idem zadovoljna na posao. I da ga radim onako, od srca.

A koja joj je redakcija do sada najviše prijala i, budući da je karijeru započela iza kamera, da li voli da se slika ili joj to predstavlja određenu nelagodu?

– Kamera je stara lija. Sve ta vidi, ali ima neke magije u tome. Nekad je velika neravnoteža između onog što ja mislim da sam odradila, načina razgovora sa gostima, neke najave, a ispadne potpuno druga priča. Lovljenje tog duha iz boce sa objektivom je valjda alhemija ovog našeg posla. Nikad nije samo crno ili samo belo. „Oko” je redakcija koja je najmanje u redakciji. U Jutarnjem, posle živa tri sata programa, tek onda ulazimo u redakciju, da vidimo šta dalje, odmah počinje sutra. „Šarenica” je kompleksna u svom pakovanju. Ona je slojevita, ima tu nekoliko kora, red smeha, pa pesme, pa vas najednom odvedemo u Studenicu, recimo, ili vas pozovemo u Vranje, zbog fantastične predstave... Nelagode nema, jer smo mi tu zbog gledalaca. Dobri domaćini za najbolju publiku i goste – samouverena je naša sagovornica, koja dobre voditelje prepoznaje po „onom nečem” čime plene.

– „To nešto” je onaj najmanji zajednički sadržalac za publiku, za sopstveni osećaj i pre svega za merila profesije. Cenim sve kolege koji predano stvaraju, šta god da rade, koji dolaze svakoga dana na posao bar sa poluosmehom, i one koji kada naprave priču upadaju u redakciju vrišteći od ushićenja. To je neprocenjivo, to su uzori – dodaje.

Sa kolegom Slobodanom Šarencem se dugo poznaje, ali nisu mnogo radili zajedno. Priseća se fudbalskog svetskog prvenstva u Južnoj Africi, kada je on radio specijalnu emisiju, a ona pripremala priloge „oko terena”. Dve godine kasnije se opet sreću, isto fudbalskim povodom. Šarenac ponovo radi specijalnu emisiju, a naša sagovornica putuje na Evropsko prvenstvo u Ukrajinu.

– Sedam dana u Lavovu i prilozi za emisiju, veliko iskustvo i dobra zabava. Lepo se slažemo, ima mnogo smeha, svega što je potrebno da postoji tandem. A da li se dobro dopunjujemo pred kamerama, to treba da kaže publika. Ocene koje stižu od kolega i šefova su više nego dobre, tako da mi nastavljamo kako smo počeli – sa puno samopouzdanja nastavlja razgovor.

Publika koja je pratila i do sada „Šarenicu” i dalje je uz njih. A dobili su i  nove gledaoce. To je, tvrdi, bio i plan, da pokažu da je „Šarenica” više od bilo čijeg imena.

– To je tradicija naše zemlje, ove televizije. Ono što ponudite, to se i očekuje. Mi smo obrnuli igricu. Ako pametno odgledate „Šarenicu”, videćete da je ona ista, ali i da je potpuno drugačija. To su te nijanse… Osluškujemo kritike i one su uvek dobrodošle. Komentari su za sada uglavnom pozitivni, tapšu nas, iako mnogi sigurno nisu očekivali veliki uspeh u brojkama, rejtinzima. Bićemo još bolji, časna reč – poručuje gledaocima.

Priznaje nam da nikada pre nije razmišljala o poslu u Zabavnom programu. Nekako je sve do sada bilo u vezi sa informativom.

– Čak i kada je promena neophodna, ili je poželiš, nikada se ne pravi „veći izlet”. Bila sam deo „Šareničine” publike, mi smo porodično vezani za RTS, razumljivo. Ali sve je drugačije s druge strane, naročito kada počinjete ispočetka, a svi kažu – pa to je staro odelo, nije po vašoj meri. Međutim, tvrdim da sam trenutno na pravom mestu u svom životu, i baš mi je leglo!

Sebe ne doživljava kao poznatu ličnost, već kao mamu dve devojčice, suprugu, ćerku… Taj redosled joj je, kaže, najvažniji. Onda je i deo novinarske porodice RTS-a, pa tek Ana iz „Šarenice”.

– Gledaoci me prepoznaju još iz vremena „Oko magazina”, ali smatram da svako sebe dozira po medijima onoliko koliko mu prija. Nemam vremena za editorijale o kuvanju, nezi kose i noktiju, šminkeraju. Glupo je što smo dozvolili da te teme budu proboj određenim figurama u javnom životu. Odbijam da budem deo toga – vrlo je kategorična po ovom pitanju.

Za svoju porodicu kaže da joj je amajlija. Svi joj nesebično pomažu, uključujući i bake… Tako da sve ide kako treba… Lepa je ta borba, zadovoljno se smejulji.

Kada se ustane rano, dan je veoma dug i svašta u njega može da stane, pod uslovom da počne po spisku.

– Kao za nabavku, pametan piše, pa se sve stigne. Slobodno vreme je rezervisano za porodične vratolomije – otkriva nam. Ćerke imaju pet i godinu i po. Mala i velika beba. Đuskaju vikendom od 9 sati uz „Šarenicu”, a onda tata i mama robuju njihovim zahtevima.

– Kako kažu stariji, sve prođe, sad je najbolje i najlakše. Prijatelji su tu, i kad je lepo  i kad zagusti, jer su pravi. Bogu hvala – ovim rečima završava razgovor Ana Emić Babić.


Komentari1
1c651
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Krasmenko Kulas
Ana Babic, dobar covjek i jos bolji voditelj kultne Sarenice. Samo napred Ana, pozdrav iz Australije!!!

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna / Mozaik /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja