četvrtak, 29.10.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
sreda, 16.05.2018. u 13:10 Danijela Davidov-Kesar
SRPSKI LEKARI U SVETU

Naša doktorka leči male Dance

Pedijatar dr Tatjana Zaharov radi u Univerzitetskoj bolnici u Odenseu, svakodnevno spasavajući živote teških hematoloških bolesnika
Др Татјана Захаров (Фото лична архива)

Hvala što ste mi spasili život - jedna je od najčešćih rečenica koju pedijatar dr Tatjana Zaharov, iz Univerzitetske bolnice u danskom gradu Odenseu, svakodnevno čuje kada mali pacijenti napuštaju kliniku.

Nije joj lako da iz dana u dan gleda kako se dečaci i devojčice bore s opakim malignim bolestima krvi, ali joj snagu daju njihovi osmesi kada se završi lečenje i kada rezultati pokažu da su iz borbe s opakim oboljenjima izašli kao pobednici.

Za razliku od rada u Srbiji, kaže da može dosta rasterećenije da obavlja svoj posao jer ima mogućnost da propiše bilo koji lek za koji smatra da je dobar za pacijenta ili da ga pošalje u najbolju svetsku kliniku ukoliko proceni da će to moći da mu pomogne.

Ovu interesantnu doktorku obožavaju i kolege koje se ponekad čude zašto ostaje da razgovara s pacijentima i kada prođe radno vreme. Njoj to, kako objašnjava za „Politiku”, uopšte ne pada teško. Tako je naučila u Srbiji.

– Medicinska sestra s kojom radim u ambulanti jednom je pitala moje pacijente šta će da rade ako odlučim da se vratim u Srbiju. Oni su odgovorili da će oni svakako da plate avionsku kartu i dođu na pregled gde god da radim, ali da treba da se zapitaju kolege u bolnici hoće li im biti teže ako bi ostali bez mene. Moram da istaknem da su me kolege mnogo lepo prihvatile iako je možda u početku postojalo malo nepoverenje. Sećam se situacije kada sam jedina ja pogodila pravu dijagnozu za pacijenta i rekla šta treba da se radi u njegovom slučaju, a koleginica je sve to proverila i pohvalila me pred drugima, rekavši kako ja čitam u medicinskim knjigama i ono što piše sitnim slovima, a na šta mnogi ne obraćaju pažnju – kaže dr Zaharov.

Ova doktorka u Danskoj živi već 12 godina i pre Univerzitetske bolnice u Odenseu radila je u još dve manje klinike. Ranije o odlasku u Dansku nije razmišljala, ali je prelomni trenutak nastupio posle jednog boravka na Kongresu evropske respiratorne medicine.

Tada je dobila mogućnost šestomesečne plaćene edukacije u ovoj zemlji. Shvatila je da će ovde moći da nastavi usavršavanje i da radi u prestižnim klinikama, pa je odlučila da kaže „zbogom” svojim gradovima Dimitrovgradu i Nišu i da se s porodicom preseli u Skandinaviju. U početku nije bilo lako jer je trebalo savladati teški danski jezik. Ipak, nije odustala.

– Dok sam radila u Srbiji, mnoge nepravde sam morala da istrpim. Sve vreme sam se nadala da će biti bolje, ali sam u jednom trenutku shvatila da se situacija neće promeniti i da je bolje da okušam sreću u drugoj zemlji. Kao pedijatar morala sam u Srbiji dnevno da pregledam više od 50 pacijenata, a ovde najviše 20 malih pacijenata. Za svaki pregled se izdvaja pola sata. Drugačiji je odnos prema radu. Na posao se dolazi u 8 sati i nikad nije problem ako zakasnite jer niko nigde ne žuri. Radi se do 15 sati i ne postoje protekcije među pacijentima. Svakog 30. u mesecu stiže plata od koje može lepo da se živi – pojašnjava dr Zaharov.

Rodnu Srbiju nije zaboravila i svaki slobodan trenutak koristi da obiđe rodbinu u Beogradu i Nišu. Velika strast su joj putovanja pa odmore koristi da upozna neke zanimljive delove sveta. Kaže da joj prija život u Odenseu, inače rodnom gradu čuvenog pisca Hansa Kristijana Andersena, i da nije čudno što se Danci smatraju najsrećnijim narodnom na svetu.

U ovoj zemlji su čuda moguća i oni koji vredno rade mogu da ostvare svoje snove. Po njenom mišljenju, nikako nije tačna čuvena Hamletovska teza „da je nešto trulo u državi Danskoj”.

Komentari8
af1fd
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

nela
Nikad ne bih otisla iz zemlje gde je sve moje, i dobro i lose ! Potrebna je energicna borba da se sve menja i cisti, da se menja kompletan sistem uz ostro kaznjavanje svih prekrsilaca ! Nadam se da ce mladi koji dolaze , sve to sprovesti, a mi cemo ih podrzati ! Nisam bas odusevljena kada ljudi, koji se ovde iskoluju, odu i lece drugu decu , a nasa nemaju te, potrebne lekare ! To dobro znanje su ovde stekli, ali im druga zemlja postaje njihova ! Nemojte mi zameriti, samo tugujem zbog ovih prica !
jOVICA
U Danskoj je drugi odnos, demokratski stručna imenovanja nadređenih-direktora u zdravstvu a kod nas po stranačkoj liniji.Ako nadređeni nema stručne i sve druge potrebne reference, već je skolm verbalnom povređivanju podređenih, onda lekar kad to doživi, pacijent mora da oseti.Jedan pedijatar nije majci svog deteta izdala recepte za lekove a po nalazu protokola sa Dečje klinike BEOGRAD i to istog istog dana,nakon što je došao otac detea kod pedijatra ona je odmah izdala recepte, ali za toje podnela prekršajnu prijavu, zbog navodnog uznemiravanja. Prekršajna prijava je i dalje u fazi saslušanja stranaka. Dete se guši od asme a lekar neće da prepiše lek! Deprimiran lekar nije u stanju da shvati da tim nečinjenjem pravi Kvivino delo shodno članu 126 i 127 KZ. Srbije
Stevo
Mozda ce komentar delovati prepotentno, ali ne vidim drugo objanjenje za mnoge nevolje koje dozivi jedan deo gradjana Srbije. Srbija nije drzava, to je plagijat drzave, gde se vodi urodjenicka borba za radno mesto u drzavnoj sluzbi. To je jedino mesto gde je zaposleni zasticen i priviligovan, sa dobrim primanjima. Iz te pozicije ostvaruju na lak nacin svoje sebicne interese, a ono sto je temeljna funkcija drzavnih sluzbi ih vrlo malo interesuje. Najprostiji primer: odvoz i odlaganje smeca, cistoca naselja, kanalizacija, snabdevanje vodom i strujom gradjana, je redosled prioriteta u svim evropskim drzavama. Pogledajte kad je neko stavio na dnevni red ove probleme u tzv. drzavi Srbiji?Imate samo afere sa smecem, plasticnim jelkama, plasticnim kesama po drvecu u centru BG, zapustene ceste... Zato se ne ide, nego bezi iz Srbije i slicnih otpad drzava.
Josarian
Juče sam pričao preko Skype sa prijateljem koji je radio ambulantu u Kliničkom centru. Imao je 58 pacijenata. Svi su bili nervozni, svi se žale na čekanje, pri čemu on nije izašao iz ambulante za to vreme. Plata nije jedini razlog zašto lekari odlaze iz Srbije. Lekari odlaze jer rade u nenormalnim uslovima. Potpuno nenormalnim. I svaka agresija prema lekarima se u medijima opravdava, jer su "neljubazni". Pa ko je ljubazan sa 60 agresivnih ljudi koji bi svi preko reda da budu primljeni. Pazite, kada vidite da je postalo čudno da se pacijent ponaša pristojno, sve je jasno. Mi smo teško bolesna nacija, lekara je sve manje, a biće ih još manje.
Srba, Velika Britanija
'Док сам радила у Србији, многе неправде сам морала да истрпим. Све време сам се надала да ће бити боље, али сам у једном тренутку схватила да се ситуација неће променити и да је боље да окушам срећу у другој земљи.' - Sta reci a ne zaplakati. Zasto situacija u Srbiji ne moze da se promeni?
taki taki
Zbog mentaliteta većine ljudi koji u njoj žive Srbija ne može da se promeni.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja