ponedeljak, 28.09.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
ponedeljak, 14.05.2018. u 22:00 Marijana Avakumović

Stanovi za bezbednjake poguraće građevinski sektor

Ova privredna grana prošle godine ostvarila je dobit od 8,9 milijardi dinara, što je ogroman skok u odnosu na 2016. kada je bila u minusu 12 milijardi dinara
Планирано је да за безбедњаке буде саграђено 20.000 станова (Фото Д. Јевремовић)

Stanovi za bezbednjake poguraće rast građevinskog sektora. Prošle nedelje vlada je usvojila Predlog zakona, takozvanog leks specijalisa, za izgradnju jeftinih stanova za pripadnike snaga bezbednosti. Tako, već krajem avgusta može da počne gradnja po 170 stanova u Vranju, Kraljevu i Nišu, najavila je Zorana Mihajlović, ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture.

Ovi gradovi već imaju spremne lokacije. Za Beograd se čeka konstituisanje nove gradske vlasti, ali se u naselju Zemunske kapije gradi jedan ogledni stan, za sve one zainteresovane kako bi u praksi videli izgled i komfor.

U Beogradu i Novom Sadu trebalo bi da bude sazidano po 400 stanova za pripadnike vojske i MUP-a.

Planirano je da u okviru projekta jeftine stanogradnje za bezbednjake bude sagrađeno 20.000 stanova, a budući da se o ovom modelu gradnje razmišlja i za ostale kategorije stanovništva, nije daleko od istine ministarkina procena da u narednih nekoliko godina Srbiju očekuje bum u građevinarstvu.

Procene su da će u poslednjem kvartalu ove godine, a naročito 2019. i 2020, stanogradnja za pripadnike službi bezbednosti doprineti rastu BDP-a za 1,5 do 2,5 procenata.

Mada građevinarstvo, posle nekoliko godina stagnacije, već pokazuje znake oporavka. Mihajlovićeva je na sastanku sa predstavnicima MMF-a pre nekoliko dana rekla da je upravo građevinska aktivnost „pogurala” rast BDP-a u prvom kvartalu 2018, koji je iznosio 4,5 odsto. A građevinarstvo, prvenstveno sektor stanogradnje, tom rastu je doprinelo sa 25 odsto.

– Pre četiri godine imali smo 500 gradilišta, danas ih je blizu 30.000, jer su danas uslovi potpuno drugačiji – dodala je Mihajlovićeva.

Bruto dodata vrednost u ovom sektoru u prvom kvartalu bila je 7,4 odsto veća nego u istom periodu 2017. Resorno ministarstvo očekuje da će do kraja godine bruto dodata vrednost građevinarstva biti 5,4 odsto za celu godinu, što je približno 0,1 odsto manje od bruto dodate vrednosti industrije, odnosno 0,1 odsto više od projektovanog doprinosa poljoprivrede, šumarstva i rudarstva.

Građevinski sektor, posle višegodišnjih negativnih rezultata u 2017. godini, poslovao je pozitivno. Prema podacima Agencije za privredne registre, ova privredna grana prošle godine ostvarila je dobit od 8,9 milijardi dinara, što je ogroman skok u odnosu na 2016. kada je bila u minusu 12 milijardi dinara.

 Bolji podaci u građevinarstvu rezultat su elektronskih građevinskih dozvola, manji broj procedura, i ukidanje parafiskalnih nameta u oblasti građevinarstva. Ukinuto je na primer plaćanje upotrebne dozvole, za šta je trebalo izdvojiti 0,2 odsto od vrednosti objekta, čime su smanjeni troškovi.

Goran Rodić, potpredsednik Građevinsko-industrijske komore, kaže da elektronske građevinske dozvole jesu doprinele rastu građevinske aktivnosti jer investitori ne drže zarobljen kapital čekajući odobrenja za gradnju. Ali, smatra da taj proces još može da se unapredi u smislu pojednostavljivanja procedura pri izdavanju raznih saglasnosti i bržeg donošenja urbanističkih planova. A to je sve posao lokalnih samouprava koje treba kadrovski osnažiti.

On smatra da domaće građevinske firme mogu da iznesu državni projekt jeftine stanogradnje za pripadnike vojske i da upravo treba angažovati lokalne firme i dobavljače u svakom gradu u kome se budu gradili stanovi za vojsku i policiju. To će im biti referenca za dalje poslove.

Do dozvole za sedam dana

Sedam radnih dana prosek je za izdavanje građevinskih dozvola, a u nekim opštinama i duže. Građevinske dozvole, ali i sva ostala rešenja iz ovog faha, u Srbiji se od početka prošle godine dobijaju elektronskim putem.

Statistika prati i gde se najviše izdaju dozvole. Ona iz meseca u mesec pokazuje da su građevinari najvredniji, a investitori najizdašniji u Beogradskoj, a zatim u Južnobačkoj i Južnobanatskoj oblasti. U Beogradu je prošle godine izdato dozvola za oko milion kvadrata. Od početka prošle godine u Srbiji je elektronski podneto 131.593 zahteva za neko građevinsko odobrenje, a do sada je rešeno 124.603 zahteva.

Komentari4
43e8c
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Dejan.R.Tošić
"Rast građevinskog sektora " ne postiže se subvencionisanom izgradnjom "jeftinih stanova" već stabilnom ekonomijom sa trendom rasta BDP od 6 % , sa povećanjem minimalne cene rada sa 140 dinara po satu na 220 dinara. Činjenica je da stan na periferiji Ljubljane,(znači 7 kilometara od mosta sa zmajevima) košta po kvadratu 2500 evra,a u centru ide do 5000 evra. Pa kako onda može neko i da pomisli a kamoli da izjavi da će se rast građevinskog sektora desiti ako se grade stanovi u Beogradu po 500 evra po kvadratu,to je moguće u Mladenovcu,Obrenovcu,Lazarevcu,Sopotu,Ritopeku,Boru,Majdanpeku,Bujanovcu,Preševu,ali tamo nema ko da to kupi ni po toj ceni.Ima li ekonomsko finansijskih stručnjaka u vladi ? Da li su prazne kancelarije Ministra ekonomije i Ministra finansija?
Aleksandar
Ostali da postanu bezbednjaci... Pa biće i za vas... Jednog dana... Hahahah...
stojan mišić
Od tog buma nema ništa. Energoprojekt kao glavni i najveci gigant građevinarstva se raspačava i neće te imati ni inžinjere. Radnika građevinara gotovo i da nema. Po neko koje ovde ostao nije više zaintresovan da radi na većim gradilistima. Težak posao a mizerno plaćen. Sumorna slika industrije u Srbiji.
Nikola Nesic
U startu je ideja pogubna. Kada bi bilo koji mladi bračni par koji nije iz ove kategorije, a planira da uzme stambeni kredit i narednih 20 godina se odredi prema otplati nepokretnosti, čuje za ovu ideju, zapitaće se da li da se upušta u ovu kupovinu. Možda će preko nekoga ili neke veze uspeti da dođe do ovakvog stana i prištedi. I tako u krug. Ovakva naivna obećanja države će zaustaviti prodaju, i one koji rade i grade u ekonomskim uslovima će upropastiti. Jedino gde se može prištedeti, je naknada za gradsko građevinsko zemljište, a ko kaže da se onda neki privrednici bliski vlasti neće dosetiti da pod obećanjem ili uslovima da će graditi za ove potrebe to zloupotrebe. Uopšte ideja da država nekome čini ustupke je uvod u mahinacije i do sada smo se toga nagledali. Praviti privilegovane, u nabavci deviza, cigara, nafte, uvozu bilo čega i sada građevinskog zemljišta. I na kraju za koga, za strukture koje ne privređuju, već se bave poslom koji može biti partijski kompromitovan.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja