Konsultativno veće evropskih sudija izjasnilo se o usaglašenosti sa standardima nacrta amandmana na Ustav Srbije u oblasti pravosuđa koji je poslat Venecijanskoj komisiji. U većini tačaka mišljenje veća poklapa se sa onim koje imaju strukovna udruženja i nevladine organizacije koje se zalažu za depolitizaciju pravosuđa, rekla je predsednica Društva sudija Srbije Dragana Boljević. Ona je na konferenciji za novinare, ukazala da su strukovna udruženja identifikovala „pet velikih celina koje predstavljaju problem”, a da Konsultativno veće ima isti stav po pitanju najmanje tri.
– Izmenama Ustava pristupilo se zato što se država obavezala da smanji politizaciju pravosuđa, odnosno da ojača njegovu nezavisnost. Ne samo što se ona ne smanjuje nacrtom amandmana, već je i povećana i to do zabrinjavajućeg nivoa. U pogledu sudstva, to se čini na nekoliko načina. Na primer, i dalje nije jasno uređen odnos tri grane vlasti. Kontrola i ravnoteža, naime, važe za međusobni odnos zakonodavne i izvršne vlasti, koje međutim ne treba da kontrolišu sudstvo jer ono mora da bude nezavisno. Takođe, i dalje nisu propisane bitne garancije nezavisnosti: finansijske, slobode govora i udruživanje sudija. Visoki savet sudstva (VSS) gubi svrhu postojanja jer, da bi bio garant nezavisnosti sudija i sudova, on sam mora da bude nezavisan, a to mu nije obezbeđeno. Polovinu članova VSS bira politika – vladajuća većina ili samo tri državna funkcionera (u komisiji čiji su članovi predsednik Narodne skupštine, predsednik Ustavnog suda, predsednik Vrhovnog suda, vrhovni javni tužilac, zaštitnik građana). Amandmani predviđaju i da se VSS raspušta uvek kada sudijski i politički deo nisu saglasni – rekla je Boljevićeva.
Ona je dodala i da se nacrtom amandmana na Ustav omogućava ukidanje slobodnog sudijskog uverenja, kao i da je oslabljena sadašnja ustavna garancija nepremestivosti, pošto će sudije, bez svoje saglasnosti, biti upućivane u druge gradove i u sudove bilo kog ranga. Prema rečima Boljevićeve, nacrtom amandmana omogućava se masovno razmeštanje sudija „izbacivanjem” dosadašnje zabrane upućivanja sudija u drugi sud bez njihove saglasnosti. To predstavlja rizik od kažnjavanja „neposlušnih” i nagrađivanja „poslušnih”.
Što se tiče Konsultativnog veća evropskih sudija, čije je mišljenje objavljeno na sajtu Društva sudija, Boljevićeva je navela da su se njegovi članovi posebno izjašnjavali o tome da se nepropisivanjem razloga za razrešenje članova Visokog saveta sudstva, kao i raspuštanjem tog tela kad god su mišljenja podeljena, to telo slabi i čini politički podobnim.
– Stav veća je da pravosudni savet treba da bude neparnog broja i da većinu u njemu treba da čine sudije. Veće je ukazalo na svoje standarde, a potom navelo da najnoviji standardi predviđaju da savet bude sastavljen ili isključivo od sudija ili da oni budu u znatnoj većini, utoliko većoj ukoliko je nadležnost saveta uža, kao što je sad predviđeno. Posebno je ukazano na to da članovi pravosudnog saveta ne treba da budu aktivni političari, o čemu se ovde uopšte ne vodi računa, pa bi prema predloženim rešenjima član saveta mogao biti i ministar, a upravo je eliminisanje te mogućnosti bilo jedan od razloga zbog koga je država obećala promenu Ustava – dodala je Boljevićeva.
Ona je navela da ostaje da se vidi na koji način će Venecijanska komisija to mišljenje predstaviti svojim članovima, budući da za sada, uprkos molbama, komisija istrajava u tome da ne prosleđuje svim svojim članovima sve materijale koji su joj dostavljeni iz Srbije.
– Mišljenje Konsultativnog veća evropskih sudija, tela Saveta Evrope koje je osnovano sa svrhom da formuliše evropske pravosudne standarde, veoma je važno i bilo bi vrlo loše da drugo telo Saveta Evrope kakvo je i Venecijanska komisija, ima različita mišljenja o istim stvarima – zaključila je Boljevićeva.
