Inflacija u Srbiji je niska, trenutno iznosi 1,1 odsto međugodišnje, i nakon većeg usporavanja nego što je očekivano tokom prva četiri meseca 2018. godine očekujemo da će blago krenuti uzlaznom putanjom. Predviđamo da će u ovoj godini biti bliže donjoj granici, koja iznosi 1,5 odsto. Približavanje inflacije centralnoj vrednosti cilja od tri odsto očekujemo u drugoj polovini 2019. godine, izjavila je juče Jorgovanka Tabaković, guverner Narodne banke Srbije (NBS) na predstavljanju majskog Izveštaja o inflaciji dodajući da su na veće usporavanje inflacije uticale i niže uvozne cene od očekivanih, kao i niski troškovi u proizvodnji hrane.
Guvernerka je rekla da se pozitivni ekonomski trendovi nastavljaju, a da se oni očekuju i u ostatku godine. Po njenim rečima mere ekonomske politike dobro su odmerene i stvorile su osnovu za održivo ubrzanje rasta bruto domaćeg proizvoda (BDP) od oko 3,5 odsto u ovoj i u 2019. godini. Iako u NBS smatraju da postoje osnove da bi rast ove godine mogao biti i brži, u centralnoj banci zadržavaju konvencionalnu procenu rasta.
U prvom tromesečju su nastavljena i pozitivna fiskalna kretanja uz suficit budžeta od 0,4 odsto BDP-a, dok je tekući spoljnotrgovinski deficit smanjen 6,3 procenta međugodišnje, pri čemu su i uvoz i izvoz dvocifreni. Rast uvoza je, između ostalog, podstaknut skokom stranih direktnih investicija usled čega su povećane potrebe preduzeća za uvozom opreme i repromaterijala. Učešće problematičnih kredita u ukupnim plasmanima banaka značajno je smanjeno i na kraju marta iznosilo je 9,2 odsto, što je ispod nivoa iz pretkriznog perioda.
Tabakovićeva je takođe navela da su ublažavanje monetarne politike NBS, odnosno smanjenje referentne kamatne stope po 0,25 procentnih poena u martu i aprilu, kao i rast ekonomske aktivnosti i oporavak tržišta rada, uticali na pad kamatnih stopa na dinarske kredite i doprineli rastu kreditne aktivnosti na 7,5 odsto međugodišnje u martu. Kreditiranje privrede je od početka godine poraslo 5,1 odsto međugodišnje, dok je rast kredita stanovništva blago usporio na 10,9 procenata.
– I dalje je visok neto priliv stranih direktnih investicija, koji je viši oko dva odsto međugodišnje, a koji je pojačan i neto prilivom po osnovu portfolio investicija. Procenjujemo da će neto priliv stranih direktnih investicija za celu godinu biti na nivou od oko 2,6 milijardi evra, rekla je Tabakovićeva.
Ukoliko se rast ukupnih investicija u osnovne fondove (osnovna sredstva, građevinske objekte) nastavi sličnom dinamikom u ostatku godine, NBS procenjuje da bi njihovo učešće u BDP-u dostiglo oko 22 procenta. Glavni rizici u pogledu projektovanih veličina potiču iz međunarodnog okruženja i to različitih monetarnih politika Evropske centralne banke i američkih Federalnih rezervi, kretanja cena na tržištima sirovina, pre svega nafte, kao i turbulencijama na valutnim tržištima.
