četvrtak, 29.10.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
nedelja, 20.05.2018. u 08:00 Jelena Kavaja

„Rosnjeft” u Vijetnamu zagazio iza kineske linije

Ruska kompanija mogla bi da prođe kao španski „Repsol”, koji je morao da zaustavi operacije u spornim vodama, ali analitičari ne veruju da će Peking narušavati odnose s Moskvom

Ruska državna kompanija „Rosnjeft” u utorak je objavila da njen vijetnamski ogranak počinje eksploataciju nafte u vodama ove zemlje u Južnom kineskom moru. Naglašeno je da se sve obavlja „u skladu sa zakonom”, ali kompanija potajno strahuje da će naljutiti Peking, koji polaže pravo na najveći deo ovog za trgovinu važnog i naftom bogatog mora, rekli su Rojtersu neimenovani izvori. Naime, naftno polje „Crvena orhideja” nalazi se unutar „linije devet crtica” kojom je Peking posle Drugog svetskog rata obeležio ono što smatra svojom istorijskom teritorijom.

Vest da je bušenje počelo kinesko ministarstvo spoljnih poslova je prokomentarisalo rečima da „nijedna  zemlja, kompanija niti pojedinac ne mogu bez dozvole kineske vlade da vrše istraživanja ili eksploataciju nafte i gasa u vodama pod jurisdikcijom Kine”.

Regionalni ekspert za bezbednost Jan Stori kaže za Rojters da i „Rosnjeft” i „Gasprom” imaju značajne projekte u vodama Vijetnama na koje pretenduje Kina, ali ne veruje da će Peking rizikovati da naruši odnose sa Moskvom.

„Iako su ruske diplomate privatno prenele američkim kolegama zabrinutost da će Kina jednog dana možda izvršiti pritisak na Moskvu da te projekte obustavi, Peking do sada to nije činio zbog strateškog približavanja dve zemlje”, kaže Stori i naglašava da bi time naneo veliku štetu rastućem kinesko-ruskom razumevanju.

Portparol Kremlja Dmitrij Peskov kazao je da se „Rosnjeft” nije konsultovao s vladom oko bušenja u Južnom kineskom moru.

Potkovičasta linija kojom je Kina opcrtala 90 odsto Južnog kineskog mora zahvata i velike delove ekskluzivne ekonomske zone (EEZ) Vijetnama, po međunarodnom pravu pojasa 200 nautičkih milja uz obale zemlje. Iz mape koju je Rojters napravio na osnovu više izvora jasno je da oblast sa koncesijama za naftu zalazi oko 85 kilometara u kineski deo.

Španska energetska firma „Repsol” u martu je bila prinuđena da obustavi pripreme za eksploataciju prirodnog gasa u susednom bloku „Crveni car” (procenjuje se da ima 45 miliona barela nafte i 172 milijarde kubnih stopa gasa), zbog čega od Vijetnama potražuje obeštećenje. Prema procenama stručnjaka, investitori su izgubili 200 miliona dolara.

Posao sa ruskim partnerom veoma je važan za Vijetnam koji se muči da održi nivo proizvodnje nafte i gasa, između ostalog i zbog neprekidnih pritisaka Kine. Zbog „Repsola” je bio na udaru od prošlog leta i tada je španskoj kompaniji i partnerima naložio da obustave radove na drugom polju. Odluku je donelo najviše rukovodstvo vladajuće Komunističke partije „da bi se izbegli sukobi sa Kinom”.

Čini se da ista logika stoji i iza odluke iz marta, iako je mnogima delovalo da će usled čvrstog stava Donalda Trampa prema Kini i naglašenijeg prisustva američke mornarice u regionu vlada zemalja jugoistočne Azije dobiti politički prostor da se efikasnije bore za svoja prava na moru. U martu je američki nosač aviona sa nuklearnim oružjem „Karl Vinson” ušao u vijetnamske vode prvi put od kraja Vijetnamskog rata.

„Repsol” nije jedna stranka firma čije je planove poremetila geopolitička napetost u Južnom kineskom moru. „Rosnjeft” je počeo bušenje južno od lokacije na kojoj je „Britiš petroleum” obustavio poslove posle kineske pretnje ekonomskim merama, otkrilo se u depeši iz 2007. koju je objavio „Vikiliks”. Američki „Ekson mobil” i indijski državni „Videš” takođe su vršili operacije blizu spornih morskih blokova ili unutar njih. Prema navodima magazina „Diplomat”, „Eksonova” planirana lokacija za eksploataciju prirodnog gasa ne prelazi kinesku liniju, ali bi rezerve pod vodom mogle da je „pregaze”.

Pre dve godine međunarodni sud u Hagu je, postupajući po tužbi Filipina, presudio da Kina po konvenciji UN nema pravo na teritoriju u okviru „devet crtica”. I Malezija i Brunej polažu pravo na delove mora ispod kojeg su, kako se veruje, velike neiskorišćene rezerve gasa i nafte.

Komentari2
aa1ab
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Dragoje
Medjunarodno pomorsko pravo je po ovom pitanju jasno i nepromenjeno jos od 17. veka kada su se o njemu nezvanicno dogovorile Britanija, Francuska, Holandija, Spanija i Portugalija. Princip je jednostavan: Imas 10-20 kilometara svojih drzavnih teritorijalnih voda od obale (to vazi i za ostrva koja posedujes), sve ostalo su medjunarodne vode koje imaju prava da koriste svi, bez ogranicenja!!! Sta kinezima bi da izmisljaju i nasipaju ostrva u medjunarodnim vodama, pa da ih onda nazovu svojima i na njima prave vojne baze, ... to samo oni znaju?! Slicno su radili i Nemci u Cehoslovackoj i Poljskoj 1938 i 39. Znamo kako se to zavrsilo ...
Јован Скерлић
Чехословачка је држава, Пољска је држава. Хитлер је извршио окупацију. Спартли острва се налазе у сред океана и нити су насељена нити су икада били држава. Поредите бабе и жабе. Боље поређење су Фалкландска острва у близини аргентинске обале која су окупирали Британци и прогласили их својом територијом.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja