petak, 25.05.2018. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 23:18
71. KAN

Bela protiv crne moći uz male posvete ljudima

O filmovima Larsa fon Trira, Vima Vendersa, Spajka Lija, Rorvaherove, Kore Ede, Džafara Panahija i dolasku Džona Travolte
Autor: Dubravka Lakićsreda, 16.05.2018. u 22:00
Из филма „Кућа коју је Џек изградио” (Фото Прес служба Канског фестивала)

Kan Sve čega se od perverznih, sadističkih brutalnosti mogao dosetiti Lars fon Trir je „strpao” u svoj novi film „Kuća koju je Džek izgradio” u kojem glavne uloge igraju Met Dilon, Bruno Ganc i Uma Turman. Ne čudi što je zvaničnu premijeru ovog filma, inače prikazanog van konkurencije, tokom projekcije u Teatru Limijer napustilo više od stotinu gledalaca. „Ogavština” je u njemu previše.

Kultni danski reditelj, osnivač filmskog pokreta Dogma 95, autor filmova poput: „Kraljevstvo”, „Slomljeni talasi”, „Evropa”, „Idiot”, „Ples u mraku”, trilogije „Dogvil”, „Manderlej” i „Melanholija”, „Antihritsta“ i „Nimfomanke“, u svom kreativnom „ludilu“ načinio je korak dalje – prikazuje i bastijalna sakaćenja žena i dece, lično smatrajući sve ovo groteskom. Na ovaj način se on ponovo vratio u Kan pošto je 2011. i zvanično bio proglašen personom non grata, posle zvanične konferencije na kojoj je uvredio Jevreje i sve žrtve nacizma i bio tokom izlaganja „blagonaklon prema Hitleru” (kasnije ga je i pevačica-glumica Bjork optužila za seksualno zlostavljanje tokom snimanja filma „Ples u tami”).

Nije sporno da je Lars fon Trir još uvek jedan od najtalentovanijih evropskih i svetskih reditelja, vidi se to i u slučaju filma „Kuća koju je Džek izgradio”. Problem je u tome što je u preterivanjima sada nezaustavljiv, što se okrenuo banalnosti i žanrovskoj reciklaži, neutemeljenoj psihologizaciji, manipulativnom sadizmu i ispraznim estetskim naglabanjima. Sve to u priči o američkom serijskom ubici Džeku koji dugi niz godina sladeći se ubija žene, muškarce i decu, smatrajući sve to svojim umetničkim delom, pri tome se suočavajući sa sopstvenim alter egom kroz razgovore sa psihijatrom u kojima se iznose i teze o tome kako umetnost služi dobru. Ako je i od fon Trira, previše je...

***

Sasvim drugi osećaj se stvorio posle gledanja filma još jednog kanskog povratnika – nemačkog reditelja Vima Vendersa. Njegov dugometražni dokumentarni film „Čovek od reči” takođe je prikazan van konkurencije. Venders je majstor dokumentarnog filma, setite se samo njegovih „Buena vista sošel klab” ili „Pine”, i to je sada u filmu o papi Franji opet snažno potvrdio. Vendersa ni u jednom trenutku nema ispred kamere, sav fokus je na njegovom filmskom junaku – na tom blagotvornom čoveku od reči. Čelniku katoličkog sveta, prvog rođenog i odabranog izvan Evrope, koji je ispred i iznad svega okrenut ljudima i koji poput Svetog Franje Asiškog (čije je ime i uzeo ustoličivši se u papsku stolicu) želi da reformiše crkvu i vrati je ljudima. Vrlo dobar film i portret verujućeg čoveka i njegove humanosti. I njegove širine sa kojom obuhvata ceo svet...

***

U glavnom takmičarskom programu viđen je i prvi od dva američka filma – „Crni pripadnik Klana” („Blackklansman”) legendarnog afro-američkog autora Spajka Lija. U simpatičnom, duhovitom, ali i snažno politički angažovanom kriminalističkom filmu u kojem u direktnu vezu dovodi povezanost rasističke scene sedamdesetih godina prošlog veka s jedne i Crnih Pantera sa druge strane sa današnjom vladavinom Donalda Trampa. Spajk Li priča priču o crnom policijskom detektivu koji je na neobičan način uspeo da se infiltrira u redove pripadnika Kju-kluks-klana u Kolorado Springsu, portretiše i crne borce za ljudska prava i na izvrstan način inkorporira inserte iz filmova „Prohujalo sa vihorom“ (scena u kojoj Skarlet hoda oko mrtvih tela vojnika Konfederacije) i Grifitovog „Buđenja jedne nacije“ (scena akcije Kju-kluks-klana)...

U konkurenciji se ponovo uspešno predstavila i italijanska rediteljka Aliće Rorvaher (i u ovom filmu igra njena sestra Alba) sa „Srećnim Lazarom”, filmskom pričom o italijanskim seljanima koji žive na usamljenom posedu sa plantažom duvana što pripada ostareloj grofici. U prvom delu filma nudi se neka vrsta seoske kmetske bajke, da bi se u drugom delu otkrilo da su filmski junaci držani u zabludi. Vreme kmetova je odavno prošlo, uvedeno je obavezno školstvo i pravo glasa, o postojanju mobilnih telefona da i ne govorimo. Junaci filma Rorvaherove su ne svojom voljom „promašili” vek, grofica ih je držala daleko od stvarnosti...

I plodotvorni japanski autor Hirokazu Kore Eda doneo je sa filmom „Kradljivci” dosta radosti u festivalske dvorane. Još jedan njegov dobar film u kojem se reditelj osvrće na socijalnu nepravdu koja je sve izraženija u savremenom Japanu. Ovog puta to čini kroz priču o porodici koja je udomila jednu staricu kako bi mogla da prima njenu penziju kada ova umre, kroz priču o lažnoj otmici devojčice koju spasavaju od neodgovornih roditelja i priču o značaju porodice koja svoju snagu i važnost gubi i u Japanu...

Novi film iranskog reditelja Džafara Panahija koji se još uvek nalazi u kućnom pritvoru takođe je osvojio simpatije kritičara. Naziv filma „Tri lica” ukazuje zapravo na tri lica iranskih glumica, od kojih je jedna bila slavna tokom sedamdesetih godina prošlog veka, druga je slavna danas, a treća bi mogla da postane slavna kada bi joj sredina u kojoj živi to dozvolila. Na ovaj, dovijajući način Panahi zapravo istražuje stanje u svojoj zemlji, otvara pitanja istine i stepen manipulacije filmske slike. Kroz ovaj film putovanja (slično kao u njegovom „Taksiju“) Panahi se poigrava filmskim ogledalima suočavajući sumnje i činjenice, ali i snimke mobilnim telefonom i filmskom kamerom...

***

U Kan je stigao i Džon Travolta. Prošlo je 40 godina od njegovog prvog kročenja na kanski crveni tepih. Tada (1978) sa hit-filmom „Groznica subotom uveče“. Sada sa filmom „Goti” u kojem tumači lik Džona Gotija mlađeg, legendarnog šefa mafijaške porodice Gambino u Njujorku. Uz to, slavni holivudski glumac je i učesnik zvaničnih kanskih filmskih razgovora u programu nazvanom „Randevu“...


Komentari2
db6a7
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

ocigledno
fon trir nije za nedeljom popodne...ako se gledalac "skocka" i uzme pod ruku gospodju sa tri kila sminke na licu i ocekuje da se u bioskopu lepo provede ( i usput bude vidjen) bolje da rezervise mesto u nekom restoranu s pogledom...
Zoran Markovic
Lep prikaz festivala. I filmova i autora. Ali papa Franjo NIJE "првог рођеног и одабраног изван Европе". Medju papama je bilo vise onih rodjenih u Aziji (Bliski Istok, Sirija,...) i Africi (Severna Afrika). Jeste to bilo davno, ali ako se mi necega ne secamo, to ne znaci da se nije desilo.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja