četvrtak, 21.06.2018. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 08:29
SAMIT U SOFIJI

Budućnost Balkana je u EU, ne postoji plan „B”

Lideri EU ohrabrili balkanske partnere da nastave putem evroreformi, ali bez davanja obećanja o datumu kada bi mogli da se priključe Evropskoj uniji
Autor: Milenko Pešićčetvrtak, 17.05.2018. u 22:00
Вучићу је указана изузетна част тиме што је био први говорник на самиту (Фото Танјуг/Д. Гол)

Prema izveštajima agencija

Evropska perspektiva zemalja zapadnog Balkana ne dovodi se u pitanje, ali dok se EU ne reformiše, u proces primanja novih članica treba ići oprezno, poruka je briselskih zvaničnika i lidera država Evropske unije sa jučerašnjeg samita u Sofiji, prvog posle 15 godina koji je za istim stolom okupio zapadnobalkansku šestorku i članice EU. Kao rezultat samita čiji je domaćin Bugarska, lideri Evropske unije i zemalja članica EU, u konsultaciji sa partnerima sa zapadnog Balkana, usvojili su juče Deklaraciju u 17 tačaka, u kojoj su ponovili nedvosmislenu podršku evropskoj perspektivi regiona i naveli zadatke i principe koje bi strane trebalo da ispunjavaju tokom procesa evrointegracija. Usvojen je i Aneks deklaracije koji se odnosi na jačanje veza i saradnje između EU i zemalja zapadnog Balkana.

U oceni dometa sofijskog skupa agencija AP ističe da su lideri EU ohrabrili balkanske partnere da nastave putem evroreformi, ali nisu bili voljni da kažu kada će bilo koja od ovih zemalja moći da se priključi njihovom bloku. Predsednik Evropskog saveta Donald Tusk kaže da ne vidi drugu budućnost za zapadni Balkan, osim one u EU. „Ne postoji ’plan B’. Zapadni Balkan je sastavni deo Evrope i pripada našoj zajednici”, poručio je Tusk i ocenio da je jasno napravljen ozbiljan i značajan korak na evropskom putu celog regiona.

Samitu EU – zapadni Balkan u zgradi Nacionalnog kulturnog centra u Sofiji juče nije prisustvovao premijer Španije Marijano Rahoj, koji je ranije poručio da ne želi da učestvuje na skupu na kojem se Kosovo tretira ravnopravno sa ostalim zemljama. Rahoja na zvaničnom delu skupa predstavlja ambasador Španije pri Evropskoj uniji Pablo Garsija.

Posle uvodnih govora predsednika Evropskog saveta Donalda Tuska i predsednika Evropske komisije Žan-Kloda Junkera, prvi zvaničnik koji se obratio je srpski predsednik Vučić, koji je poručio da Srbija nastavlja da sprovodi reforme u procesu evrointegracija, prenosi RTS. Poznavaoci prilika kažu da je izuzetna čast što je predsednik Srbije govorio prvi. Posle Vučića prisutnima su se obratili i Angela Merkel i Emanuel Makron, koji je u govoru više puta citirao Vučića.

Kosovska delegacija došla je na Samit „u dve kolone”. Najpre je u Palatu, uz policijsku pratnju, došao predsednik privremenih kosovskih institucija Hašim Tači. Nakon toga, bez policijske pratnje, u odvojenom vozilu, van kolone delegacije, stigli su predsednik prištinske vlade Ramuš Haradinaj i ministar spoljnih poslova Bedžet Pacoli. Dolazak lidera u Nacionalnu palatu kulture privukao je veliku pažnju mnogobrojnih predstavnika medija, a domaćin samita Bojko Borisov u Palatu je ušao zajedno sa nemačkom kancelarkom Angelom Merkel, koja je dotle došla zajedno sa britanskom premijerkom Terezom Mej i francuskim predsednikom Emanuelom Makronom.

Angela Merkel je pre početka samita istakla da je u interesu Evrope da zapadni Balkan bude bezbedan i ekonomski se dobro razvija i zahvalila Borisovu na, kako je rekla, „divnoj organizaciji” ovog događaja. Nemačka kancelarka posle sastanka je istakla da će o brzini pristupanja zapadnog Balkana odlučiti ispunjavanje uslova. „Nisam pobornik nikakvih datuma. Pristupni proces mora biti zasnovan na ispunjavanju uslova i obaveza, i nije reč o vremenskom horizontu, već o tome šta je postignuto, na primer u vladavini prava, borbi protiv korupcije, rešavanju bilateralnih sporova. Slovenija i Hrvatska i dan danas se spore oko granice. Ne želimo da se to više dešava u EU”, poručila je nemačka kancelarka u Sofiji.

Merkelova je na konferenciji za štampu posle Samita EU – zapadni Balkan kazala da je na skupu bilo reči o saradnji i evropskoj podršci važnim infrastrukturnim projektima, a da nije doneta nikakva odluka o proširenju. „Odluka o proširenju biće doneta na savetu EU u junu. Jasno je da sve zemlje zapadnog Balkana imaju jasnu perspektivu pristupanja”, poručila je ona.

Predsednik Francuske Emanuel Makron istakao je uoči skupa da je za ojačani strateški dijalog sa zapadnim Balkanom i evropsku perspektivu, ali bez hipokrizije. On je po dolasku na Samit EU – zapadni Balkan jasno rekao da nije za proširenje pre produbljenja i sprovođenja reformi u EU koje bi omogućile bolje funkcionisanje Unije. Makron je na konferenciji za štampu posle samita naglasio da želi zapadni Balkan „usidren” u EU jer bi bilo veoma loše za Uniju ako bi se taj region okrenuo Rusiji ili Turskoj i posebno pohvalio Srbiju i Crnu Goru za postignuti napredak u približavanju Uniji.

Naglasio je da proces pristupanja ne može da se vodi bez uslova. „Zbog toga sam se izjasnio da treba dati jasnu perspektivu regionu i nagraditi one koji napreduju i transformišu zemlju. Ne može da se negira napredak ostvaren poslednjih meseci u pojedinim zemljama, kao što su Srbija i Crna Gora, ali i Makedonija i Albanija, koje žele da pregovaraju sa EU”, rekao je Makron. EU, kako je podsetio, danas ima 28, a već sutra će imati 27 članica, i u aktuelnoj situaciji ne može da donosi strateške i snažne odluke. „Ako želimo snažniju i bolju EU, moramo da modernizujemo Uniju i evrozonu”, poručio je Makron.

Češki premijer Andrej Babiš rekao je da je cela Višegradska grupa razočarana što Brisel ne određuje rok kada će zemlje zapadnog Balkana postati članice, što je i u interesu EU, jer bi ulazak tih zemalja u šengenski prostor olakšao odbranu evropskih granica. „Kritikujemo to što ne postoji nikakav datum. Taj region ima svoje probleme. Potrebno je da države reše svoje sukobe, da definitivno kažu koje granice važe, da se bore protiv organizovanog kriminala, korupcije, sprovedu reforme... Ali Unija bi morala da im da neki datum”, kazao je Babiš u Sofiji, javljaju češki mediji, a prenosi Beta.

I predsednik Evropskog parlamenta Antonio Tajani juče je poručio da u potpunosti podržava predlog Evropske komisije da Srbija i Crna Gora postanu članice do kraja 2025. godine. On je na konferenciji za štampu povodom Samita EU – zapadni Balkan u Sofiji rekao da su „Srbija i Crna Gora u ’pol poziciji’”. Tajani je rekao da je na Samitu predložio paket za podsticanje privrednog rasta na zapadnom Balkanu, dodajući da on sadrži 10 milijardi evra za nove investicije u region, kao što su infrastruktura i digitalna mreža.

Antić potpisao Zajedničku izjavu o izgradnji projekta gasnog interkonektora Bugarska–Srbija

Na Samitu EU – Zapadni Balkan u Sofiji je potpisano više sporazuma. Tako su najviši predstavnici zemalja zapadnog Balkana potpisali izjavu podrške digitalnoj agendi za zapadni Balkan. Srbija je još potpisala Memorandum o razumevanju između Srbije i Evropske investicione banke, a potpisali su ga ministar rudarstva i energetike Aleksandar Antić i direktor za zapadni Bakan EIB Mateo Rivelini. Zatim je Antić sa bugarskom koleginicom Demenškom Petkovom potpisao Zajedničku izjavu o izgradnji projekta gasnog interkonektora Bugarska–Srbija. Potpisivanju sporazuma prisustvovali su i zvaničnici EU, bugarski premijer Bojko Borisov i predsednik Srbije Aleksandar Vučić.


Komentari13
279cd
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Слободан Драгићевић
Не надам се да ће ово, бити објављено али се надам да ће барем неко ово прочитати. Па то је случајса свим кометарима који погађају суштину. ''Српски народе, постаћете члан велике европске породице! Србја неће бити више монета за подкусуривање. нестаће страхаод нових ратова, а народ ће се посветити подизањуу свог и општег благостања, уз подршку уједињене Европе. Рад ће постати једина успешна права вредност. Духовна блага, вера, породица, све културне творевине, приватна својина, као прави покретач напретка, биће заштићени. Отпочеће бољи живот.Из крви најбољих синова Европе нићиће и за Србију ново доба, доба мира и народног благостања.'' Немачки плакат из окупиране Србије 1944год.
Саша Јовановић
То што је дотични први говорио на самиту је адекватна компензација што нам отимају део земље.
Леон Давидович
Запад је простор бивше Југославије ( какав западни Балкан) тако удесио да га нико више не може вратити у нормално стање. Зато су многи домаћи становници и дигли руке од живота на тим просторима и селе се по свету.
Vojkan Petković
A plan C ?
Milanka Milosevic
Ravno je da treba da dostignemo Evropske standarde ali kada ce to biti? Ocigledno su mnogi zaboravili kroz sta je sve Srbija prosla i da nam jos mnogo za to treba vremena!! Francuski prdsednik Makron trazi reforme u EU a i Merkelova nije istomisljenik njegovih ideja i ona polako gubi dominanciju u Evopi pa mozda i Svetu!! Ma kolika je zelja nasa za ulazak u EU procice jos dosta vremena a mi ce mo morati mnogo, mnogo uslova ispuniti koje oni od nas budu trazili!! Medju jednim najglavnijim priznanje nezavisnosti Kosova!! A koliko smo mi za to spremni trebalo bi da se Srpski narod izjasni!!

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja