četvrtak, 24.10.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 22:43
KAKO OTPUTOVATI IZ BEOGRADA

Do „Prokopa” kroz saobraćajne čepove, do „Laste” uskoro šatlom

Dve linije vode do buduće centralne železničke stanice, ali autobusi saobraćaju na 30–40 minuta, vikendom još ređe, a trolejbusi se ne spuštaju do staničnog platoa. - Dug put i komplikovana veza do polaska na turističko putovanje
Autor: Dejan Aleksićsubota, 19.05.2018. u 22:00
Нова станица за туристичке аутобусе на ауто-путу код „Ласте” (Фото „Ласта”)
Све што је „Про­ко­пу” не­до­ста­ја­ло у ја­ну­а­ру 2016. фа­ли му и да­нас, осим при­ступ­не ве­зе из прав­ца Бу­ле­ва­ра кне­за Алек­сан­дра Ка­ра­ђор­ђе­ви­ћа, ко­ја је из­гра­ђе­на про­шле го­ди­не (Фото Д. Жарковић)

Beograđani koji imaju automobil gde god da krenu van prestonice odlično znaju kojom trasom najlakše i najbrže da se izvuku iz grada. Svi ostali – oni koji moraju da se oslone na javni prevoz – u drugačijoj su, prilično nepovoljnijoj situaciji.

Turistički polasci su iz centra premešteni na „Lastin” parking na niškom auto-putu.

Glavna železnička stanica se zatvara 1. jula i železnički polasci će biti prebačeni u „Prokop” i „Topčider”. Ove krupne novine možda ne bi bile sporne da postoji ozbiljan, unapred utvrđen plan sa dobro osmišljenom vezom do novih saobraćajnih čvorišta.

Stanica „Beograd centar”,a do centra sto muka

Kada je 26. januara 2016. najviše državno i gradsko rukovodstvo svečano otvorilo sređeni peronski deo železničke stanice „Beograd centar” nadležni su istakli da će iz Savskog amfiteatra do 2018. biti iseljena železnička infrastruktura. Putnici koji koriste železnicu pomislili su da se neko sa njima šali. Jer, ko iole koristi železnicu zna da su za potpuno funkcionalnu stanicu na „Prokopu” neophodni stanična zgrada, pristupne veze stanice i odlična veza stanice i ostalih delova grada. Sve što je „Prokopu” nedostajalo u januaru 2016. fali mu i danas, osim pristupne veze iz pravca Bulevara kneza Aleksandra Karađorđevića koja je izgrađena prošle godine.

Nadležni, izgleda, ne misle tako.

Kako su za naš list potvrdili u „Infrastrukturi železnice Srbije”, definitivno će se od 1. jula kompletan putnički železnički saobraćaj, izuzev auto-voza za Bar, odvijati kroz železničku stanicu „Beograd centar”.

– Od 1. jula će u potpunosti biti obustavljen železnički saobraćaj na području Savskog amfiteatra. Izmeštanje infrastrukturnih železničkih kapaciteta sa područja amfiteatra odvija se brže od planiranog. U samoj železničkoj stanici „Beograd” već je demontirana kontaktna mreža iznad sedmog, osmog, devetog i desetog koloseka – navode u „Infrastrukturi”.

I dok se u Savskom amfiteatru radovi, zbog širenja „Beograda na vodi”, odvijaju ubrzano, dinamika u „Prokopu” nije ni blizu tome. Stanica koja će za četrdesetak dana postati glavna staničnu zgradu će najranije dobiti za dve godine od početka gradnje. A gradnja se još ni ne najavljuje.

– Pa je l’ se nama neko podsmeva? Kakav crni „Beograd centar”, kad ta stanica nikakve veze nema sa centrom. Dok stignem do nje, zaboravim kad sam krenula. Pogotovu kad nas uhvati čep u Kneza Miloša. A kad konačno stignem, na njoj me dočeka zarđala armatura. Pa kad se mi Beograđani jedva snalazimo, kako li je tek onima koji nisu iz Beograda? Ovakve odluke mogu da donose samo oni koji uopšte ne koriste javni prevoz – komentarisala je pre nekoliko dana sredovečna Beograđanka sa prijateljicom u trolejbusu na putu do „Prokopa”.

I nije jedina. Brojni sugrađani koji redovno koriste železnicu mesecima se pitaju hoće li do 1. jula biti uspostavljene bolje i kvalitetnije veze autobusima i trolejbusima do ove železničke stanice. Ova pitanja smo i mi uputili nadležnim gradskim sekretarijatima, ali odgovore nismo dobili.

Brige sugrađana nisu bez razloga jer do „Prokopa” trenuto saobraćaju samo autobusi 34 i 36 i trolejbusi 40 i 41. Nekoliko je problema na ovim linijama. Jedan je što je linija 34 veza „Prokopa” i perifernih delova grada. Linija 36 jeste veza sa centrom, ali na njoj, kao i na liniji 34, radnim danima vozila saobraćaju na 30, 40 minuta. Vikendom je situacija još gora. Trolejbusi idu češće, ali oni se ne spuštaju do stanice nego prolaze bulevarom iznad nje. To znači da putnici, kada izađu na stanici „Ortopedski zavod” ili „Muzej istorije Jugoslavije”, moraju sa sve koferima da se spuštaju nizbrdo za šta im treba dodatnih desetak minuta. Nekome ko, na primer, od Studentskog trga trolejbusom dolazi do „Prokopa” trenutno treba 30 do 40 minuta. I to ako ga ne uhvati saobraćajni čep u centru. Dodatna nevolja je što polasci javnog prevoza nisu usklađeni sa polascima vozova. Od nadležnih je izostao i odgovor u vezi sa eventualnim usklađivanjem polazaka, ali i onaj o tome da li je do 1. jula u planu postavljanje mapa gde su prikazane veze „Prokopa” sa ostatkom grada i punktovi na kojima mogu da se kupe i dopune kartice za javni prevoz.

Ovakvi problemi ne prate Glavnu železničku stanicu. Oko nje prolaze tramvaji i gradski autobusi iz gotovo svih delova grada, kod stanice postoje uređena taksi stajališta, parkinzi, kiosci...

– U svim dosadašnjim urbanističkim planovima do 2014. je predviđen opstanak postojeće železničke stanice, na znatno manjem prostoru. Preuređena stanica je u tim planovima predviđana za prigradske i regionalne vozove, dok bi brzi i međunarodni prešli na „Prokop”. U krugu „dvojke” je najveća koncentracija sadržaja gradskog, regionalnog, pa i nacionalnog značaja. Tu je većina fakulteta, kulturnih ustanova, sve zgrade ministarstava… – ukazuje Karlo Polak, diplomirani inženjer saobraćaja, dodajući da „Prokop” jeste važna stanica, ali da ona spada u domen rejonske čija je svrha da bude jedna od stanica gde staju vozovi kako bi se tokovi putnika raspodelili.

Da u trenutnim okolnostima „Prokop” ne može biti centralna železnička stanica stav je i dr Vukana Vučića, akademika i profesora saobraćaja na Univerzitetu Pensilvanije u penziji. Drugačija situacija bi, kaže, bila da su „Prokop” i njegova okolina u skladu sa prvobitnim ambicioznim planovima dobili dve metro linije, brojne poslovne objekte, hotele i odlične saobraćajne veze sa gradom. Ali, s obzirom na to da sve ovo „’Beograd centar’ nema”, Vučić ocenjuje da će predstojeća selidba železničkog saobraćaja dovesti do kolapsa i da će uticati na drastično smanjenje broja putnika koji se voze železnicom.

U Bar iz Topčidera,do Topčidera samo „trojkom”

U priličnom čudu sugrađani su se našli minule zime i kada su shvatili da će od ovog leta auto-voz za Bar kretati iz železničke stanice „Topčider”. Kako su objasnili nadležni, „Prokop” nijednim projektom u prethodne četiri decenije nije bio predviđen za utovar i istovar praćenih automobila, niti je funkcionalno namenjen za prevoz automobila železnicom. Planskim projektom razvoja Beogradskog čvora, predviđeno je da se utovar i istovar automobila obavlja u Tehničko-putničkoj stanici „Zemun”. Kako TPS „Zemun” nije završen, stanica „Topčider” se pojavila kao najbolje prelazno rešenje. Ali, kada je reč o vezi sa ostatkom grada iz koga putnici koji idu ka Baru treba da stignu, problem je što do „Topčidera” trenutno ide samo tramvaj 3 koji povezuje Omladinski stadion i Kneževac.

Preduzeće „Srbija voz” je još ranije uputilo zahtev za pojačavanje postojeće i uvođenje dodatnih linija javnog prevoza, kako bi se putnicima olakšao pristup stanici „Topčider”. Ali, da li su išta po ovom zahtevu uradili nadležni u gradu ne zna se jer su i na to pitanje izostali odgovori.

Autobusi počeli da skreću do turističkog parkinga

Najkonkretniji koraci, čini se, trenutno se preduzimaju na vezi do parkinga „Laste” odakle odnedavno kreću turistički autobusi. Kada je definitivno odlučeno da ta lokacija bude namenjena za turističke autobuse, prvo pitanje opet je bilo – a kako do tamo stići? Ovim delom grada prolazili su gradski autobusi, ali se nisu spuštali do „Laste”. Sada je drugačije.

Kako ističe Aleksandar Seničić, direktor „Jute”, autobusi 70 koji povezuju Bežanijsku kosu i „Ikeu”, ali i autobusi 38L, koji idu od „Mostara”, zaustavljaju se već kod „Laste”.

– Na liniji 70 su pojačani polasci. Od juna bi trebalo da ih bude još više. Ovaj autobus je važan jer prolazi dobrim delom grada. Zaustavlja se kod „Sava centra” gde dosta putnika iz ostalih delova grada može da preseda – navodi Seničić dodajući i da bi autobusi na liniji 38L, koji trenutno idu na 40 minuta, u jeku turističke sezone trebalo da saobraćaju na 25 minuta.

Načelno postoji i dogovor da se do nove polazne tačke za turističke autobuse uvedu i namenski, takozvani šatl polasci. Ovi autobusi bi, kako sada stoje stvari, polazili od „Starog Merkatora” ili „Fontane” na Novom Beogradu, obuhvatili bi prostor kod Glavne železničke i BAS-ove stanice, onda bi išli preko Slavije, kod Veterinarskog fakulteta, pa na auto-put. Problem je što se još ne zna ko bi mogao da obezbedi autobuse, ali bi sve to, kako kaže Seničić, trebalo bi da bude rešeno do početka juna!

Naročito je važno i da se polasci autobusa usklade sa vremenom povratka turista sa destinacija jer, kako ističe Seničić, mnogi putnici u Beograd se vraćaju oko 5 ili 6 časova ujutru. 


Komentari4
955cf
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Sole
Sklone sve vozove van GŽS , a onda i sve linije koje kreću sa Savskog trga planiraju da skrate do okretnice kod Mostarske petlje , koja bi se nalazila pored tržnog centra koji planiraju da izgrade. Kada pitaš nadležne da se neke od linija koje bi se okretale na Mostarskoj petlji , preusmere da se okreću kod Prokopa (postoji okretnica u Dragana Mancea) ili da samo prolaze pored Prokopa , odgovor bude uvek odrečan , uz obrazloženje da je planirano da se okreću na Mosatarskoj petlji i da je to konačna odluka. Zbog tog tržnog centra za koji su zapeli , da u njegovoj blizini bude okretnica , samo će još više da opterete postojeće linije koje zalaze dublje u grad , jer maltene nikome neće odgovarati da se vozika do te okretnice , jer kolikom broju ljudi je to željena destina. Eto recimo , za svaki predlog za liniju 51 kažu da ne može , jer je u planu da se okreće kod pomenute okretnice , a ljudi godinama traže da se linija ponovo okreće na Slaviji.
Saša
Odličan tekst, samo još treba dodati mnogo veće muke onih koji će iz vozova prelaziti u autobuse i obratno, jer se, koliko sam upoznat, BAS glavna autobuska stanica neće izmještati.Bojim se da će ovo znatno smanjiti broj putnika koji se voze vozom, i to u vrijeme kad je iskorištenost željeznice u Srbiji na prilično zavidnom nivou, bar kad se poredi sa mojom Republikom Srpskom u kojoj, osim par lokalnih i dva brza voza, željeznički saobraćaj skoro da i ne postoji.
Branislav A. Boskovic, dipl. inz. elektrotehnike
За нас ништа ново. Унапред створен план а уз то и строго контролисан од надлежних, за нас је мисаона именица. Важно је збунити "непријатеља".
Karlo Polak
У целој европској цивилизацији, само је Албанија укинула железничку станицу у центру своје престонице. Воз управо и служи како би постојао ефикасан превоз у загушене центре милионских градова. А тако је и у Београду било до пре три деценије, колико траје ово мрцварење Србије са циљем претварања јавног добра у зону којечега што нема везе са инвестицијама. Главне пословне четврти Европе су настајале на месту порушених магацина из доба парне вуче, са путничком станицом на истом месту. Одвојити железничку станицу од бизниса је инвеститорско самоубиство.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja