ponedeljak, 06.04.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 17:17
PORODIČNI LEKAR

Bolesti vena tri puta češće kod žena

Najčešće početne tegobe su osećaj težine u nogama, svrab, otoci, noćni grčevi, trnjenje, ali kako bolest odmiče na potkolenicama koža počinje da se tanji, oštećuje i puca i nastaju rane koje dugo i teško zarastaju
Autor: Olivera Popovićpetak, 18.05.2018. u 14:15
Врућине не пријају венама, али је шетња веома важна (Фото Пиксабеј)

Hronična oboljenja vena, iako ubedljivo najčešća boljka savremenog čoveka, često se zanemaruju: pacijenti su spremni dugo da trpe neprijatne tegobe, odlažu ili izbegavaju operaciju, a ni lekarima ova oblast donedavno nije bila previše atraktivna. Lečenje venske bolesti zahteva mnogo strpljenja i pacijenata i lekara. Trebalo bi se dobro informisati o različitim mogućnostima lečenja, koje su u poslednje vreme u ovoj oblasti veoma napredovale, ali i pridržavati saveta lekara o promeni loših navika koje su, osim nasleđa, dovele do bolesti. Dodatni problem ovih bolesnika je što najsavremenije moderne tehnike lečenja, kojima se umesto klasičnih operacija problem rešava minimalno invazivnim metodama, moraju da plate iz svog džepa.

O svim aspektima lečenja hronične venske bolesti, od uzroka nastanka, ispoljavanja, dijagnostike i najsavremenijih metoda lečenja, ali i o tome gde smo u 21. veku sa ovom bolešću, prošle nedelje se razgovaralo na stručnom skupu „Venski simpozijum”, a organizovalo ga je Udruženje za vaskularnu hirurgiju Srbije.

Šta je dobar metod lečenja
Prof. dr Jaroslav Rozohacki, gost iz Poljske, dao je na simpozijumu kratku formulu šta se smatra dobrom metodom lečenja venske bolesti: tehnika mora da odgovara pacijentu (patient friendly), da bude visoko efikasna, da ima retke neželjene efekte i da je finansijski prihvatljiva obolelom. Kako bi pojačao svoju poruku, lekare je podsetio na izreku rimskog mislioca Ovidija: „ Što god radiš, radi mudro i misli na kraj!”.

Gost simpozijuma bio je i veliki prijatelj naše zemlje, poznati evropski ekspert prof. dr Atanasios Đanikas, koji je promovisan u gostujućeg profesora Medicinskog fakulteta u Beogradu. On je, inače, šef Klinike za vaskularnu hirurgiju u Larisi, najstarijem grčkom gradu u kojem je živeo i umro „otac medicine” Hipokrat, kako je naš gost s ponosom istakao.

Dr Đanikas je podsetio da osam od 10 ljudi ima neki problem sa venama, žene u čak 70 odsto slučajeva, ali da samo jedna od četiri osobe zatraži pomoć lekara. Najčešće početne tegobe na koje se žale su osećaj težine u nogama, svrab, otoci, ali kako bolest traje, život im sve više remete noćni grčevi, trnjenje nogu i osećaj nemirnih nogu u večernjim satima. Priča postaje mnogo ozbiljnija kada upravo zbog čestog oticanja na potkolenicama koža počinje da se tanji, oštećuje i puca. Tada nastaju rane koje dugo i teško zarastaju. Profesor Đanikas je ukazao da oštećenja vena mogu biti znatna, a tegobe male, ali i obrnuto: da oštećenja vena ne budu tako velika, a kliničke tegobe veće jer ne reagujemo svi jednako.

U početku obično nema vidljivih spoljnih znakova bolesti, kada neko ima 20 ili 30 godina, ali osobe u četrdesetim već primećuju otoke na nogama, a kako godine odmiču i bolest napreduje, uočavaju se karakteristične mreže vena, ali i zadebljanja koje žene više doživljavaju kao estetski nego zdravstveni problem i odlučuju se za operaciju.

Ne čekajte starost za operaciju
– Važno je da ne čekamo starije životno doba da bismo rešavali probleme sa venama, jer kada je venska bolest napredovala svaka operacija je mnogo rizičnija. Operacija vena bi trebalo da bude intervencija minimalnog rizika, ali odmakla starost taj rizik povećava. Osim toga, tada na red dolaze i neke druge bolesti, ali i operacije. Najčešće kritična situacija se javlja kada osoba treba da operiše kuk ili koleno, a ima proširene ili loše vene. U tom slučaju se operacija odlaže ili ne izvodi zbog većeg rizika od tromboze. Pacijenti praktično imaju dva problema koja ne mogu da reše, pa su osuđeni na klasičnu terapiju, lekove za vene i elastične bandaže, kuk i koleno dalje trpe. Operacija može da se uradi, ali su rizici veći, pa se vaga šta uraditi – kaže dr Igor Končar, i ističe da se problem vena zato rešava dok je osoba u kondiciji i dobrog opšteg zdravstvenog stanja. Sa godinama dolaze gojaznost, povišeni krvni pritisak i srčana oboljenja i čovek ulazi u začarani krug kada venska bolest otežava druga oboljenja, a operacija je isključena.

Ljudi koji imaju obolele ili proširene vene svoje tegobe mogu umanjiti fizičkom aktivnošću i elastičnom kompresijom: elastične čarape su „lek” koji pomaže protok krvi kroz vene. Sve predrasude o njima treba zaboraviti, jer one najefikasnije, uz lekove, sprečavaju nastanak težih oblika ove bolesti. Mnoge stvari kod ove bolesti su u našim rukama. Ako ne možemo da utičemo na pol i nasleđe, možemo da se rešimo suvišnih kilograma, fizičke neaktivnosti i pušenja. Hronična venska bolest često se pogoršava u toku trudnoće ili prilikom upotrebe različitih kontraceptivnih tableta o čijem izboru žena treba detaljno da porazgovara sa lekarom.

Pregledi vena ultrazvukom i kolor doplerom kojima se utvrđuje stanje dubokih vena su veoma važni za određivanje dijagnoze i odluku za neku od minimalno invazivnih metoda lečenja: sklerozaciju, endovensku termičku ablaciju laserom ili radiofrekventnom energijom, a u nekim slučajevima i za klasičnu hiruršku intervenciju.

Dr Igor Končar: Hirurg procenjuje korist od operacije

– Bolesti vena su važna oblast rada vaskularnih hirurga, ali i lekara drugih specijalnosti jer skoro 30 posto žena i 20 posto muškaraca boluje od ovih oboljenja. Ranije je ova oblast smatrana perifernom u vaskularnoj hirurgiji, međutim, ona sve više dobija centralno mesto. Tako se Udruženje vaskularnih hirurga Srbije odlučilo za simpozijum posvećen samo venama koje leče multidisciplinarni timovi – navodi dr Igor Končar.

Hirurzi na scenu stupaju kada je potrebno problem rešiti operacijom, ili na manje invazivni način, ali se venama bave i pre toga. Pacijenta treba posavetovati kada bi ipak trebalo pristupiti operaciji.

– Oni najbolje mogu da procene koliko pacijent koristi dobija operacijom i kakvi su rizici intervencije. Nije isto da li se operacija vena predlaže ženi pre ili posle porođaja, ili kada je prisutan rizik koji nosi gojaznost. Često se prvo otklanja takav rizik, pa tek onda se pristupa operaciji – objašnjava naš sagovornik.

Pacijenti, u nedoumici da li da se operišu ili ne, lutaju od lekara do lekara, pitaju se da li da se operišu u privatnoj klinici...

U državnom zdravstvu ove operacije se obično rade u opštim bolnicama ili kliničko-bolničkim centrima jer su klinike tercijarnog nivoa opterećene složenijim operacijama na krvnim sudovima. Hirurško lečenje venskih oboljenja može da se odvija na više načina. Jedna je klasična i najčešća metoda, takozvani striping, koja se primenjuje već 40 godina i koju plaća naš Fond zdravstvenog osiguranja. Njome se postižu odlični rezultati u lečenju, a metoda je za nijansu manje invazivna procedura, a posle intervencije pacijent već sutradan napušta bolnicu.


Komentari0
46b4b
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja