četvrtak, 29.10.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
četvrtak, 17.05.2018. u 22:00 Tanja Vujić

Barel iznad 80 dolara

Povlačenje francuskog „Totala” iz energoprojekta u Iranu podstaklo najviši rast cene nafte u poslednje četiri godine
Седиште француског „Тотала” на периферији Париза (Фото Бета/АП)

Francuski „Total” trepnuo je prvi. Suočen sa američkom pretnjom eksteritorijalnim finansijskim sankcijama u slučaju nastavka biznisa u Iranu (objavljenom 8. maja), „Total” je u sredu uveče odlučio da se potpuno povuče iz projekta razvoja najvećeg gasnog nalazišta na svetu „Južni Pars”, na desnoj obali Persijskog zaliva. Iza odstupnice najvećeg stranog investitora u energetski sektor Irana – od labavljenja sankcija 2016 – stoji preteći jednostavna logika tekućeg globalnog finansijskog poretka.

Naime, firma sa oko 10 milijardi dolara ulaganja u SAD, koja 90 odsto svojih poslovnih transakcija obavlja posredstvom američkih banaka, „Total” sebi jednostavno ne može da dozvoli rizik zabrane poslovanja na Volstritu. Ta pretnja – izopštenja sa globalnog dolarskog tržišta sa centrom na Volstritu – decenijama od Drugog svetskog rata najstrašnija je za sve koji posluju u tom dominantnom globalnom finansijskom krugu.

„Nastavak biznisa u Iranu usledio bi samo ukoliko bi ’Total’ od SAD dobio izuzeće od sankcija i uz saglasnost EU”, navodi se u saopštenju te francuske megafirme. Izgledi za takvo „izuzeće” minimalni su ako se zna da je Vašington već najavio spremnost da prema Iranu uvede „najviši mogući stepen sankcija”.

Za svetske berze strateških sirovina, koje od povlačenja SAD iz sporazuma o nuklearnom programu 5+1 sa Iranom pomno prate reakcije vodećih izvoznika nafte, kupaca barela i njihovih poslovno-finansijskih partnera, „Totalovo” uzmicanje bilo je okidač za dramatično dizanje cene nafte, najveće u poslednje četiri godine.

Barel severnoatlantske nafte („brent”) dostigao je juče vrednost od 80,18 dolara. Laka teksaska nafta poskupela je istovremeno na 72,20 dolara po barelu: obe cene nisu inače viđene od novembra 2014.

Vrtoglavi uzlet cene barela – uz prognozu američke banke Morgan Stenli da bi barel iduće godine mogao koštati i 90 dolara – uslovljen je ovog puta višestrukim geopolitičkim i poslovnim zagonetkama od kojih berze hvata panika.

Naime, ako dolarsko tržište danas pokriva 90 odsto svih globalnih finansijskih transakcija, kakve su šanse da bilo ko od onih koji posluju u zelenoj valuti ostane u biznisu sa Iranom?

Recimo: nemački „Simens”, Dojče banka, „Lufthanza”, „Folksvagen”, „Mercedes Benc” ili BASF , anglo-holandski „Šel”, francuski „Reno”, austrijski OMV, italijanski „Sapijem” i „Eni”, indijska državna petrokompanija ili ruski „Zarubeznjeft”, globalni pomorski džin „Maersk”, južnokorejski „Daevu”...

Na stranu potencijalne štete po privatni biznis u slučaju nastavka posla u Iranu ili penala za povlačenje iz ugovorenog biznisa na desnoj obali Persijskog zaliva, berze crnog zlata – pre 12. juna kada ističe rok trajanja tekućeg sporazuma 5+1 – strepe i od nepredvidljivih daljih poteza Irana.

Naime, kakav je interes Irana da ostane u tom (bez Amerike) „krnjem” sporazumu o nuklearnom programu? Koliko bi Iran – u slučaju potpunog ukidanja tog sporazuma – mogao da smanji izvoz nafte i da li bi time uticao na snabdevenost svetskog tržišta? Istovremeno, da li bi Teheran stvarno „smesta” nastavio sa obogaćivanjem uranijuma i kako bi to dočekale SAD i Izrael, na primer. Sa druge strane, kako bi stanovništvo Irana reagovalo na mogućnost nove izolacije od sveta i ponovno ekonomsko posustajanje petog svetskog izvoznika crnog zlata?

Tržišta petroleja pred ovakvim neizvesnostima gledaju da se što bolje obezbede za budućnost.

No, geopolitički košmar – najmanje do 12. juna kada će biti jasno šta je ostalo od sporazuma 5+1 – nije jedini faktor koji diže cenu barela od Sibira do Arabijske pustinje i Oklahome.

Neizvesni potezi američkih proizvođača nafte iz uljanih škriljaca, u ovom trenutku nepredvidiva reakcija Rijada i Moskve i njihovih petrosaveznika, odnos Kine – najveće iranske petromušterije prema sankcijama Teheranu do 4. novembra i rast premije na rizike – zbog mogućih nenaslutivih komešanja na Bliskom i Srednjem istoku već ovog proleća i leta... smatraju se vodećim faktorima koji mogu da uznesu cenu nafte i daleko iznad sadašnjih 80 dolara po barelu. „Uzbunjivača” na globalnom petrotržištu ima još: od neizvesnog raspleta krize u Venecueli i moguće potere Evrope za novim snabdevačem crnog zlata usred sezone godišnjih odmora, do novih pravila tankovanja goriva Međunarodne pomorske organizacije  Naime, koliko od 2020. veliko brodovlje moraće da koristi naftu sa daleko manje (0,5 procenta) sumpora nego danas (3,5 procenata).

„Američka nafta neće moći da pritekne u pomoć u izradi poželjnih ’srednjih destilata’ budući da je isuviše laka”, ističe izveštaj banke  Morgan Stenli. Po oceni te američke banke, svetsko tržište nafte ulazi u period smanjene snabdevenosti, koja će „verovatno uticati na cenu”. Doba jevtine nafte je – nakon nekoliko postkriznih godina predaha – izgleda pri kraju?

Komentari4
15afd
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Voislav
Zivim u inostranstvu ali sam zadrzao naviku da citam Politiku. Imam jednu primedbu na kvalitet komentara pojedinih saradnika Politike. Naime, neke kitnjaste fraze kao"crno zlato" umesto prosto i jednostavno "nafta", sto je inace krace i svima poznata rec, jednostavno nije "cool" kako bi rekli mladji. Koliko mi je poznato takvo "zastranjivanje" retko se srce.
ВлаДо
Да ли је Персијски Залив нека велика река која тече и има леву и десну обалу?
Hoki
Ameri kazu ili sa sa nam ili protiv nas - mnogo vise ce slediti primer Totala
i Kina i Rusi
Кина и Руси улазе у утакмицу и тачка.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja