subota, 21.09.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 13:28

Maramboov dom u Noći muzeja

Pred posetiocima će biti na hiljade knjiga, pisma, fotografije, nameštaj i predmeti koje je koristio naš plodni književni istoričar i kritičar, dramski pisac, diplomata i fotograf
Autor: Milica Dimitrijevićpetak, 18.05.2018. u 09:01
Марамбоова радна соба (Фото М. Димитријевић)

Sutra od 17 sati pa do jedan sat iza ponoći, tokom Noći muzeja, senovito dvorište u Birčaninovoj 24 biće diskretno osvetljeno i vrata zdanja sagrađenog sredinom osamdesetih godina 19. veka širom otvorena – iza njih krije se dom Vojislava M. Jovanovića Maramboa (1884–1968), jednog od naših priznatih, a zapostavljenih intelektualaca. Unutar kuće u kojoj su zbog autentično očuvanog ambijenta snimane mnoge serije i TV drame, kao što su „Ranjeni orao”, „Božićna pečenica” i „Zaboravljeni umovi Srbije”, nalazi se na hiljade knjiga, brojni radovi, pisma, fotografije, nameštaj i predmeti koje je koristio čovek upamćen kao plodan književni istoričar i kritičar, dramski pisac, diplomata i fotograf, ličnost koja je obeležila prestonički život s kraja 19. i početka 20. veka.

Sve pomenuto deo je njegovog legata, koji pripada Univerzitetskoj biblioteci „Svetozar Marković” i od 1988. zapravo je njeno Odeljenje za narodnu književnost, što nije slučajno budući da je ta oblast bila posebno Marambou inspirativna. Dragana Mihailović, bibliotekar savetnik Univerzitetske biblioteke, koja je uz Vuku Jeremić autorka postavke u ovoj spomen-kući, ističe da posetioce očekuju tri celine koje na specifičan način evociraju uspomene na brojna Maramboova interesovanja, ali i na jedno prohujalo vreme.

– Naročita dragocenost ove kuće jeste u celini očuvana njegova radna soba koja, sa autentičnim radnim stolom, predmetima na njemu, starim gramofonom i pločama, beleškama u fiokama i zastakljenim policama sa knjigama, predstavlja njega intimno. Zanimljiv je podatak da je na poseban način vodio svoju prepisku, prvo bi pravio koncepte pisama, čak i nekoliko verzija, pa bi posle nastajali originali – kaže Dragana Mihailović i dodaje:

– Jedna od prostorija biće posvećena njegovim naučnim radovima i, pošto je bio veliki bibliofil, njegovoj ličnoj biblioteci i retkim izdanjima knjiga. Trebalo bi istaći reritetne primerke dela narodne književnosti, najstarije pokušaje prevoda južnoslovenskog usmenog stvaralaštva na evropske jezike, štampanih krajem 18. i u 19. veku u Londonu, Sankt Peterburgu, Sarajevu, potom bisere srpske publicistike, kao što su „Vila” i „Šumadinče” i knjige sa posvetama koje je dobijao kao cenjena ličnost u naučnim i kulturnim krugovima. Posebnost su i najstarija izdanja zbirki narodnih pesama o Kosovskom boju, od kojih je najvrednija zbirka Vuka Stefanovića Karadžića, izdata u Beču 1833, kao i pesmarice iz balkanskih ratova i oba svetska rata.

U trećoj sobi biće Maramboov fotografski rad, u čijim se motivima ističe Lisabon, grad koji mu je bio omiljen, u koji je najviše putovao, kojem se vraćao i koji je s emocijama ovekovečio.

– Fotografijom je počeo amaterski da se bavi već sa 16 godina, ostali su zabeleženi njegovi utisci sa prve izložbe na kojoj je učestvovao, vremenom je postao i jedan od najznačajnijih naših predstavnika u tom domenu. Stoga ćemo izložiti snimke iz perioda od 1902. do 1941, među njima i staklene ploče na kojima su rađeni radovi. Kolekcija je veoma bogata, mogu se videti lepote mnogih pejzaža sa mnogobrojnih putovanja, sačuvane su i prateće mape i brodske karte, zastupljeni su i portreti ženskih likova i poznatih savremenika. Tu su Andrić, Crnjanski, Rastko Petrović, Vinaver. Marambo je snimao i kralja Aleksandra Prvog Karađorđevića u trenucima predaha na prozoru Starog dvora – objašnjava naša sagovornica.

Publika će moći da se podseti i drama koje su nastale njegovim perom, od kojih je 2014. u Narodnom pozorištu bila postavljena ona pod nazivom „Naši sinovi”, činjenice da je tokom Velikog rata bio član ratnog Presbiroa naše Vrhovne komande i šef Presbiroa vlade u Londonu i Vašingtonu, njegovog uređivačkog staža u Srpskom književnom glasniku i angažmana u Srpskoj akademiji nauka i umetnosti kao naučnog savetnika i naučnog saradnika.


Komentari0
83795
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja