subota, 15.12.2018. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 17:01

Poslednji čuvari narodnog graditeljstva

„Monografija Dragiše Milosavljevića, najplodnijeg savremenog istraživača graditeljskog nasleđa zapadne Srbije, proistekla iz temeljnog proučavanja neimarstva zlatiborskog kraja
Autor: Branko Pejovićsubota, 19.05.2018. u 21:31
Ако су ста­ре др­ве­не ку­ће оса­ћан­ке пре­не­те с уда­ље­них ме­ста у Му­зеј „Ста­ро се­ло” у Си­ро­гој­ну, значи да су вределе, резоновали су ста­ри Зла­ти­бор­ци (Фо­тографије С. Јовичић)

Užice – Nisu sasvim nestale one nekadašnje drvene kuće brvnare koje, mada već dotrajale i potamnele, snagom vekovne tradicije zrače. Ima ih još po udaljenim selima zlatiborske visoravni gde vremenu odolevaju kao dokaz vitalnosti narodnog graditeljstva.

Tim retkim zdanjima ozbiljno se pozabavio užički istoričar umetnosti Dragiša Milosavljević. On je pre tri godine rukovodio terenskim istraživanjima u projektu pribojskog muzeja „Tradicionalno graditeljstvo jugozapadne Srbije i susednih oblasti”, finansiranom uz pomoć Ministarstva kulture, pa na osnovu toga sačinio knjigu „Poslednji čuvari zlatiborske baštine”, nedavno objavljenu u izdanju „Službenog glasnika”.

Nije bilo lako te brvnare naći, kroz zabiti do njih stići, prozukla brvna i naherene krovove razgledati, viđeno proučiti, snimiti, opisati...

A dragoceno je to za našu kulturu jer ko zna do kada će ovi poslednji živi primeri narodnog graditeljstva moći da odolevaju vremenu. „Nada da će se u oronulim kućama otkriti neke nove konstrukcije i zanatske veštine, opipljivi tragovi prošlosti, isprepletene sudbine pojedinih familija, tragovi nesreća iz prohujalih vremena, uzgredni zapisi, predmeti i relikvije, bila je čudesni opijum koji je vodio istraživače prema poslednjim čuvarima zlatiborske tradicije”, napisao je Milosavljević.

U knjizi su sveobuhvatno opisane i fotografijama prikazane stare drvene građevine u Jablanici, Dobroselici, Stublu, Draglici, Gostilju i drugim udaljenijim selima ovog kraja. „Neki od čuvara vremena su bez krova i šindre, odavno zaboravljeni i napušteni od onih koji bi po pravu i običajnom kodeksu bili dužni da se o njima staraju.”

Autor opisuje gradnju, materijale, opremu, pokućstvo, simboliku viđenih kuća brvnara. Tu saznajemo da su se u zlatiborskim selima kao vrsni neimari dugo pamtili Osaćani, a za najboljeg zlatiborskog graditelja drvenih kuća smatran je Mitar Udovičić iz Stubla, članovi familija Kovačević iz Dobroselice, Bakić iz Jablanice... Družine zlatiborskih neimara imale su svog preduzimača koji je, kao okretan i sposoban, pogađao pa vodio poslove. Nije on morao biti najbolji majstor, već da ume da vodi, u skladu sa zlatiborskom izrekom: „Goveda mogu da vuku kola, ali ne znaju put.”

A Dragiša Milosavljević objašnjava kako su te kuće do ovog vremena opstale: „Stara zlatiborska kuća, građena rukama samoukih i anonimnih neimara, sačuvana je čudesnim spletom okolnosti. U vremenima posle Drugog svetskog rata, kada se siromašnim žiteljima zlatiborskih sela malo šta dobrog događalo, stare kuće brvnare proglašavane su nazadnim reliktima prošlosti, kao i seoski život koji se po zahtevima partijskih ideologa morao nužno menjati. Budućnost je bila u gradu, nikako u selu. Na sreću, većina mudrih Zlatiboraca bila je rezervisana prema novoj vlasti kao, uostalom, i onoj pre nje. Bili su naučeni da se od vladajućih treba sklanjati i da im se nipošto ne može verovati, a u kućama u kojima su živeli njihovi očevi i dedovi i oni će nastaviti život.”

Kad je osamdesetih godina 20. veka formiran Muzej „Staro selo” u Sirogojnu, izvršena je revalorizacija stare drvene kuće osaćanke. Ako je takva kuća preneta s udaljenih mesta u Sirogojno, ona je, dakle, vredela, razmišljali su stari Zlatiborci. Mnogi koji su se spremali da dotrajale kuće sklone s temelja, predomislili su se očekujući neke nove graditelje etno-parkova. Sredinom pedesetih, kada su kuće za stanovanje u područjima Srbije i Bosne pokrivane keramičkim crepom, u zaseocima Kljunice i Brezovac u Jablanici pokrivane su šindrom i daskom na preklop.

„U sirotinjskim zlatiborskim domovima učila se jedinstvena životna škola. Naslednici su morali biti naučeni da se iznad svega ceni i poštuje porodica, njeni zahtevi i potrebe, da se slušaju stariji, da se ne staje na trulu dasku, ne izaziva zavist, ne napada slabiji i nemoćniji... Da znaju kako ’vetar, vuk i lopov nikada ne udaraju na tvrdo’, da se za ’truo kolac ne sme ništa vezivati’, ali i da se ’onome ko ima veliko stado ovaca mogu dati opanci na zajam’. Od malih nogu učili su ih da je ’bolje kuću zapaliti nego običaj utuliti’, ali i da treba odgovoriti moćnima i vlastodršcima jer ’državi ne duguj, a sa žandarima ne druguj’”, piše u knjizi.

U njenoj recenziji prof. dr Aleksandar Kadijević je zapisao: „Monografija Dragiše Milosavljevića, najplodnijeg savremenog istraživača graditeljskog nasleđa zapadne Srbije, proistekla iz temeljnog proučavanja neimarstva zlatiborskog kraja baca novo svetlo na ovu temu.” A autor, naravno, nije zaboravio zaslužne za očuvanje narodnog graditeljstva, s tim što je posebno zahvalio Dobrili Smiljanić za viziju formiranja Muzeja „Staro selo” u Sirogojnu, „čijom posrednom zaslugom su sačuvani brojni objekti na zlatiborskoj visoravni”.


Komentari2
c53d1
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Lena
E moj gospodine - Gradski arhitekta. Gledas li po Beogradu podivljalu gradnju, urbanizam haosa i cudesa athitekture?
Vanja
Veoma lep članak. Voleo bih kada bi se malo više pažnje usmeravalo na stvari kao što su naše staro graditeljstvo.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Arhiva Impresum O nama Kontakt Pretplata Oglašavanje Pravila korišćenja Biznis Klub Pravila o privatnosti

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja