sreda, 19.09.2018. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 22:16
ANALIZA JEDNOG USPEHA: ŽELjKO OBRADOVIĆ

Iz Mišovićevih patika na vrh Evrope

Trener Fenerbahčea, koji u Beogradu juriša na svoju desetu titulu Evrolige, uvek je vukao prave poteze, kao onda kad je trebalo nove „adidaske“ trampiti za dotrajale „superge“...
Autor: Aleksandar Miletićsreda, 16.05.2018. u 10:57
Жељко Обрадовић (Фото Н. Неговановић)

Danas je najlakše pored imena Željka Obradovića staviti odrednicu – „nenedmašni trener evropske košarke“, međutim, nije lako objasniti kako je stigao do toga. Mukutrpan rad i talenat su opšta mesta kada se priča o nečijem uspehu, a ono što Obradovića razlikuje od drugih jesu hrabre odluke u prelomnim trenucima karijere.

Na osnovu mnogih razgovora sa Obradovićem i ljudima koji ga najbolje poznaju, usudili smo se da izdvojimo neke trenutke u njegovom životu, bez kojih njegov put ne bi bio popločan tolikim podvizima. Ili bi, možda, bio sasvim drugačiji...

ČAČAK – Biti rođen u Čačku (Obradović 9. marta 1960) velika je privilegija kada se bavite košarkom, jer malo je gradova u Evropi koji imaju takvu košarkašku tradiciju. Za razvoj ovog sporta u tom gradu najveće zasluge ima – uz svo uvažavanje tamošnjih pionira košarke – Radmilo Mišović, najbolji srpski šuter svih vremena. Značio je za Čačak više no što bi danas za Valjevo Miloš Teodosić da kojim slučajem igra u Metalcu. Dragan Kićanović je u knjizi „Radmilo“ (Svetislava Markovića) rekao da „bez Mišovića ne bi bilo sporta u Čačku“, a Obradović ga je nazvao „najpopularnijim Čačaninom svih vremena“.

„Bio nam je idol. Da nismo imali privilegiju da ga gledamo kao dečaci, mnogi od nas se ne bi bavili košarkom“, kazao je Obradović čiji nadimak ŽOC (Željko Obradović Cepač) veliča njegove šuterske mogućnosti koje ipak nisu mogle da se mere s Mišovićevim (prosek iznad 30 poena po meču, pet puta najbolji strelac Prvenstva Jugoslavije, u to vreme najbolje lige u Evropi).

Obradović nam je jednom prilikom ispričao da od svih pehara Evrolige više pamti stare, pocepane patike koje mu je na ulasku u prvi tim Borca dao Mišović. Ustvari, to je bila trampa: Mišović je poželeo da ima njegove nove „adidaske“, a Obradović ih je bez razmišljanja skinuo i uskočio u dotrajale „superge“... Njegovoj sreći nije bilo kraja...

BARSELONA 1973. – Kao trinaestogodišnjak s velikom pažnjom je pratio u štampi i preko televizije Evropsko prvenstvo u Barseloni 1973, na kojem je naša reprezentacija osvojila svoje prvo evropsko zlato. Tu se prvi put pojavio na velikoj sceni drugi idol čačanske košarke Dragan Kićanović. „Zaljubio sam se u košarku dok sam gledao taj šampionat“, rekao je Obradović i istakao da je to jedna od „najupečatljivijih slika iz njegovog detinjstva“.

MORAVA – Možda jedna reka ne može da bude toliko bitna za karijeru jednog sportiste, međutim, Obradović ovako objašnjava uspeh čačanske škole košarke: „Ko jednom umoči ruke u Moravu, taj ne može da promaši“!

PROFESOR NIKOLIĆ – Jedan od utemeljivača jugoslovenske škole košarke profesor Aleksandar Nikolić je odmah posle osvajanje zlatne madalje na Svetskom prvenstvu u Manili 1978. otišao da u čačanski Borac! Bila je to srećna okolnost za sve igrače i trenere Borca, pa i za Željka Obradovića koji je u toj sezoni (1978/79) postao sa tim klubom juniorski prvak Jugoslavije (bio je i najbolji strelac šampionata sa 128 poena). Nikolić mu je kasnije bio savetnik, u njegovoj debitantskoj trenerskoj sezoni, u Partizanu (1991/92).

BEOGRAD – Prelazak iz Čačka u Beograd 1984. godine. Veliki korak napred. Bila je to ideja Partizanovog trenera Zorana Slavnića, koju je oberučke podržao sportski direktor kluba Dragan Kićanović.

SVESKA – Još kao igrač Obradović je pokazivao sklonosti ka trenerskom pozivu. Beležio je sve ono što mu se sviđalo kod njegovih i protivničkih trenera, a saigrači su za vreme tajm-auta često gledali u njega.

IVKOVIĆ – Jedna od najznačajnijih ličnosti u njegovoj karijeri jeste Dušan Ivković koji ga je i kao igrača i kao trenera uveo u reprezentaciju. U prelomnom trenutku, kada je preko noći prihvatio Kićanovićev poziv da iz patika pređe na klupu Partizana (kraj proleća 1991) uradio je nešto što 99 odsto ljudi ne bi: prihvatio je takav rizik i lišio sebe neprocenjive privilegije da kao kapiten poslednje reprezentacije Jugoslavije podigne pehar evropskog prvaka u Rimu (i vrapci na grani su znali da ćemo biti prvaci). Tu svoju odluku je teška srca saopštio na aerodromu Ivkoviću koji ga je potapšao po ramenu i poželeo mu sve najbolje u trenerskom poslu.

ISTANBUL 1992 – Đorđevićeva trojka u poslednjem sekundu protiv Huventuda.... Prva sezona na klupi i istorijski uspeh Partizana: jedina titula kluba u Kupu šampiona (Evroligi) i jedina „tripla kruna“. Taj tim ne samo da je bio najmlađi osvajač tog pehara svih vremena već i jedini koji je samo jedan meč odigrao na svom terenu (zbog sankcija UN). Ujedno, to je i poslednji pobednik ovog takmičenja bez stranaca.

TEL AVIV 1994 – Druga senzacija koju je režirao u Evroligi! Kad neko dva puta za tri godine osvoji pehar sa autsajderom onda je jasno da to nije slučajnost. Ovaj uspeh je bio dokaz da je Obradović nešto posebno.

ATLANTA 1996 – Prvo veliko takmičenje na klupi reprezentacije i srebrna olimpijska medalja. Osvojena u čuvenom finalu sa selekcijom SAD u „Džordžija domu“ u Atlanti. Veliki podstrek u karijeri.

PANATINAIKOS – Prelazak u Panatinaikos je, kao i mnoge odluke pre toga, bio pravi potez. Među pet titula Evrolige sa „zelenima“ nalazi se i njegovo trenersko remek delo: fajnal for u Bolonji 2002. Tada je Panatinaikos, predvođen Bodirogom na terenu, uspeo da pobedi iako je gubio sa 14 poena razlike od domaćeg „tima snova“ Kindera (Đinobili, Rigodo, Jarić, Smodiš, Grifit, Bećirović, Andersen...).

FENERBAHČE – Opet u istoriji košarke. Prvi trener koji je jedan turski klub upisao na listu osvajača Evrolige.


Komentari2
ea5ec
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

артиљерац
Малопре гледам долазак "Фенербахчеа" у Београд,и схватим да је Жељко Обрадовић за 26 година бављења тренерским позивом узео 9 титула првака Европе с разним клубовима.Једна на мање од 3 године.Смеши му се десета. Свака част.
Siki
Lepo je i sigorno satisfakcija za Radmila Misovica.Secam ga se kao igraca,tada nisu bile trice,a On je davao po cetrdeset koseva u tadasnjoj Jugo ligi.Veliki trener Obradovic seca se svojih uzora,odlika velikih ljudi

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna / Sport / Sportske priče

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja