petak, 22.01.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
utorak, 15.05.2018. u 22:00 Borka Golubović-Trebješanin

Ljudi ostare kada prestanu da se zaljubljuju

Više od veka posle Čehova, Nikolaj Koljada piše razgranatu, bujnu komediju „Šuplji kamen” u kojoj se poigrava motivima i likovima iz njegove drame „Tri sestre”, kaže Tatjana Mandić Rigonat, reditelj
Татјана Мандић Ригонат (Фото Лична архива)

Prvi put sam režirala jedan tekst Nikolaja Koljade. Zahvalna sam mu što je napisao komad za tri glumice i glumca koji su stariji od 60 godina. I to kakav komad! I zahvalna sam što sam komad „Šuplji kamen” mogla da radim sa vrhunskim umetnicima: Lanetom Gutovićem, Brankom Petrić, Radom Đuričin, Ljiljanom Stjepanović, Katarinom Marković. Rad na ovoj predstavi neponovljivo je iskustvo života u pozorištu, kaže za „Politiku” rediteljka Tatjana Mandić Rigonat koja je posebno vezana za rusko dramsko stvaralaštvo. Posle režija po delima Čehova, Dostojevskog, Viripajeva za novi susret sa beogradskom publikom odabrala je najnoviji komad Nikolaja Koljade „Šuplji kamen” koji je upravo premijerno izveden na sceni UK „Vuk Stefanović Karadžić” u Beogradu.

„Muzika svira tako veselo, vedro, i čoveku se tako živi! O, bože moj! Proći će vreme, i mi ćemo otići zauvek, bićemo zaboravljeni, biće zaboravljena naša lica, glasovi... O mile sestre, život naš još nije završen. Živećemo! Muzika svira tako veselo, tako radosno i, čini se, još samo malo i mi ćemo saznati zašto mi živimo, zašto patimo... Kad bismo znali, kad bismo znali!” Ovim rečima Čehov završava dramu „Tri sestre”. Više od veka posle Čehova, Nikolaj Koljada, primećuje Tatjana Mandić Rigonat, piše razgranatu, bujnu komediju „Šuplji kamen” u kojoj se, na jednom od njenih nivoa, poigrava motivima i likovima  iz Čehovljeve drame „Tri sestre”. Samo za razliku od likova Olge, Irine, Maše, koje su mlade, u Koljadinom delu su svi likovi, osim Natalije, u trećem dobu. U penziji su. Galina Sergejevna i Vera Sergejevna bivše su nastavnice književnosti i maternjeg jezika, Larisa Sergejevna je bivša nastavnica fizike, a Igor Petrovič je bivši  violinista u Operi. Za svet rada, oni su svi bivši, suvišni, nepotrebni, otpisani i nevidljivi. Ali za čudo života, za Eros mogućeg i Eros nemogućeg oni su i dalje neispevana pesma, neispričana priča.

Kakav je svet Koljadinih junaka „trećeg doba”: Galine, Larise, Vere Sergejevne i Igora Petroviča? A kakav mlade Natalije, odgovara naša sagovornica:

– O životu žena i muškaraca, kojima se, poetsko-medicinski, tepa da su u trećem dobu, malo se zna. O čemu misle, šta osećaju, čemu se nadaju ? Donose li godine neku višu mudrost? Izoštravaju li godine naše karaktere? Ili sa godinama sve gasne? Šta su godine uopšte u našim životima? Šta reč starost označava? Šta je mladost? Šta dušu čini živom, a šta je ubija? Kakva je uloga mašte, poezije, sveta čudesnog, u našim životima? Može li se živeti punim životom i u penziji ? Šta je punoća života, a šta praznina? Sva ta pitanja kruže po neočekivanim putanjama Koljadinog sveta drame i kristališu se u metaforičnoj priči o „Šupljem kamenu”.

Za mene je Koljadin „Šuplji kamen”, dodaje rediteljka, drama čežnje, neprolazne čežnje za čudesnim koje se krije u ljubavi, u potrebi da volimo i budemo voljeni. A petoro likova donosi pet različitih sudbina, životnih htenja i problema koji se isprepletu u jednom simboličnom danu Miholjskog leta. Sve te likove život boli na različite načine.

Delo „Šuplji kamen” progovara o ljubavi. Da li je moguća ljubav u poznim godinama, odnosno da li su muško-ženska prijateljstva stvarnost ili mit potrudila se da odgovori Tatjana Mandić Rigonat.

– Markes kaže: „Kada bih imao još jedan komadić života, dokazivao bih ljudima koliko greše kada misle da prestaju da se zaljubljuju kad ostare, a ne znaju da su ostarili kada prestanu da se zaljubljuju. Živeo bih zaljubljen u ljubav”. Svi se mi razlikujemo. Imam u sebi i Animu i Animusa. Svi smo mi bića u svetu i imamo mnoštvo identiteta, biološki, psihološki, socijalni, kulturni... Svaki pisac ima svoj svet muških i ženskih likova. O muškarcima i ženama kao takvim nemam stav, sa svakom novom predstavom otkrivam nešto novo. A što se prijateljstva tiče iz iskustva znam da je moguće, jer prijateljstvo je ljubav, a ljubav ima mnoštvo oblika.

Tatjana Mandić Rigonat u svojim predstavama insistira da reč bude snažna, da ima težinu.

– Reči mogu da zveče, ali ako prođu duboko kroz biće glumca onda dobijaju i punoću i značenje u pozorišnom smislu. U 21. smo veku i videli smo pozorište pokreta, pozorište bez reči, čak na Bitefu i predstavu bez glumaca. Pozorište može bez reči da postoji, ali bez misli i emocije ne – kaže rediteljka.

Komеntari4
f4d28
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Onako samo usput
Zaljubljivanje?Neka hvala...
sozgas
Tu je trik, prijatelju. I kad se ulupas do kraja kao ja sada - da probas opet.
Necu da ostarim!
Kad ljudi ostare? Kad prestanu da zbijaju sale na svoj i tudji racun. Kad prestanu da se segace. Kad prestanu da vode ljubav. Kad ne idu na famozno grcko ostrvo Santorini. Kad prestanu da pijuckaju kafu na drugom po redu od Marmontove "stekatu" (ima ih desetak) na splitskoj Rivi, gledajuci splitske djevojke koje im promicu pred ocima. Covjek ostari i onda kad prestane sa "joggingom". Isto tako i kad prestane da se okrece za nekom zgodnom curom. I kad prestane da plese uz jazz muziku Stan Getza, takodje ostari. Ostari i kad prestane da se oblaci kao mladic. I kad vise ne oblaci farmerke "lewis strauss" i na noge "converse" - ostari sigurno! Covjek ostari i kad bez prestanka misli na neke neprijatne stvari koje su se dogodile u njegovoj proslosti. A i kad vise ne vole miris jasmina, bagrema, lipe. Covjek ostari i kad se druzi s mrzovoljnim ljudima. Ostari i kad ne vodi ljubav barem jednom sedmicno. Ostari ako zivi tamo gdje nema dovoljno sunca. Volim zivot. Necu da ostarim!! (Dj.Te.)
Branislav A. Boskovic, dipl. inz. elektrotehnike
Љубав, музика и још по нешто нијесу само за младост. Ко то осећа увијек ће се осјећати млад. Зато народе наш, што чешће слушајте музику, волите се итд.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja