nedelja, 23.09.2018. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 22:27
U KULTURNOM DODATKU 19. MAJA

Da li je Pepca Kardelj krila Rembranta

petak, 18.05.2018. u 16:02
Рембрант, Квинт Фабије Максимус (Фото: Из каталога фирме Менсинг и Зон, Минхен, 1931.)

BAŠTINA

Jelena Todorović i Biljana Crvenković proučavale su i istraživale likovnu kolekciju Dvorskog kompleksa na Dedinju i za ovo istraživanje dobile nagradu Evropske unije za kulturno nasleđe – Nagradu Evrope nostre. Uz ovaj, za konzervaciju su nagrađeni paviljon Kneza Miloša u Bukovičkoj Banji u Aranđelovcu i Tvrđava Bač u BačuPotpis:

Kada su 2006. godine istoričarke umetnosti dr Jelena Todorović i Biljana Crvenković započele projekat glomaznog naziva Katalogizacija, inventarizacija i proučavanje držane kolekcije umetnosti dvorskog kompleksa na Dedinju nije im padalo na pamet da će ovaj posao trajati 12 godina, a još manje da će njihov trud i apsolutna posvećenost ovom obimnom poslu biti krunisana najvišom evropskom nagradom u oblasti kulturnog nasleđa – Nagradom Evrope nostre za 2018. godinu u kategoriji istraživanja. Pored ovog rada, u kategoriji konzervacije nagrađeni su paviljon Kneza Miloša u Bukovičkoj Banji u Aranđelovcu i Tvrđava Bač u Baču.

Državna umetnička kolekcija Dvorskog kompleksa na Dedinju (DUK) nikada nije bila u potpunosti istražena ni katalogizirana sve do 2006. godine, kada je Ministarstvo za kulturu Republike Srbije osnovalo i finansiralo projekat za njeno istraživanje. Projektni tim su činile Jelena Todorović, rukovodilac projekta, i Biljana Crvenković, dok je za nadzor projekta određen Narodni Muzej u Beogradu.

– Naš mali tim nije bio prvi koji je ušao u dvorski kompleks radi proučavanja tamošnje likovne zbirke. Sedamdesetih godina 20. veka na katalogizaciji i inventaru zbirke radili su Pavle Vasić i Vanja Kraut sa timom istraživača, ali zanimljivo je da su svi kartoni obrađenih dela nestali. I devedesetih godina je ponovo pokrenut projekat istraživanja ove zbirke koji je prekinut zbog nedostatka sredstava i raspada zemlje. Radio je veoma veliki tim stručnjaka među kojima su bili su Irina Subotić, Miroslav Timotijević i Tatjana Bošnjak, koji danas nisu među nama, a uz čiju smo pomoć ostvarile veliki deo našeg obimnog posla – kaže Jelena Todorović.

Marija Đorđević

MILENA DRAVIĆ
Znaš, ono večeras nije bilo dobro

Kada su Žana Vilara novinari pitali ko je njegov najbolji glumac, on je odgovorio: „Moj najbolji glumac je onaj koji je prvi u garderobi.“ „A ko je to?“ „Pa, to je Žerar Filip“, odgovorio je Vilar. Milena je od tog soja

(Foto Anđelko Vasiljević)

Radili smo zajedno 1996. godine predstavu Lari Tompson, tragedija jedne mladosti, po tekstu i u režiji Dušana Kovačevića u Zvezdara teatru. Radio sam mnogo u životu, sa sjajnim glumcima i u raznim sredinama, ali taj Lari Tompson je bio specifičan, to je bila izuzetna podela. Mi smo to izuzetno lako uradili i predstava je imala veliki uspeh. Ima nešto što je zanimljivo u vezi s tim komadom. Bilo mi je zadovoljstvo odlaziti na tu predstavu. Kao da sam išao na neku proslavu. Sin me vidi da se spremam i pita me: izlaziš? Ne, idem da radim, imam večeras predstavu. Pa dobro, to je do ponoći, a ono od ponoći do tri? Bilo je to tako divno druženje i divna atmosfera. Sećam se, bio je i neki orkestar u klubu pozorišta i onda bismo ostajali posle predstave, diskutovali o izvođenju, družili se, uživali. Posle stote predstave, kada je Bata Stojković izašao iz predstave, malo se tu „odronilo“, ali mi je svakako bilo zadovoljstvo da pomognem u predstavi tim sjajnim glumcima. Mislim da je tu Bora Todorović ostvario svoju najbolju ulogu u pozorištu, Milena je bila sjajna, Bata Stojković takođe, odličan tekst. Mi smo je igrali preko tri stotine puta punih 18 godina, i nikada nije bilo povišenog tona, što je bilo naprosto neshvatljivo.

Tada sam prvi put s Milenom Dravić radio u pozorištu i jedna stvar me je iznenadila. Ja sam je gledao kao tinejdžer u mom rodnom gradu Peći, kada je radila, kao veoma mlada, prvi film Vrata ostaju otvorena Františeka Čapa. Taj film je ostavio jak utisak na mene kao i, naravno, Milena. Nju jednostavno kamera voli. To je očigledno poseban dar. Ja sam rastao u Peći i kada su se davali filmovi sa velikim glumcima, poput Prekobrojne i Kozare, masovno se išlo u bioskop. Ako je iko zvezda kod nas na filmu, onda je to sigurno bila ona. Posle me je iznenadio njen angažman kada je počela da glumi u pozorištu. Vidite jednu sjajnu glumicu, koja ima toliko toga iz sebe, fantastičnu filmsku karijeru, da se tako daje, da joj je toliko stalo do uloge i da svako izvođenje bude vrhunsko, kao da je prvi put. Ali, to je očigledno

Miodrag Krivokapić

PISMO IZ IRANA
Persijski motivi, Hafizov divan

I što dalje odlazim, mislio sam, vraćajući se iz Irana, sve sam sigurniji da razlog svega nije krajnja tačka, centar u koji je zabijena igla šestara ili busole, nego čas istinskog osećaja, koji je moguće naći na mestima o kojima nismo ni sanjali

Suva reka, gledaš je sa ćuprije (Foto L. Blašković)

Nisam sreo Lolitu u Teheranu, mada me je moja lekarka Gorana upozorila na istu. Ili drugačiju. Naime, svetom kola izvesni naj roman o iranskom ženskinju koje, u čitalačkim kružocima, samerava svetsku literaturu, bez nabeđenih muškaraca, ali sa pravovernim šarmom, kako je to Alahu milo. Jednom rečju, čega sve nema kada se odmota ruža ili sarma, u zavisnosti od toga kakve ste već sreće.

Uglavnom, teško da sam daleko otišao od Rin-Tin-Tina Ujevića, što je u „Autu na korzu” usmerio našu priču proročkim stihovima: Tvoje ću ruke urezati u hrastu/prije nego krenem putovati/za Teherane i za Ispahane.

U Iranu se nisam obreo bez razloga. Bio sam deo ministarske delegacije i imao sam, čučeći na svom položaju, za plemeniti zadatak da potpišem memorandum o saradnji s iranskom nacionalnom bibliotekom. To sam, naravno, i učinio, upotrebljavajući čitavu desnu šaku i obe polovine mozga (od malih nogu rezanoga makazama, kako se proročki zevzečio pomenuti Ujević).

Da nije bilo tamošnje aprilske sparine, lako sam se mogao smrznuti u okviru nekoliko metara od stotinu deset hiljada na kojima se širi Biblioteka, a koje sam mogao da zauzmem svojim habitusom (ma šta on značio). Posle ceremonije koja je zamrznula moj, u vračarskoj opštini,  ovekovečeni ćirilski potpis, obišli smo savremeno stecište, mahom mladih, persijskih intelektualaca. Na koncu sam, odgovarajući na uobičajena kolegijalna pitanja problematizovao zajedničku stvar svojim dežavijem, jer su vazda pitali isto, mene, nepripremljenog futurologa, kako zamišljam čitaoca budućnosti.

Laslo Blašković

FILOZOFIJA PRIRODE
Topaloviće nema ko da spasi

Nedavna studija populacije divljih životinja u okolini nuklearne elektrane Černobilj ukazuje na njihov procvat. Suprotno od uvreženog mišljenja da će životinjska populacija pokazivati lako uočljive znakove hronične ekspozicije zračenju, pokazalo se da je jedini uslov za procvat životinjske populacije potpuno odsustvo čoveka, kaže Predrag Slijepčević  

Predrag Slijepčević (Foto lična arhiva)

Zamislite da razgovarate sa naučnikom koji prirodu shvata kao pulsirajući svet života u stalnom kretanju, sličan svetu predsokratovskih filozofa prirodnjaka, ali i kao zaigrani svet Alise u zemlji čuda. Kao energiju i materiju, u čijem središtu ipak nije gordi čovek. Takav je razgovor sa Predragom Slijepčevićem, filozofom prirode, predavačem na Univerzitetu Brunel u Londonu, naučnikom koji je obrazovanje stekao u Jugoslaviji, a posvetio se istraživanjima molekularne organizacije hromozoma, genetskih mehanizama starenja i raka, filozofije evolucije i filozofije nauke. U knjizi „Svetac i grešnik” (Akademska knjiga), Predrag Slijepčević čitaoce vodi na neobično naučno putovanje istorijom planete Zemlje, biološkim vrstama i ljudskom istorijom, prodirući i u tajne ljudske prirode, svete i grešne u isti mah. Ova studija na filozofski način progovara o značaju simbioze za evoluciju, o biološkoj socijalnosti ljudi i insekata. Predrag Slijepčević, posle usavršavanja na  škotskom Univerzitetu „Sent Endrjus”, i na Univerzitetu Lajden u Holandiji, radio je i na Univerzitetu Kembridž, u laboratoriji koju je vodio profesor ser Brus Ponder, stručnjak za genetiku raka.

Zbog čega je važno ovo objedinjujuće naučno stanovište, koje filozofiju ponovo približava prirodnim naukama, i zašto je bitno stvari u prirodi posmatrati u stalnoj povezanosti?

Priroda je sveobuhvatna i neraskidiva mreža žive materije, a mi tek jedna tanka i beznačajna nit u ovoj mreži. Ideje integralnog znanja iz doba predsokratske filozofije su zaboravljene. Na ovo nas podsećaju civilizacije koje su takvo znanje negovale, a evropska civilizacija ih je nemilosrdno uništila. U čuvenom pismu indijanskog poglavice Sijetla belom poglavici u Vašingtonu su sledeće reči o mreži života: „Čovek nije ispleo ovu mrežu. On je samo jedna njena nit. Sve što čovek radi mreži, radi samom sebi.” Poglavica Sijetl je slutio da njegov narod nestaje. Ali na agresiju nije uzvratio verbalnom agresijom nego filozofskim upozorenjem da će ono što je evropska civilizacija uradila njegovom narodu jednoga dana raditi samoj sebi. Proročanske reči koje potvrđuje moderna nauka. Uništavamo prostor za život našoj deci i unucima razaranjem ekosistema. Moja knjiga je pokušaj, nadam se ne uzaludan, oživljavanja istinske filozofije prirode.

Marina Vulićević

OPŠIRNIJE U ŠTAMPANOM I DIGITALNOM IZDANjU


Komentari1
c4c21
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

zdenka djurić
Priča o Pepicinom Rebrantu, šlagvort za pitanje sa popisom umetničkih dela u javnim ustanovama i rezidencijalnim objektima. Priča se da je mnogo toga nestalo i da ima zamena originala, sa falsifikatima. Očekuje se izveštaj istrage o nestanku slika iz Šilerove i ljubiteljima umetnina.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna / Kultura /

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja