petak, 16.04.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
sreda, 16.05.2018. u 22:00 Marko Lakić
PROJEKAT ZA SPAS DRŽAVNIH PUTEVA

Putarina za teretnjake i na magistralnim putevima

Ukoliko zaživi ideja „Puteva Srbije” država bi mogla godišnje da zaradi 66 miliona evra
(Фото Д. Јевремовић)

U „Putevima Srbije” osmislili su način kako da reše problem sa kamiondžijama koji zaobilaze auto-puteve i tako izbegavaju da plate putarinu. Prevoznicima novac ostaje u džepu, ali država plaća njihov ceh. Vozila čija se težina meri tonama ne habaju samo asfalt, već i njegov temelj, koji se deformiše pod prekomernim opterećenjem. Tada više ne pomažu zakrpe, pa ni novi slojevi asfalta, a putari navode i ugroženu bezbednost saobraćaja i zagađenje.

– Taj problem će sa rastom privredne aktivnosti i pratećim transportom robe i sirovina biti sve izraženiji. Mi, nažalost, sada imamo apsurdnu situaciju da država priliv od putarine, umesto za redovno održavanje postojećih i izgradnju novih puteva, izdvaja za sanaciju štete koju načine teretna vozila. Složićete se da je to van svake logike – kaže Milenko Caković, izvršni direktor Sektora za naplatu putarine pri Javnom preduzeću „Putevi Srbije”.

Naplata putarine za teretna vozila na državnim putevima, prema njegovim rečima, u početku bi, ako država odobri primenu ovog projekta, bila primenjivana samo za kamione težine 12 i više tona. Plan je da naplatom putarine potom budu obuhvaćeni i teretnjaci teži od tri i po tone.

Projekat „Teretna elektronska naplata putarine” (TENP) predviđa da duž puteva i deonica po kojima kamioni sada jezde besplatno počne postavljanje portala. To su nosači iznad kolovoza na koje se postavljaju senzori za detekciju i klasifikaciju vozila. Svaki portal je radio-opremom povezan sa centralnim softverom koji će obračunavati kroz koliko je portala kamion prošao i na osnovu toga izračunavati iznos putarine.

Naplata će se obavljati automatski, bez zaustavljanja vozila. Tokom prolaska kamiona, portal radio-vezom uspostavlja komunikaciju sa posebnim uređajem u vozilu i automatski se skida „kredit” koji je prevoznik unapred uplatio, ili mu se prosleđuje račun na osnovu postpejd ugovora. Vozila koja prođu bez opreme za naplatu biće fotografisana, a vlasnicima sleduje kazna.

– Sistem TENP zasniva se na sistemu elektronske naplate putarine koji se već koristi na auto-putevima u Srbiji. Razlika je samo u tome što kod TENP-a nema naplatnih rampi. To je velika prednost ovog rešenja jer postavljanje portala ne zahteva ozbiljnije infrastrukturne radove i moguća je realizacija u etapama – objašnjava Caković.

U praksi to bi značilo da na putu Pojate–Kotroman duž 228 kilometara bude postavljeno 27 portala. Ibarska magistrala od Orlovače do Preljine (125 kilometara) bila bi pokrivena sa 19 portala. Za putni pravac Kikinda–Beograd planirano je 10 portala razmeštenih duž 124 kilometra, a od Beograda do Vatina (91 kilometar) – devet. Put od Batočine do Kragujevca pokrila bi samo dva, a od Pančeva do Ralje, preko Kovina, četiri portala.

Što se tiče ekonomskog aspekta, odnosno prihoda od naplate putarine za teretnjake, može da posluži primer obilaznice oko Beograda. Put od petlje kod Dobanovaca do petlje u Bubanj potoku, dužine 41,4 kilometara, bio bi podeljen na sedam deonica. Putarina za šlepere teže od 12 tona samo na tih sedam deonica donela bi prihod od 4,24 miliona evra, dok bi ta suma u slučaju proširenja putarine i na vozila teža od tri i po tone porasla na 5,18 miliona evra godišnje.

Prema proračunima Sektora za naplatu putarine JP „Putevi Srbije”, koji je i razvio „Teretnu elektronsku naplatu putarine”, realizacija ovog projekta koštala bi manje od 40 miliona evra. On bi obuhvatio 291 deonicu širom Srbije, dužine 3.264 kilometra. Postavljanje jednog portala košta oko sto hiljada evra, a očekivani prohod od TENP-a kreće se oko 66,48 miliona evra na godišnjem nivou. Sve to koštalo bi kamiondžije 0,126 evra po pređenom kilometru, što je u kategoriji vozila teških 12 i više tona 30 odsto jeftinije od putarine na auto-putu.

Dvostruko jeftiniji od regiona

Kilometar vožnje po auto-putu u Srbiji vozači putničkih vozila plaćaju 0,03 evra. U Turskoj ta usluga košta 0,039, u Grčkoj 0,045, a u Italiji 0,05 evra. Putarina u Hrvatskoj je dvostruko skuplja – 0,06, dok u BiH po kilometru treba izdvojiti 0,061 evro.

I putarina za kamione u Srbiji je jeftinija nego u Sloveniji, Slovačkoj, Hrvatskoj, Francuskoj i Italiji. U odnosu na Mađarsku i Nemačku naša putarina dvostruko je niža za kamione sa dve, četiri i više osovina. Za kamione sa tri osovine putarina je jeftinija čak tri puta.

Komеntari13
81e97
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Мариа Варга
Од Богојевачког моста (држ. граница) преко села Богојево, Каравуково, Српски Милетић камиони који заобилазе ауто-путеве и избегавају да плате путарину ( возила чија се тежина мери у 30-40 и више тонама) не хабају само асфалт, већ и његов темељ, који се деформише под прекомерним оптерећењем. Угрожено је безбедност саобраћаја, камиони често изазивају саобраћајне несреће, прегазе мештане у селу. Несносна је бука и загађење ваздуха. У Богојеву је фронт сваке куће оштећен и одваја се од осталог дела куће. Пукотине су у свим кућама у предњим собама. Питамо се када ће се госдода коначно смиловати и повезати аутопут од Богојевачког моста до аутопута Нови сад-Суботица, и то ван насељених места ? Мост је 1980-те изграђен, прошло је од тада 38 година, зар није време да се коначно сете и изграде и оних 35 километара до аутопута?.
Pedja
Koliko se secam, I kamiondzije placaju taksu za puteve prilikom registracije. Ili im povecajte pausal ili im ga ukinite...
Саша Микић
Питање је чији су то камиони? За стране постоји решење са издавањем вињета и давањем дозвола за транзит само одређеном броју возила годишње, као што раде и друге земље. А у случају и једних и других поставити на путеве, које желимо заштити, знак забране за пролаз возила са великим осовинским оптерећењем. Проблем је само како транспортовати робу из ''наших'' фабрика када до многих места у којима се оне налазе нема ваљаних путева који могу да издрже толико велике камионе, а такође ни железница се није баш нешто показала са великом брзином транспорта.
Поп
Да су Срби више организованији и јединственији увели би систем као у швајцарској. За преднисти те врсте превоза сву су видели какав је.
Саша
Уведе се лепо систем државног пореза на путеве на оснобу тежине/емисија издувних гасова а наплатне рампе се укину. Проблем заобилажења се реши али исто тако и проблем гужви на рампама. Научите како је Холандија то урадила пошто има убедљиво најбоље путеве у Европи/свету, најбоље путоказе а и брзо поправљају. Пара у Србији има али се троше на мање паметне ствари.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja