U Srbiji je porastao broj obolelih od malignih bolesti, naša dužnost je utvrđivanje istine o tome da li je uzrok bombardovanje naše zemlje projektilima sa osiromašenim uranijumom, rekao je Darko Laketić (SNS), predstavljajući poslanicima Skupštine Srbije predlog za formiranje komisije za istragu posledica NATO bombardovanja 1999. godine po zdravlje građana i životnu sredinu, na čijem čelu će biti on. Mada, sudeći po diskusijama, svi podržavaju formiranje komisije, ni ova rasprava nije prošla bez međustranačkih obračuna oko toga ko je kriv za bombardovanje.

U vrlo iscrpnom uvodnom izlaganju Laketić je, između ostalog, rekao da se komisija neće ograničiti samo na radiološke efekte bombardovanja, već i na hemijske, jer ih oni prevazilaze, pošto su bombardovana i hemijska i druga industrijska postrojenja. Naveo je da će za članove komisije predložiti poslanike i pozicije i opozicije, kao i da će se naročito koristiti istraživanjem komisije italijanskog parlamenta o zdravlju vojnika ove države angažovanih na KiM, gde je daleko najviše lokacija gađano osiromašenim uranijumom. Dodao je da mu je predsednik italijanske komisije Đan Pjero Skanu preneo da su oni uspeli da dokažu uzročno-posledičnu vezu između povećane učestalosti malignih bolesti kod italijanskih vojnika koji su se nalazili u sektoru na KiM i osiromašenog uranijuma. Prema njegovim rečima, u rad komisije biće uključeni stručnjaci, a prvi preliminarni izveštaj biće gotov do 2020. godine, dok će parlament na svakih šest meseci davati presek rada.

Najavljujući podršku komisiji, Vojislav Šešelj (SRS) kazao je da se vidi koliko je to važno po „uznemirenosti američkog ambasadora Skota, koji kaže da je pušenje, a ne osiromašeni uranijum kriv za povećanje malignih oboljenja”. Naveo je da je broj pušača smanjen sa 44 odsto, koliko ih je bilo 1998. godine, na 38 odsto, koliko ih je danas, a da je 1998. godine 18.841 oboleo od raka, da bi ih 2015. bilo 38.066, a „jedini uzročnik tom porastu je osiromašeni uranijum, uz rušenje raznih postrojenja i curenje štetnih materija”. Istakao je da su „Amerikanci u svojoj zemlji ugasili postrojenje koje je pravilo penetratore od osiromašenog uranijuma, jer je to povećavalo zračenje od 380 grama uranijuma, a na našu zemlju su izručili 10 tona osiromašenog uranijuma”. Pomenuo je Komisiju UN koja se bavila ovim pitanjem: „Senegalac Bakari Kante, šef misije programa UN, podneo je izveštaj o stravičnim posledicama bombardovanja Srbije, koji nikad nigde nije objavljen, zaključan je u fioci UN”.

Petar Petrović rekao je da će JS glasati za komisiju, navodeći da su se „odjednom podigli NATO zaštitnici pričajući kako osiromašeni uranijum nije štetan, zapanjujuća je izjava jedne dame, koja mnogo voli NATO, da je osiromašeni uranijum dobar za beljenje dečjih zuba, a Kajl Skot kaže da je povećan broj obolelih od raka zbog pušenja, a ne zbog osiromašenog uranijuma, potrebna nam je ova komisija”.

Podršku komisiji iskazao je i Zoran Živković, lider Nove stranke, rekavši da ima puno razloga za to i dodao da „ova komisija apsolutno ne treba da se bavi opravdanošću bombardovanja, za to nema nikakvog opravdanja, nije ga bilo tada, niti ga ima danas”. Kazao je da je rok za izveštaj predug. Laketić je odgovorio da je italijanska komisija radila od 2005. do 2018. godine, da je rok do 2020. primeren.

Miroslav Aleksić (NS) kazao je da je osnivanje komisije važno, ali „zašto baš sada, zašto nije formirana 1999, vlada Mirka Marjanovića je bila na vlasti do 2000, u njoj su bili Aleksandar Vučić, Tomislav Nikolić, Jorgovanka Tabaković, Vojislav Šešelj, a sada jedan deo tih ljudi predlaže ovu komisiju”. Aleksić je, između ostalog, kazao kako je Vučić u to vreme rešavao svoj stambeni problem. Predsedavajući mu je isključio mikrofon, a Nataša Jovanović (SRS) rekla mu je da je bio dužan da reaguje dok je Aleksić govorio, „lažno se predstavljajući kao promotor neke stranke koja nije izašla na izbore, a čiji je predsednik Vuk Jeremić, onaj koji je bio uljuljkan u stanu u Londonu dok su ovde padale bombe”. Darko Laketić je Aleksićeve reči okarakterisao kao „uvođenje politike u osetljivu temu, a zašto komisija nije formirana posle 2000, pa zbog političkog poltronstva Zapadu, a nama je cilj zdravlje ljudi”.

Branka Stamenković (DJB) kazala je da „može ova komisija, ali ako nam je prva briga zdravlje ljudi, mnogo više nam treba komisija o uticaju siromaštva na zdravlje ljudi”. Dodala je: „Da li vi znate da na pijacama u Beogradu prodavci cene trešanja i jagoda ističu po komadu, ovo je jeftin pokušaj spinovanja da se ne priča o pravim problemima, gde će vam duša?”. Reagovao je Veroljub Arsić (SNS), rekavši da bolestan čovek može i da ozdravi, ali da osiromašeni uranijum ostavlja posledice na potomstvo. Dodao je: „Desio se zločin, zločinci gledaju da ga opravdaju, a naš šljam ovde, kome izgleda dolari vire iz džepova, radi zajedno sa njima da srpskom narodu nabije osećaj kolektivne krivice zato što su nas 78 dana bombardovali, pa treba da ih je sramota!”

Gordana Čomić (DS) kazala je da podržava komisiju, ali da je greška što je predložen predsednik iz vladajuće koalicije. Podršku komisiji najavio je Boško Obradović (Dveri), koji je rekao da je i ranije trebalo da bude formirana.