nedelja, 22.09.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 22:20

Mali nasilnici znaju da ih zakon štiti

Školarci često ne shvataju da su izloženi vršnjačkom nasilju, mada zabrinjavaju i podaci o porastu netolerancije prema drugim narodima na Balkanu
Autor: Katarina Đorđevićčetvrtak, 17.05.2018. u 22:00
Психичке повреде болније су од батина (Фото А. Васиљевић)

Kada je Dragana Ćorić, predsednica udruženja „Roditelj” i profesorka Pravnog fakulteta u Novom Sadu, držala predavanje o prevenciji vršnjačkog nasilja u osnovnoj školi na Voždovcu, jedan dvanaestogodišnji učenik prišao joj je i objasnio: „Ja mogu da ubijem, silujem i opljačkam koga hoću, a vi mi ne možete ništa jer sam krivično neodgovoran do 14. godine. Možete samo da kaznite moje roditelje.”

– Iako ekstreman, ovaj komentar jeste ilustracija teze da je nasilje postalo moneta za komunikaciju između đaka koji savršeno dobro poznaju odredbe Krivičnog zakonika i znaju da zakonodavac nema načina da ih kazni zbog činjenja krivičnih dela – podsetila je Dragana Ćorić na jučerašnjoj konferenciji o vršnjačkom nasilju, održanoj u organizaciji udruženja „Drug nije meta”.

Iako rezultati jednog od najobimnijih Unicefovog istraživanja o nasilju u školi, sprovedenog u okviru projekta „Škola bez nasilja – ka sigurnom i podsticajnom okruženju za decu”, govore da je čak 44 odsto učenika bilo izloženo vršnjačkom nasilju, praksa pokazuje da sami đaci često ne prepoznaju nasilno ponašanje ili smatraju da je ono normalan deo školske svakodnevice.

– Kada decu pitate „da li ste bili žrtve nasilja u prethodna tri meseca” odgovoriće vam da nisu, a kada im postavite potpitanje „da li vas je neko zadirkivao, vređao ili vam otimao stvari”, najčešće odgovaraju potvrdno. I odraslima je nasilje sinonim za fizičke povrede, a ako modrica nema, skloni su da kažu „to su dečja posla”. Kao da zaboravljaju da su psihičke povrede mnogo bolnije od batina – ocenjuje dr Dragan Popadić, profesor socijalne psihologije na Filozofskom fakultetu u Beogradu.

Dr Smiljka Tomanović, profesorka sociologije porodice na Filozofskom fakultetu, smatra da se u našoj zemlji neguje kultura agresivne komunikacije, od igranja u pesku do parlamenta.

– Mene veoma zabrinjava porast netolerancije prema drugačijima. Istraživanje koje se sprovodi u deset zemalja regiona pokazalo je da kod mladih osoba, starosti od 15 do 29 godina, postoji visok stepen netolerancije prema grupama koje su različite. Tako mladi u Srbiji i Hrvatskoj pokazuju visok stepen netolerancije prema homoseksualcima, dok su mladi Slovenci netolerantni prema Romima – istakla je.

– Primetno je da svuda u regionu postoji visok stepen socijalne distance prema pripadnicima ostalih balkanskih naroda, a to su mladi koji najčešće nisu bili ni rođeni za vreme građanskog rata u bivšoj Jugoslaviji. Postoji jedna vrsta identitetskog zatvaranja u odnosu na sve koji su drugačiji: mladi u sebi nose ideju etničkog neprijatelja, koji se etiketira kao Hrvat, Bosanac ili Srbin – navela je dr Tomanović.

Dragana Ćorić je podsetila da je Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, koji je stupio na snagu u oktobru prošle godine, uveo nove i drugačije sankcije i za đake i za njihove roditelje.

– Ranije nije bilo dozvoljeno da se dete nasilnik premesti ni iz razreda u razred, a kamoli iz škole u školu, bez dozvole roditelja, a to je sada dozvoljeno uz odluku nastavničkog veća. Uvedena je i sankcija društveno korisnog rada za decu nasilnike, a već su pokrenuti i prekršajni postupci protiv roditelja nekih nasilnih učenika – zaključila je Dragana Ćorić.

Devojčice agresivnije na internetu nego dečaci

Vršnjačko nasilje je u porastu i danas ga najviše ima na društvenim mrežama, a u sajber prostoru nasilnici su češće devojčice nego dečaci. Član koordinacionog tela za sprečavanje nasilja u školama u Novom Sadu Biljana Kikić Grujić rekla je za Tanjug nakon Druge konferencije o vršnjačkom nasilju koje je organizovalo Udruženje „Drug nije meta” da su posledice vršnjačkog nasilja na društvenim mrežama dalekosežne i da deca obično nisu svesna tih posledica. Cilj im je da u virtuelnom svetu štetu koju čine drugom detetu ili grupi dece vidi što veći broj ljudi. „ Ono što je zabrinjavajuće je da je starosna granica počinilaca sve niža tako da deca već u trećem, četvrtom razredu osnovne škole vrše nasilje nad vršnjacima”, rekla je Kikić Grujić.

Dodaje da većina učenika nije svesna posledica i kada im se ukaže na njih oni obično kažu „mi smo se šalili”.


Komentari8
00795
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Nenad
Da ali zbog nakaznog sistema mozda su roditelji zaposleni a nemaju drugacijeg izbora u nekoj firmi gde robuju 12 sati dnevno 6 ili 7 dana u nedelji i nemogu da recimo nadziru dete . Nemaju nacina da to rade . Ranije je sve bilo drugacije u velikoj vecini slucajeva ocevi su sami radili a majke se bavile decom. Mnogi danas nemogu zaraditi ni za najosnovnije prezivljavanje radeci i dan i noc . Sistem je totalno izrabljivacki . Kako to resiti . Hocete vi mozda naterati gazde da podignu plate ocevima da bi majke ( tj. jedan bar roditelj ) mogle da se bave vaspitanjem i nadzorom dece . Lako je mudrovati . Mediji ( filmovi ) su prepuni nasilja i to su veoma lose poruke deci od malena . Deci su idoli kriminalci i prevaranti , sisate pevacice jer vide na primeru roditelja da se od postenog rada ni preziveti nemoze a kamoli ziveti. Krug je zatvoren . Za neki boljitak moramo napraviti radikalan zaokret i poceti ispocetka , kao nekad. A demokratiju na smetliste i izgraditi neki socijalniji sistem
Miloš
Eh, sa srećom. Samo biće jako teško. Zato, treba krenuti pre svega od roditelja. Sve to dolazi od kuće.
Драган
У античкој Спарти су имали ефикасне методе. Историја је учитељица живота.
Милош
Кад сам ја био клинац, кривични поступак је почињао код разредног старешине а завршавао се код ћалета и правосуђе је цветало. Сад можеш само да бираш хоћеш ли у затвор јер си применио васпитно-поправне мере или јер их је твоје дете применило на неком другом.
John
"Можете само да казните моје родитеље." Bojim se da ne može čak ni to. Roditelji ne mogu da isu u zatvor umesto dece. Eventualno bi mogli da budu tuženi u parničnom (ne krivičnom) postupku radi naknade štete koju je prouzrokovalo dete. Sa druge strane, nije rešenje ni spuštanje granice na 12 godina (ili 10). Šta bi se onda dobilo? Samo bi se napunio "Kruševac" i ostali domovi, a deca bi nastavila da divljaju i dalje. Krivični zakon je poslednja linija odbrane društva, ne prva (kao katapult i padobran u borbenim avionima - kad ne upali ništa drugo - skači). Ne može zakon da vaspitava decu niti može da ih nauči šta je dobro, a šta loše i zašto ne treba da rade loše stvari. Primer: Zakoni SAD su izuzetno strogi prema maloletnicima (a ne postoji donja granica ispod koje ne odgovaraju), čak može i da im se sudi kao odraslima. Je l' to doprinelo smanjenju maloletničkog kriminala? Nije.
John
@ Borivoje U tom slučaju mora se dokazati direktna (uzročno-posledična) veza između zanemarivanja i krivičnog dela koje je učinilo dete - da je delo uradilo jer je bilo zanemareno. Teorijski, to lepo zvuči. Ali u praksi je to nemoguća misija. @ Blagoje Imam kontrapitanje - kako znate da jesu smanjili?
Preporučujem 2
Боривоје Банковић
Родитељи и те како могу у затвор због занемаривања деце. Не, не може закон да васпитава децу, али може да наведе неодговорне родитеље на размишљање. Поред казнене, закон мора да има и сврху превенције и одвраћања.
Preporučujem 16
Prikaži još odgovora

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja