petak, 25.05.2018. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 23:18
INTERVJU: LjUBODRAG JANKOVIĆ JALE, slikar

U mojoj žiži uvek je bio čovek

Pripisivali su mi elemente nadrealizma, fantastike, što svedoči da ovo što radim ima više slojeva. Po mojim kriterijumima to je pozitivno
Autor: Biljana Lijeskićponedeljak, 14.05.2018. u 22:00
(Фото Лична Архива)

Period od šest decenija predanog, svakodnevnog rada doprineo je da slikar Ljubodrag Janković Jale iznedri bogat opus koji čini oko 3.500 slika, više hiljada crteža, 50 grafika i oko 200 skulptura. Izbor najboljih radova ovog umetnika, koji je značajan predstavnik srpskog slikarstva druge polovine 20. veka, možemo da vidimo još danas, u dva izlagačka prostora u Beogradu. Reč je o retrospektivi slika, oko njih stotinak, iz svih stvaralačkih faza, u Umetničkom paviljonu „Cvijeta Zuzorić“ na Kalemegdanu i oko 50 crteža u Galeriji Ulus u Knez Mihailovoj.

Ljubodrag Janković Jale je diplomirao 1954. na Akademiji primenjenih umetnosti, u klasi Vinka Grdana, gde je kasnije radni vek proveo kao pedagog. Bavio se raznim disciplinama iz oblasti primenjene umetnosti, dobitnik je brojnih priznanja, između ostalih i Politikine nagrade. Iako okrenut figurativnom izrazu, slikao je izmaštan svet, mitove prevodio u likovne simbole, a metafore u njegovom delu čine monumentalna tela, obredni prizori, čudesni biljni i životinjski svet. Umetnik progovara o velikim životnim temama, kao što su starenje, bujnost mladosti, pulsirajući ciklusi prirode, o mističnom i duhovnom u čoveku. U domu ukrašenom delima koja svedoče o božanskoj prirodi ljudskog roda Ljubodrag Janković Jale je nastojao da precizno označi svoje umetničko sazrevanje u razgovoru za „Politiku“.

Aktuelnu retrospektivu obeležile su nabolje slike i crteži iz vašeg opusa, da li ste zadovoljni rezultatom?

Ova retrospektiva je rezultat dugogodišnjeg rada i možda je trebalo i malo ranije da se dogodi. Ove godine je do toga došlo na poziv Ulusa i na inicijativu Fondacije „Plavo“ koja se prihvatila organizacije postavke i izdavanja kataloga. Režiser same izložbe je Nikola Kusovac koji je sa Draganom Jovanovićem Danilovim otvorio retrospektivu.

Iako se ističe vaša opredeljenost za figurativno slikarstvo, vi ste imali i druge faze, neko je čak pomenuo i enformel. Da li je to tačno?

Ne, to je previd. Nikad se nisam okrenuo enformelu. U stvari napravio sam mali eksperimentalni opus, intimne prirode, kao želju da se okušam na nekom drugom planu. Za svoju dušu sam naslikao desetak slika, s apstraktnom potkom, s dozom asocijativnosti, koje gotovo niko nije video. To je bilo jedno samoobraćanje ili preispitivanje nekih mojih sposobnosti, kao hir da se oprobam u drugačijem. Bio sam bez ambicija da to produbljujem, to je napravljeno, zaokruženo i ostavljeno u tišini. Izraziti sam figurativac od početka i čovek je uvek bio u žiži moje pažnje. Pripisivali su mi elemente nadrealizma, fantastike i ja se ne branim od toga. Kritičari i književnici su to na svoj način različito tumačili, što svedoči da ovo što radim ima više slojeva. Po mojim kriterijumima to je pozitivno.

Koji su vas savremenici formirali u mladosti, kakva druženja, ali i neslaganja i sukobi su vas obeležili?

Uprkos svim nedaćama, oskudicama, siromaštvu u studentskom dobu, od šezdesetih pa nadalje kulturna klima je za slikarstvo bila apsolutno povoljna. To je bila eksplozija grupa, ideja, izložbi, kontakata. U socijalizmu su tada granice bile prilično zatvorene, ali se sve otvaralo vremenom. Svojevremeno sam dobio jednu divnu stipendiju za boravak u Italiji od mesec dana i preda mnom je dok sam obilazio to umetničko blago došlo do otkrivanja svetova, galaksija, lepote, vaskolikih vrednosti i zanata. Možete zamisliti kako sam se preporođen vratio u Beograd i nastavio da radim. Moja izložba crteža 1965. u Galeriji Grafičkog kolektiva je o tome svedočila. Krug ljudi u kojem sam se razvijao je onaj na kojem bi svako mogao da vam pozavidi. To su bili ljudi oko Mediale, oko Kinoteke, književnici, pesnici, bio je to period obrazovanja, kultivisanja. Kad je osnovan Muzej savremene umetnosti, gostovale su postavke italijanskog i francuskog slikarstva, američke likovne umetnosti. To je uticalo da se dođe, s mukom, naravno, do otkrića nekog sopstvenog sveta i do poetike koja se kasnije kroz vreme brusila.

Zašto ste u mladosti počeli da stvarate s tamnom paletom boja da biste u zrelim godinama došli do svetlih nijansi?

Tamna faza je rezultat prvih mladalačkih okršaja sa životom, lomova i razočarenja, a onda tu dolazi ona ideologija koju je Mediala nosila sa sobom, potom stavovi da je renesansa osnova slikarstva i paralelno s tim sledi odlazak u Italiju. Tako sam Pjera dela Frančeska znao napamet, a imao sam tu sreću da ga kopiram u stotinama kvadrata za potrebe filma „Čuvari zamka“ koji je bio koprodukcija „Avala“ filma i francuskih partnera. Tako se sve u životu nameštalo, a prepreke i nedaće su bile prevazilažene zahvaljujući toj klimi koja se razbuktala.

Vaša retrospektiva u „Cvijeti Zuzorić” počinje sa portretima Madone iz šezdesetih, iako se zna da ste uglavnom bili usmereni na ljudsko telo... Šta nam novo donosi retrospektiva vaših crteža?

Ti portreti – profili su dokaz da sam se u mladalačkoj fazi oslanjao na renesansu, gde sam čak i oko naslikao. Iz tog perioda ima dosta portreta koji su sada svuda po svetu, dok sam sedamdesetih imao unutrašnju potrebu da u slici naglasim formu i skulpturalnost, i osećaj treće dimenzije i volumena kojima sam bio opsednut od detinjstva. Tu se ogledao moj smisao za skulpturu i tada se rađaju ciklusi „Obala”, „Kupačica”, „Jahača”, „Konja”, „Heroja”. Novina na izložbi crteža su radovi sa istraživačkim karakterom. Reč je o autoprovokativnom metodu koji podrazumeva spontano pristupanje belini papira, bez ambicije da se nešto ozbiljno napravi. Postoji samo provokacija mrljama, flekama iz čega izlazi tkanje koje postupno počinje da biva izoštrena asocijacija koja ide u raznim smerovima.

Da li ste došli u iskušenje da vaše slike podražavaju okruženje ili je izazov da stvarate sopstveni svet bio jači?

Nikada nije prevagnula želja da slikam konkretne prizore i vreme ili određenu situaciju. Uvek sam težio tome da moje slikarstvo bude uopšteno u tom smislu da se odnosi na čoveka kao simbol života, a ne konkretno. Zato je ta uopštenost bila prisutna u svim fazama mog rada. I postoji prizvuk te jeze koja se odnosi na etnološki karakter slike, obrede i molitve. Afinitet prema oblicima koje negujem isključuje optiku koja bi se odnosila na bukvalno kopiranje prirode. Išao sam za tim da oblik bude izmešten kao elemenat kreacije i da on bude originalna forma koja je plod mog stava, mog odnosa i moje mašte, kao jedno bogaćenje oblika koji se nalazi u prirodi ili kao jedan moj lični rakurs i viđenje čoveka, života i prirode koji je meni prirođen.


Komentari0
bf3d3
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja